О радници рудари морнари Пролетери ви следбеници балканске крвне освете Уз поздрав наш и једно детиње питање Вашто жуљеви ваши нису дијаманти Или динамити? Љубомир МИЦИЋ Београј Има једна земља вољена и невољена. Сасвим свеједно. Са зем- љама je исто тако као и са људима. A људи су такође становници те земље која лежи незнам на коме меридијану. Право да вам кажем: лењ сам да погледам y географски атлас. Животиње y људским сподобама свакодневна су појава a репови су y нарочитој цени. Више ce цене коњски репови и политичке подрепине него људски умови. Радници да ce и не помену. Ta од коњских репова праве ce четке за чишћење националних панталона и кичице за националну уметност. A четке су извор огромних зарада и служе опет за четкање правог и непатвореног националног блата којим ce поносе престонички грађани — по блату чувене престонице белокожаца и хришћана. — Ах престоница! — Престоница! — То значи да y тој вароши има престо!? — Краљевски престо! — Значи да има краља!? — има краља! Да да! Колико смо и нехотице заборавили своје тужно време. У томе и лежи један део људске cpehe: заборавмти своју тугу — Зар још има краљева на свету? Бојажљиво припита један врабац под шеширом свога господара. Јер сваком грађанину те хришћанске земље чучи по један врабац на врху његове главе. To je национални понос престоничких грађана. Дични грађани дичне престонице! Врабац под шеширом — то je данданас најзна- чајнија карактеристика престоничких становника. Замислите па- радокс: херојска нација чува врапца под шеширом! И сви ти гра- ђани супериорни су као свака незналица. Пешаци и непешаци љубоморно чувају врапце под шеширима да ce не би одметнули y слободу. Министар и калфа — књижевник и полицијски агент. Иначе: сви врабачки производи умножавају ce до фабричке про- изводње. Екскременти су национална индустрија. Л право при- ватне својине je закон. И y тој хришћанској земљи право при- ватне својине je незнабожачка светиња. И тако y баштама незна- божачких светиња цвета једна нова буржоазија. Тако — коњски