година VI
ЗЕНИТ
број 38
1920.
Помишља ce и на душу, која je y рату била предата наоружа-
ним ђаволима и рогатим вилама, Савест ce једва буди. Поезија
лута y лавиринтима символизма и националног фразерства.
Сликарство je y области инфериорне имитације. Скулптура
почива на косовској патетичности. Музика y напевима „Бе-
ћарца“ или германске полифоније. „Модерну Европу“ и „рево-
луцију
U
пропагује београдска новина „Прогрес“. У Љубљани
стихови „Чловек з бомбами“ Антуна Подбевшека. После фељ-
тонске борбе за „експресионистичку сцену“ и поштовање
филма, две књиге Љубомира Мицића „Спас Душе“ (са предго-
вором Августина Ујевића) и „Источни Грех u , предходе једном
новом поглављу ваше књижевности и нашег духовног живота
уопште. У јесен ове године, пДда зачеће часописа ЗЕНИТА и
покрета ЗЕНИТИЗМА. Само мало објашњења: није ce смело
остати више y оквиру СВОЈЕ душе. Морало ce прећи оквир
регионалне ограничености. Морало ce разлити ван оквира, до
најдубљих људских висина. Морало ce je победити себе т. ј.
индивидуализам. и приправљати ce за нову и наслућену епоху
колективизма. За то ново стање духа и душе требало je наћи
адекватан израз : требало je безусловно, да тај нови салтомор-
тале балканског духа добије и ново име, требало je, да ce
безусловно подцрта и спољња разлика од сличних европских
покрета новога времена. Требало je одлучно пресећи све тра-
диције, европске и домаће, како би ce немилосрдно и под новом
што заудара по од-
да ce нађе пут ове
заставом објавио рат до истраге свему,
вратној прошлости. Најважније било je
прве борбе за културну независност Балкана и ново стварање
човечанства. Највиша тачка наших тежња ван оквира je ЗЕНИТ,.
a пут наших напора нека буде ЗЕНИТИЗАМ. Речи су постале
дело. На тим основама почело ce хучно и бурно — градити.
Најпре разарати, a затим стварати!
Место икакве повеље, y основе балканске матице новога ства-
рдња, положио je своју младост један песник, по имену Љубомир
Мицић. Он никада пре тога није помишљао, да оснива било какав
часопис. Такве амбиције нису га мориле ни гониле. Свршивши
основну школу рата y Галицији и филозофски факултет y За-
гребу, он постаје скроман песнички радник, неспособан за за-
вист и интригу, неспособан за пакост, неспособан да свом
ближњем нанесе било какву бол. Невољен од својих школских
и књижевних другова, разочаран празнином и каљужом савре-
мене књижевне генерације
он je засукао рукаве, пљунуо на
све и одговорио радом, устрајним и неуморним. Нежељено, по-
стао je вођ једног покрета који je растао из дубине, који je
настајао као пролеће и развио своју нову заставу y свим обла-
стима духовног живота и рада. Тај чувени зенитистички покрет
постао je светски покрет, кога одушевљено поздрављају и страни,
