45
Ti zaključci i te posledice koje se nameću iz nadrea-
lističkog stvaranja, ne moraju uvek biti naknadni, već se
često nalaze uključeni u stvorenome delu i u samom stva-
ranju. Rezultati nadrealističkog stvaranja nisu samo pod-
loga za naučno-filozofska zaključivanja, material koji se
može odbaciti pošto se iz njega izvuklo što se moglo; oni
imaju svoju poetsku, svoju direktnu afektivnu vrednost za
čoveka, za ljude. Ali pored toga, pored te svoje vrednosti
na planu ljudskog izražavanja, ti rezultati imaju i svoju
direktnu vrednost na planu saznavanja stvarnosti, često re-
čitu i bez teoriskog komentara. Jedna je od karakteristika
nadrealističkog stvaranja, uostalom, prevazilaženje proiz-
voljnih granica koje su pokušavale da odele poetski rad od
materialističkog naučnog rada. U momentu kad moderna
nauka teži da postane potpuno materialistička, ona dobija
jedan duboko poetski karakter, koji su osetili mnogi pravi
naučnici; u momentu kad poezija postaje, kroz nadrealizam,
zaista poetska, jer potiče iz svoga najčistijeg izvora, ona
dobija jedan naučni karakter. Ono po čemu se samo nad-
realističko stvaranje jasno razlikuje od cele takozvane umet-
nosti, to je što se ono direktno i svesno osniva na stvarnim
temeljima čovekovog psihičkog života, koji su od moderne
nauke i izvan nadrealizma priznati za stvarne. Kako je to
stvaranje, koje je očigledno moderno naučnog karaktera,
orijentisano i tumačeno ц jednom potpuno revolucionarnom
pravcu, to se bez ustezanja može reći da je ne samo nadre-
alistička teorija nego i nadrealistička poezija marksistička.
Primer nadrealističkog stvaranja u kome su sadržani
materialistički zaključci i revolucionarne posledice, stva-
ranja gde se prožimaju izvorna poezija i subverzivna teo-
rija, to je film Zlatno Doba (scenario: Dali i Bunuel, reali-
zacija: Bunuel). Za taj tonfilm, koji prikazuje »pravu i
čistu liniju »ponašanja« čoveka koji ide za ljubavlju kroz
ogavne humanitarne i patriotske ideale, i druge kukavne
mehanizme stvarnosti«, izdali su nadrealisti jedan program-
manifest, koji pored ostalog sadrži jedan kolektivan naučno-
filozofski komentar koji je jedno poetsko delo za sebe. U
njemu Breton piše pored ostalog:
» ... po snazi kojom je ljubavna strast zatalasana kod jednog
bića, možemo da sudimo o njegovoj sposobnosti nepristajanja, mo-
žemo, bez obzira na prolaznu inhibiciju u kojoj ga njegovo vaspi-
