13
sviju vrsti umetnosti a to je osnovna nemogucnost.
Svaka umetnost samo z a s e može da bude umetnost!
Film kao jedna od mogućnosti, koji će možda najjače izraziti
pokret i ritam umetnosti, dobio je sa Conrad Veldtom
svoje novo značenje možda pobedu. On mu je dao držim naj-
jači umetmcki akcenat: pokret ritam unutrašnju
duhovnu sugestivnu snagu. A ovi elementi temeljni sa~
stavni su deo nove umetnosti. Conrad Veidt je umetnik
no v e g 1 u m e i on je prvi naznačio njene nove konture t. j.
pravc konture.
Da li je film kao takav umetnost ili šta vise: nova umetnoÉt
to je opet treće pitanje, na koje ću kratko pokušati odgovoriy:
lzgleda, da je film poslednja usavršena rezultanta leće i njev
zine projekcije. Uzimam ga kao najjače sredstvo: s 1 i-
kovni interpret ili reproduktor. Rekli smo da
takove umetnosti nernože biti. Prema tome: film nije umetnost
a kamo li nova umetnost. On je mehanika fotografskog
aparata, električne struje i svetlosti i — caméra obscura. Isti
zakon projekcije kao i svakog slicnog aparata. Aparat, slika,
struja, platno nisu nikakova umetnost. Film je aparat a sve
zajedno sto se zove Kino: PROJEKCIJA UMETNOSTI.
Bez umetnosti film ne može da postoji. Obrnuto je moguće.
Dakle sredstvo — ovisni materijal. A umetnost nije ovisna.
Film je odlična tehnička mogućnost ili prometno sredstvo, da
se projekcija (živa slika) umetnosti pruži mili-
junima ljudi raznih jezika i naroda a to je njegova na j-
v e ć a vrednost i realizacija. On je uza sve to svečovečji
i budućnost mu je kao faktoru svekulture velika kao i elek-
tricnoj struji kao svetlosti koja svima jednako gori. Oci su
jedini svečovječji »jezik« a razni jezici raznih naroda su
ogromna zapreka ideji čovečanstva.
Svaka umetnost morala bi imati jedan jezdk za sve ljude
i jedan doživljaj.
Svaka kreacija Conrada Veidta je jedan umetnički doživljaj.
Hvala projekciji i platnu.
g n e t i-
z o v a n j e nekog magičara. (Svaki umetnik naročito glumac
mora da je sugestor i magičar.)
Njegova gluma je (pogled, trzaj lica, pokret i linija koja je
često ples živaca) elektriz o van j e i telepatija nekog
okultnog čoveka (On je odličan medij i uvereni spiritista!)
Conrad Veidt koji svaku unutrašnju bol, svaki metafi-
zički doživljaj, svaki apstraktni fenomen prenaša samo
pomoću materije svoga tela a najviše lica i okultnih očiju —
velik je umetnik i nov kao glumac. On nosi novo
vreme u sebi.
Njegova gluma ima neku još nepoznatu mistiku duhovnog
života koja je dana samo retkima i velikima.
On se kreće na filmu kao neke bačene crne sene u prostor
i nije nikako slučaj da su njegove haljine gotovo uvek i
svuda crne i da su njegove kreacije sablasne i misticne.
Conrad Veidt danas je: umetnik. Vrlo mlad i vrlo
velik.
P. S. roden je u Potsdamu kraj Berlina januara 1893. Bio je
Reinhardov scenski glumac 1913/14. Za vreme rata ne ostaje
pošteđen: g. 1917 bio je vojnik-glumac (Frontteater u Tilsitu).
Njegove kreacije su: »Strašnc p r i č e« (film koji je dobio
II. nagradu na internacionalnom natecanju) »N a k a z e« i prvi
pokušaj ekspresionizma »C a 1 i g a r i« za koga je naročito za-
Njegova gluma je sugestija nekog hipnotizera i m a
služan zavod »Mosinger«, da ga je video bar jedan mali deo
Zagreba. *
Još nešto: držim da sam prvi koji svraćarn naročitu pažnju na
Co nrada Veidta. Promatrao sam ga od prvog njegovog
nastupa do danas. U prvom početku i ako malo nesigurnom
osetio sam njegovu buduću snagu. Nisam se prevario. Danas to
konstatujem sa naročitim zadovoljstvom.
Nedavno bilo je reči o njemu u jednom dnevnom listu.
Moji »prijatelji« bili su brži od mene, pošto sam ih ja na njega
upozcrio kao i na to da se već dugo vremena spremam da pi-
šem o njegovom novom značenju. Činim to nesmetano iza toga
pošto smatram da je to prva ree o njemu.
t Aleksander Blök. Umro je u jednoj bednoj petrogradskoj bol-
nici pesnik »Dvanaestorice« — od gladi. On je jedan od pret-
stavnika ruskog skitizma čiju smo mi pesmu »Skiti« doneli
u trećem broju na ruskom. »Dvanaestorica« — pesma revolu-
cije, prevedena je na više jezika. Na francuskom jeziku vrlo je
luksusno sa crtežima Larionowa izdanje Powoloszkoga
u Parizu. U idućem broju donećemo za »Zenit« pisani članak
o B 1 o k u iz pera jednog ruskog književnika pesnika koji žive
u Berlinu i koji je podržavao veze sa pokojnim pesnikom.
»Težak Spomin«
»Klub Mladih« u Ljubljani nije mogao biti reprezentativno za-
stupan kako je bilo predviđeno, radi tehničkih zapreka, pošto
nismo mogli u Zagrebu složiti kompoziciju muzicara Marija
Kogoja.
Donosimo samo reprodukciju Frana Kralja »Težak Spo
min« koja po svojoj umetničkoj individualnoj koncepciji do-
kazuje, da nova umetnost nije fraza i da Slovenac Fran
K r a 1 j naročito sa ovom plastičnom skulpturom daje jednu
duhovnu liniju i konture nove vajarske umetnosti u nas,
»Težak Spomin« nije nikakovo modelovanje linija čovečje.
glave, jer to nije za umetnost od nikakove važnosti, nego je
u materiji ovaploćen jedan umetnički duhovni doživljaj.
, Ne bi se moglo reći da je u nas videna i jedna ovakova skulp-
tura.
Češki slikari. Donosimo reprezentaciju najmlađe češke umet-
ničke generacije koja se kupi oko revije »Veraikon«, koju
u
Češkoj zovu »levica«: Hoffmeister, Havlicek,
Teige, Süss, Vanek, W
i d r. Svi nisu
mogli ući u ovaj broj, pošto je preopterećen, pa ćemo one izo-
stale doneti u sledećem.
30 dinar a
15 dinara
Pojedïni broj 3 dinara.
Za inostranstvo u francima.
Izlazi redovno svakog prvog u mesecu.
Rukopisi se ne vraćaju.
Vlasnik i odgovorni urednik LJUBOMIR MICIĆ.
Tisak »TIPOGRAFIJA« d. d., Zagreb.
3. HavIRek - Präs
Arhitektura
