* * «
вачи, под ззставом германског империјализма. Њихова моралиа одговорност, за ратне
свирепости y Србији, којима су безумно предњачили, није ниаошто умањена, a њнхово
одрицањ® такве живе историске чињенице, само je потврда овога мишљења као кстине.
Њихова злогласна повика, на опстануле варваре Србе после рата, био je глас нечисте
савести. Нашавши ce преко ноћи y заједничкој држави са Србима, та незадовољена
савест јавила ce y хистеричним испадима њиховог вође — чувене дворске будале аустриј«
ског двора. Игра je за њих била взгубљена, ндеали порушени — y борби „за спас циви-
лизације'*. Ови испади моралв су да буду хистеричш, пошто су француски ђенерали y
агребу 1918. (кад су долазили први возови од Солуна!) викали „Vive la grande Serbie!“
Taj поклмк била je надгробна песма аустро-угарско-хрватском триал^зму. У борби *за
спас цввшшзације“, y борби „за победу културног словенског табора“, Хрвати су ce
одједнсш нашли међу побеђенима — побеђени од варвара, које су они мрзели свом душом
и целим срцем. Пламен мржње и жуч разочарења ујединили су ce — y патолошки случај
3
хрватскога племена на Балкану. A промена правца њ^хове данашње политике искључиво
je последнца готово посвемашње пропасти хрватскога кгшитала, кога помаже енглески
капитал преко Аустрије,
На први поглед, чудна je ова асоцијација: Мороко и Балкан ! Али она je била неизбшна
и наметнула ce je сама по себи, Чудна мешавина звукова: двогуба борба и иовика „за
спас цивализације“ — борба против Варвара и Бзлканаца, борба против Азије и мрачног
антикатоличког руског православља — y друштву Турака и Монгола.
Недалеко од нас, још и данас устрајно стоји заводљиза кагшја еврапског империјализма:
Цариград-~Багдад: капија европског колонизма на Истоку. Заставе су само друге, a
пароле, готове исте. И наша трагична судбина хтела je, да ce пред десет година два
европска табора покрве на нашем ајдучхом дому. Ми смо зато, наивно платили пуну
меру данка y крвм, данка y месу, данка y слободи. Наш ваздух био je закрчен куршу-
мима и загушљивнм гасовима — a све само зато — да европски империјалисти могу
да поделе мегдан — „за спас цившшзацвје“. Тако je на Балкану постојао Мароко још
1915. год., дакле, јошпре овог савреиеног Марока из 1925. год. којимирише по црначкој
Афркци и рифанским лешевима. Ш треба сметнути с ума, да ће Балкан y најскорије
време опет постати Мзроко — само ће ce Hsjape звати — Албанкја. Јер нији никаква
тајна, да ce Г. Чемберлен поносн својим мишлењима a Г. Мусолини својнм жандармским
гестовима. Уосталом они, као и сви остали полнтичари. Локарнски лаф Чсмберлсн, гласно
je објавио своје политичко вјерују оввм сраашнм речима: „имтсрнјализа» je једина поли-
тика, дсшста паметна и економска“. Како ce види, импервјализам je библија Европе и
Европејаца. И баш зато, удес Балканаца je нада све тужан. Он je одувек био најсвнре-
ији, Кадгод су нас требали, Евролејци су нам ласкалк. A мн? Још непокварени Балканцн,
умирали смо за њихове бајословне интересе (а упоредо и за кору нашега живота),
умирали смо романтично и сентиментално, патетачно и ајдучки. Ta — ми смо варвари,
од којих ce спасава цивилизација! A варварнма ce на топовнма увозм људождерска
европска цивилизација. И доиста, ма ижадосмо све услове за романтично и лудо уми-
рање, rao y грчккм или шексиировским трагедијдма (Зашто ce никада не каже „енглеским
трагедијача?“ По свој прилици зато, што je Шсксоир за Енглеску одувек био адраповац,
који je дрско исжејавао њихове краљеве и њихове столетне ругобе.) Нама, као и сваком
нримитивцу или сељаку, ласкало je „отмено“ друштво „великих европских сила“. (Већ
ова реч „сила“, за нас je саблажњива!) Ta, оне ce увех боре за неки ижагинарни „спас
цивилизације“ и за „добро“ неког имагинарног „човечанства“. И y свим борбама Балкан-
ци су y Европи увек представљали еајчишћу сироввну за те кукавне идеале, који су y
ствари само маска прљавах и берзанских цил>1:ва савременог капиталистичког друштва и
његових европских држава. Европејца су увек успевзли, да нас варваре успавају идеалима
човечанства. И док смо ми као сомнабули ходали, грчећи ce на овој кори земаљској
они су пљачкали и нас и све што им je долазило до грабежљивих руку. Ево једне
тужне истине, y огледалу наше балканске и варварске трагедије.
Храиа ииперијализма je шаачка човечанстаа и пљачка
туђе слободе
Експангија капитала иеутажива je. Нагон инперијализша сеирел je и без скрупула. Он je
злочиначки. Капитал je оруђе, помоћу кога ce колективни злочин приводи y дело. Удру-
жени, капиталнзам и импервјализам, дају неман ратова и људождерства. Ове две савре-
мене немани живу од ратова. Храна капиталвзма je пљачка друштва и пљачка туђега
