t'% #
рада. Храна империјализма je иљачка човечавства и пљачка туђе слободе. To je „логична“
последица великвх свла. И данас, сасвим je јасно, да су берзе једино светско мерило
успеха и неуспеха појединих народа и држава. Колика трагика етатизма!
Гаврило Принцип убио je утеловљену нсман нашег завојевача Фрању Фердинанда — и он
je наш националнк х<рој. Абд ел-Крим je на топовском танету расаарчао В8дајника ри~
фанске националне светиње и јуначки ce одупире европских завојевачнма. Ала он je зато
разбојник. Да Србија y светском рату нија игрзшз на карту енглеско-француског ка-
питала, нас бв нестало са лица земље. Ах, Србвјо! Није њихова љубав била радн нас на
вашој странв, него рзди — колонаја s осталих њвховвх „виталнмх интереса“. Каква
правда? Каква култура? Каква цивилизација? Нз берзама ce пипа вулс сввх побада и
сввх пораза. Берзе су плућа савремене Европе. „Здрзва валута“ je мерило умне ш моралне
вредности свих људи. Новац je мервло савремене културе и цнвилазације. (А највеће кул-
турно зло je — штампа!) На берзама догорева сваки пламен нациокзлвзм» и сваки жар
идеализма. Исто тако, као што ce y борделииа race све ватре платонске љубави.
Ох, како je одвратна та европска култура и та свропска цивилизацаја, чија je двоглава
неман: империјалнззм и капитализам. Ми додуше осгадосмо живи y нашим ратовима
за ослобођсње и проширисмо чак и наша плућа, Алн јао, ми нис&о тако чксти као пре
европски бакцил жд?рс наша плућа и подгриза шш здрави балкаески органвзам.
Треба стати на пут тој вулгарној европејвзацкјн Бал*шна, треба ce одлучно борити да
спасемо варварску чкстоту. Савремено европско друпзтво не воле врлина. Чак врлине ce
нвкоме не праштају. Поздрављају ce и истичу само мане. A од нашах мана најл&кше
жмву наши ближњч и нвши непријатељи. A блкжњега сеогз, орема хриићанској рели*
гији требало би љубити као самога себе. Каква згблуда! Такво хришћанство je опијум.
Нама га препоручују енропски скоројевићи, y Esse „сласа цавилазације и — хришћан-
ства.“ Љубити ближњега свога као самога себе, основна je заблуда и најтипичнија
фраза хришћанска. То потврђују милионн људи својнм делима и својим неделима.
Бррба Рифанаца иетоветма je са борбом Срба
sa слободу м незаамсиост
Гледајте Мароко! К?д je свитало ново сунце и „нова зора* нз Локарна и Жеаезе
Мароко je још најбоље био обасјан. Француске трупе и даље су остале утаборене и спрем-
не па крвопролиће варварске крви. Госпођа Еврола одувек je знала, да ce наоружа свим
расположивим фразама, на којима почива та одвратна мрцина европска култура. Али
нажалост, и ми смо заборавили, да je борба Рифанаца за слободу и независност исто-
ветна са борбом Срба, коју смо до недавио водили и која je уж^вала симпатмје свих
поштеник људи. И т Срби, који смо сву горчину такве судбине осетили на својој
кожи, ми Срби ниса&о досада взустили нвједну једвну реч симпатије за Рифанце, који y
Мароку, на своме огњишту, имају исто толико права као и ми на Балкану — на свој
живот и своју слободу. Ta ми Балканци, први смо морали чут« крикове рифанскихбо-
раца, који ce исто тако јуначки бране од „цившшзаторске мискје“ као што смо ce и ми
херојски бранили.
На
II
полсжај пре ратова и y време ратова за ослобођење, био je готово исти. A док
и дпк
смо ce крввли с Турцима, када наши крикови нмсу допирали ни до Загреба
смо ce борили за комад онога неба, кога ce тако болећиво и романтично зове „српским
небом
били смо срећни и поносни, ако je макар ко на овој тужној земљи нашао коју
лепу реч за нас или рлч иротеста, y име напзе нељудск® судбиее. Били би поносни и
расплакали би ce детињски по механама. Били би радосни, кад би тада знао за нас па
макар и сам главои „свиреви“ Абд-ел-Крим, који je од Европејаца оглашен за бандита
и разбојника, упркос што je врло писмгн и културан човек. Он уме да пише и такве
манвфесте, којнма није могао одолети ни американски сенатор Борах, који по свој при-
лвцв има
долврско срце.
Оошто су ce несреЈши Рифанци угледали на своје нрекоЈ&орске суседе и зажелели мало
бар такве слободе ш независности, као што je европска — тада, тада — Француска ! је
изгубмла хладвокрвност и равнотежу — јер Мароко je Француска колонија! Њени поли-
тичари и њихова штанпа, стално бунцзју о „спасу цивилизацијг“. Колико ce само кочо»
пере ти празноглави политичари, са те две најнесрећније и најнеодређеније речи: култура
и цивилизација! И кадгод малоуашн политичари хоће да кажу нешто „значајно" и „дубоко“,
они по правилу морају да најашу на те две сироте сестре и блештаве речв, о чијој
садржинн и значају они никада нису мислили, jep, нити могу нити умиЈу да миасле
