43:
nov časopis Le surrealisme au service de la Revolution, koji
znači đelovanje sa jedne već obeležene platforme. Sa te iste
platforrne izdaju francuski nadrealisti, u toku 1931 godine,,
tri trakta: dva povodom Kolonijalne izložbe u Parizu, a je-
dan povodom požara crkava i manastira u Španiji. Pored
mnogih drugih manifestacija, ovde treba ubrojati i nedavno
zajedničko pristupanje beogradskih i pariskih nadrealista
Amsterdamskom Kongresu protiv rata i protiv imperijali-
zma, uz ograđivanje od platonskog i oportunističkog paci-
fizma malograđanskih intelektualaca. Manifestacije ove
vrste nemaju nikakav specifičan nadrealistički karakter^
mada su posledice evolucije nadrealističkog iskustva i prema
tome nerazdvojni sastavni deo celine nadrealističkog delo-
vanja.
Na planu nadrealističke eksperimentacije, to jest u pod-
ručju specifično nadrealističkog saznanja i ostvarivanja,.
nadrealizam postiže rezultate od neocenjive vrednosti. Po-
red nadrealizmu već poznatih oblika te eksperimentacije,
stvoreni su izvesni sasvim novi oblici. Najveća zasluga za
novo veliko bogaćenje nadrealizma u tom pravcu, pripada,
bez sumnje, Salvador Dali-u koji svojim slikama, pe-
smama, budnim snovima, predmetima, filmovima, scenari-
jima za filmove, teoriskim člancima pokazuje neverovatne
mogućnosti razvoja, ostvarivanja i metamorfoza nadreali-
stičkog aktiviteta misli. On stvara čitav jedan svet, koji ima
svoje komplikovane, tesne i kompleksne odnose i haluci-
natorsku, perverznu i nametljivu mitologiju. Dali je od pa-
rajonačkog aktiviteta misli stvorio jedan ogroman i univer-
zalno upotrebljiv način mišljenja, izražavanja i življenja. 1
U smislu njegove izvanredne formule »da prava kultura
duha ne može biti druga no kultura želje«, treba preživlja-
vati Dalieve slike (Nevidljivi čovek, Obasjana uživanja, Ve-
liki Masturbator, Wilhelm Tell, Postojanost pamćenja, Su-
marna ličnost, Turobna igra, Uspavana žena konj lav... ne-
vidljivi, Oskrvnjenje nafore, Nužno krvoliptenje, Simula-
krum večeri, Mazohistička celina, Ambivalentna slika, Ose-
ćanje brzine, itd.); njegove predmete (Mekani časovnik, Ci-
pela i čaša, Zidni sat zasnovan na raspadanju tela, itd.);
njegovo shvatanje »Modern-style-a« iz 1900; njegove pe-
1 O Dalievom shvatanju paranoje, v. Nacrt, str. 50 i dalje.
