34
sve to dobija u nadrealizmu jednu osnovaniju i razrađeniju
negaciju; sve što je, u toj evoluciji, afirmirano i uzdizano
kao neposredan izraz slobode, kao spontanost, kao neobu-
zdanost, kao prestup, sve to sad nadrealizam prihvata i iz-
diže u jednom ludom obračunu sa realnošću. Lapsusi, de-
tinjstvo, imaginacija, san, halucinacije, metafore, iluzije,
čulnost, strast, čudo (le merveilleux), magija, »primitivni
mentalitet«, »divlja umetnost«, romantika, romantizam,
intoksikacije, porok, pesimizam, moderna mitologija, skan-
dal, demoralizacija, želja, opasnost, pobuna, ludilo, pro-
tivstavljeni su, ne kao mrtva antiteza, nego kao jedna in-
tenzivno proživljena negacija, svima zarobljavanjima i svo-
đenjima logike, racionalnog morala, pozitivističke psiho-
logije, novca, lične sreće, moralnih normi, represije, čitave
»stvarnosti« buržoaskog života. (U tom pogledu, pored sa-
mog Bretonovog Manifesta Nadrealizma, karakteristična su
dela Le Paysan de Paris i Une Vague de Reve od Aragona;
La Liberte ou l’Amour! od Desnosa, itd.)
Taj revolt nadrealizma, ta njegova intenzivna težnja
ka svestranom i integralnom oslobođenju ljudi, osnivala se
na osećanju neprimljivosti spoljnih uslova života, koji su
se pokazali u najoštrijoj opreci sa stvarnim i dubokim za-
htevima čoveka, obelodanjenim kroz sve oblike automa-
tizma, to jest kroz sve ono što je iznosilo na videlo sa-
krivene i zabranjene, u podsvest potisnute elemente psi-
hičkog života. Prema tome, baza te težnje nadrealizma ka
potpunom ostvarenju slobode, bila je materialna, i u kraj-
njoj analizi biološka: ta baza su sami nagoni, a prvenstveno
seksualni instikt. A kako je oslobađanje tih podsvesnih, i u
stvari nagonskih, elemenata bila polazna tačka nadrealizma,
i kako je nadrealizam bio svestan da mu je to polazna tačka,
potpuno je nemoguće poricati da je već u samom svom po-
četku materialistički postavljen, mada je prošao kroz jedan
stadium idealističkih interpretacija. I osnovno nadrealističko
shvatanje slobode, u svem svom fanatizmu, u svoj svojoj ira-
cionalnosti, isto je tako materijalističko, i ono se osniva, na
uviđanju u čoveku izvesnih stvarnih i primarnih premisa
slobode, to jest na eksperimentalnom utvrđivanju onoga što
jeste, a ne na idealističkom sanjarenju o onome što treba
da bude. Nepomirljivost i sukob tih premisa slobode, tih
nagonskih zahteva čoveka, sa načelima i oblicima života u
