ГОСПОДИНУ
истине. (Колико je то жалосно и бедно,
МИНИСГРУ УНУТРАШЊНХ ДЕЛА колико ружао и одератно!) Вн сге својом
БЕОГРАД
појавом и својим животом, из године y го-
дину ункштавали могућност, готово сваког
Поводом полицијске заплене 36. свеске социалног опстанка нових песника y нашем
часописа »Зенита«
брзином и ревношћу
KOJEL
била,
?е чудном
заплење на
*
друштву a таЈ грех,
Вама —
кога ми приписујемо
тек 10 дана no њеном излажењу
— није за опрогптење. Допуствли сте
новинским стеницама, да Вам ce увлаче и под
неки nucap, no гсаређењу Управе Вароши, нос и под реп (за некслико цигзрета!). За
тражио je y
својеручии растуре слог
Hcliuoi штампарији, da
Зенита“ ОН и
награду они нису никада пропустшш при*
лику, да протерају шегу и са Взма и са
свима онима, који су далеко од свих Ва-
ЖАНДАРМ.
Питамо Вас, na основу кога закона ших врлина и својстава. Тако je постала
смеју ce маиифестовати и овакви npo- новинска узречица
хтеви Ваше полиције
пресуде суда\
npe икакве
?
рљав и поцепан као
модеран песник — за коју Ви Ујевићу, сно-
сите пуну моралву одговорност. Зато, ми
Уредништао „8ЕНИТА“ Вас оптужујемо без милосрђа.
* Баш толрко дгша je требало, да „Зенит“ стигле
y Лигу Народа ^на или свих делегација!) и дастиг-
не било какав одговор на наш протест против
убиства бугарског песника Геа Мнлева. Изгледа
да je Г. Нинчић и овом приликом пружио „морал-
ну помоћ“ Г. Цанкову.
Није потребно дапонављам што ,.3енит“др-
жи о Basaa као песнику, односно о Вама као
аутору necaeia „Лелек Себра“ којима ce, по-
ред зенитистичке поезије подчији сте утицај
тек доцније дошли
нисте баш много
прославили. Али, да Ви и надаљб са ваш-
кама и блатом које носите на себи, про-
Omeopeno писмо изгубљеном песиику
и пајацу буржоазије
АВГУСТИНУ УЈЕВИЋУ Београд
фанишете нови дух и нову поезију чвји
смо ш зачетнеци y овој земљи — против то-
га ce ми бунимо и борићемо ce одлучно
y будућности. Јер, као песннк и као мисли-
лац, бити данас појам буржоазије — y вре-
ме социалних и духовних револуција
Већ дуго сам огср?ен на прљаву судбину срамво je, бестидно je в кукавно je.
Вашега жмвота. A још сам одгорченији, Глуаи Августи сиАшатнчни су y циркусу. Али
да ce Ваше клаунетво y савременом буржо^ском
ухватите y коштац са Взшом немани. Csa- друштву, коме службоуљудно служитезанод-
ку судбану треба победити, па макар она смех или као чудовиште одбегло из неке
узели
изгледала,
Ja
џунгле
морални je злочин испред свих
нисаж y стању, да и вашој судбиви закре- оних, који ce зубима боре за своје људско
нем вратом или ископам очи — да Вас и достојанство. И зато ми Вас оптужујемо бсз
даље не води овим путем којим сте пошли. милосрђа.
ужност je да тај део борбе свак за Изгубљени песниче!
себе свршв, усаешно и јуначки
Драги
треба
Bac y име свих
слабости
зенитиста и y име њижове зубате бор-
бе иозмвам и молим
вратите ce што
једном да ce учини места хра- пре н» пут голог рада и белога хлеба. Про-
брости и хероизму духа, кога ми носимо будите ce иза сна, y коме Ви спавате
y себи. Ви сте са својом европском роман- већ неколако годвна као тешки болесник,
тичношћу и давно црклим боемством пер- којн je оболео од спавобоље и — европ-
сонифицирали y себи све оно, што нас му- ске културе. Ви можда и не слутите, да
ченички дави и најввше таре. Ви сте ce- je тај Вага сан најмилији баш онмма, који
би допустили, да као човек и грађанин
Вам ce са радошћу подсмевају, онима који
дете прљаввји од амзлина, a као песник за- Вас опијају и кљукају разним мезелуцима
радили
своју популарност
вашки — уиесго снагом Bat
омоћу
које Ви сигурно, са дна душе презирете
Вашега
И нажалост, са Вашомпо-
пуларношћу, свесно или несвесно, са зна-
и мрзите. Јер тако су Вас Ваиш против-
ници и наши непријатељи најлакше савла-
дали — бар једног од оних који мрзе бур-
њем или без знања — р*сла je поред Вас жоазију и њену подрепину културе и циви-
и једна ордиварна лаж, против које зени~ лизације. Пробудите сс, Ујевићу! Јога je
тисти морају одлучно да протестују. Ви младост на нашој страни. Пљуните y лице
сте као човек, блатан и вашљкв, постзли тој европској културетини и одбаците све
персонификација „модерних песника“ y нашој прљаве рите њезине цившшзације коју
земљи, и ако je то сасвим дзлеко од праве Ви баш озакав — тако одлмчно персони-
