.5
Kozmos je haos.
ft
Duh je uladar haosa ali ne gospodar.
Haos je vecan.
\ ft
• y
Mora biti haosa.
ft ,
Duh nije apsolutan jer nije izvrsio konacno delo.
ft
Konacno delo Duha bice smrt Zemlje.
ft • ^ . : . /• >* ‘ • . * , ’ y . // -v ; : - : '.
Da nema haosa ne bi bilo stvaranja.
ft
Da nema stvaranja ne bi bilo haosa.
* 4
*
Novo uvek izaziva haos.
* >
Duh Zenitizma: Etika Haosa
* y • ' ; 1
Covek je u vecnom haosu.
ft
Covek je haos.
* ^ * *
ZENIT1ZAM : ETIKA COVEK A
*
Heroizam Duha: Barbaro-Genij.
ft
»■
Barbaro-Genij : najvisa snaga duha -
pojam za Maksimalni Duh.
Takav je novi svet: METAKOZMOS
ft
Neka budu nase pesme huka i buka tvornica u kojima
pevaju masine i radnici: COVEK
Neka budu nase pesme zvona crkava u kojima pevaju
oltari i zvonici: BOGODUH
Neka budu nase pesme kameni krovovi visokih
bregova sa kojih se pozdravlja i prsti: SUNCE
Neka budu nase pesme oblaci i oluje s kojih pevaju
munje: ZENIT
Neka budu nase pesme krvoskok koji peva himnu:
KOZMOS-HAOS-REc
Najveca nasa pesma bice: COVEcANSTVO
Nase pesme nisu pesme zenskih ljubakanja.
Nase su pesme topot gradova, ulica, trgova —
grmljavina oluja i ponora.
Nase pesme nisu pesme srokova i rima.
Nase su pesme ritmi nategnutih kozmickih svodova
u svetu astrala i vizije.
Nase pesme nisu pesme iskurvanih zena i profanih
muza.
Nase su pesme pokreti prostora i buducih svetova
sto dolaze onkraj Zivota i Smrti.
Nase pesme — drame — reci — simfonije — linije
— tonovi — pokreti — nemaju zakona.
Zakon: PROSTOR
Pesma: RECI U PROSTORU
Religija: ZENITIZAM
Rudolf Pannwitz — Gedichte
Gewitter droheten äonen lang
Der alte wald ward länder breit geringe
Zu junger urnatur erkennt’ todhang
Dem letzten menschen wuchs die stärkste schwinge
Die abende erblauen bang,
Wen schlug der erdgeist du nun lös! in solche
schlinge?
Mir ahnt allwirre nacht der heerwurm vor mir dringe
Ich bin nur noch ein lobgesang
Um ewige dinge.
Auf dem türm der sonne vollfeuer zu zünden
Die über beiden halben erden gleicher schein
Den träum von mittnacht mit dem mittag-traum
zu ründen
In das meer zu spenden wasser und wein . . .
0 die Zeiten erglühn! grosz äon
Aus sternenraum aus mutterkluft gefahren
Verrollt die alte weit gold glück und hohn —
Wehe! wie willst du dich bewahren?
A. Wachsmann — Prag Krajina
Chanson d’une Lanterne
Ivan Goll — Paris
Petits tramways aux ailes d or
Vous en allez! Vous en allez!
Tous les quarts d heure avec des femmes en tussor
Et des messieurs entulipés
Nous restons seuls! Nous restons seuls!
Quai noctambule
Bar fraternel
• « ' • ^ ^ • à ♦ J* ' I
Affiches rouges qui s en fichent
0 seuls! Si seuls!
Tous les bâteaux sont partis pour St. Cloud!
Les hirondelles meurent
Et tant de tangos non dansés!
Lanterne paiement malade:
Mon Coeur: qu’attends tu donc au coin du mondç?
>>Radiogramme«,
