Volltext: Zenit : revue internationale (5 (1925), 37)

ifiijci тонова, c вагнеровском полифони 
j ом « 
(Ox 
•) 
бедни полудисменици! Да ли сте ва и- 
када мислилк штогод о тим речима, које 
деље 
каква дебела фразетин 
Хвитман je син једног дрво- тако лакомислено просипате по* невиној хзр- 
који je свој осредњи дзр хранио 
етњама по обалама, друмовима и шумама 
Од таквих не могу постати Шекспири, Мил 
ви 
Одговорите нам најпре — знате ли 
то je зенитизам? 
Свинбурни 
љубав према природи y којој живи; и ону 
симпатију према ништима, „невољними no- 
твштенима“, зато што je и сам из њвхова 
реда. Али отуда и његова жислена неорвги- 
налност; отуда je Хвитмен само демагошки 
мислилац за народ, радикалсгси, проливена 
Попмтички Гласник 
Овај младн часопис спада y ред најозбвљ- 
нијих и најписменвјих књиж*взих листова 
џ суви- 
То му 
y земљи. Он, поред књнжевчости, 
оратор без везе и методе, 
сама и сткха и музике... Отуда 
без 
У 
делима, јер скоројевићи 
морзју увек да ce испрсе 
• II 
Ово 
бедан Србин 
фесор београдског универзатета, који je 
прев«о неколико страна бљутавих клепетана 
једног гнглесхог арвстократе о велихом 
песнику Витмену, поносно додајући да д ње- 
гово je мишљење и наше мишљење“. Тај 
комични српски „аркстократа“ потписао je 
ше често — бави ce полатиком. 
je једина и највећа мана. Пксац, y главном 
његов уредник, искрен je y испсведању 
својвх (и туђих!) мишљења и начела, што 
свакако треба похвалити, као реткост. Де- 
снло ce додуше, да je „Политички Гласник“ 
y 27. броју од 22. окт. донео и један на- 
падно дуг наиис y рубрици „Пслаткчка би- 
г** ~ % • 9 
блЕотека“ 
о ЈедноЈ књизи, која вма хњи- 
поиевути напис пуаиж вменом 
на срамо- 
ту свију, на срамслу 
y и на срамоту 
ужне нацвје, која га je овако шупљег 
дала и взродвла. — Сигурно 
ство небескс! 
Смејвте ce 
због обиља сваке 
цар' 
зевитист 
! 
,с. 
мудрости 
К 
и 
Г.“ je 
знања 
на 
II 
најшаљивији лист 
без конку- 
ренцвје 
Нсшм књижевнн лнст 
И сва нсва гљива, којз претендује да буде 
жевне претензије. Ta услуга није малена. 
Тек, услуга je пријатељска, па ма каква 
она била. 
Књига, о којој je ту било дугих и ласкавнх 
речи, по нашем нескромсноммишљењу спада 
y бакалинске и надрикњижевне мистифик«- 
ције орвога реда. („Поводом уметностн Си- 
нише Кордића“). Зажислите, место гроте- 
ске, што би ce према наслову књиге тре- 
бало очекивати, испаде „студмја“ о јсдном 
маљушном и безначајном песнику, чвје сам 
име нажалост, сасвим заборзвио. Али ето 
зли удеси на све стране: ви та „студија 
(ха!) „о дубоком песнику — филозсфу“ (ха! 
ха! ха!) није лвшена моћног утицаја зени- 
нитистичке идеологије. To je једвно, нашто 
хоћемо да удозорнмо — нека ce присети 
мало Г. Момир Николић — јер готово све 
оно што je хваљено y вези са Балкано« и 
варварствсш, заудара по „хорову“ зенити- 
зму 
од кога хоће да чисте нашу књи- 
модерна“ спада y ксти род. Само она си- 
рота ее заслужује, да буде шаљгва и зато 
ie вредна сваког вашег сажалења. 
За bsc нвје никакво кзненађење, да ce по- 
крећу или обнављају часопвси, са антизени- 
тистичкиж врограмима. „Нови књижевни 
лист“', који ce вајбоље представио са сво- 
јом васловнож страном и неписменим на- 
писима, не уме да разликује ни појдаове. 
Напр. он хоће да каже „модернизује и a 
стално пише „модеризује“. Шта ћемо? До- Мисао 
иста, треба подвикнути: модерерајте ce, И „Мисао“ спада y род часописа. То до- 
жевност сви они, који ни себе нису очи- 
сткли, од злогласног „корова 
зени- 
тизма. 
Хај, хај, дигоше ce туке y ајдуке! .. 
господо! Јер, на странама овога часописа 
хазује и свакодневна оглас y једним попо- 
за берберску књ^жевност, има н следбени- дневним новинама: „Велики књвжевно-со- 
ка зенктизма (М. Настасијевић) и зенити- пијалнк часопис „Мисао“, уредник Сима 
стичке идеологнје (Милош Ђурић, за кога 
ce зна, да je објавао књигу о „панхумани« 
зму“ под утивајем прве фазе зенвтвстичког 
Пандуровић 
„Мисао“ je најомиљенији, и 
најугледнији часопис, и културча 
сваког културног човека“ 
потреба 
покрета!) Има надаље приказа, који смрде Ми немамо ништа против тога, јер je то 
од веозбвљности н неодмереностн, a све y 
жељи „модеризирања“ и чишћења (са нечи- 
стом жетлом!) — иошто ce — „данашња 
књижевност гуши y страховитом корову: 
« 
доиста тако — према свецу и тропар! Алм, ко 
би жогао и y сну сневатн, да би уредник 
тако угледног часописа могао бати потр- 
зан на суд 
ради разних културних под» 
футурнзму, зенитизму, симболизму и т. д.« вкга, па чак и ради — плагвјата
	        
Waiting...

Nutzerhinweis

Sehr geehrte Benutzerin, sehr geehrter Benutzer,

aufgrund der aktuellen Entwicklungen in der Webtechnologie, die im Goobi viewer verwendet wird, unterstützt die Software den von Ihnen verwendeten Browser nicht mehr.

Bitte benutzen Sie einen der folgenden Browser, um diese Seite korrekt darstellen zu können.

Vielen Dank für Ihr Verständnis.