година ¥1 
äpoj 42 
отпџбине. Напр.: y обим земљама врапци имају крила. Обе земље 
су краљевине. И обе по милости божјој и вољи народној. Само y 
животу врабаца има битне разлике. Дарвинови земљаци скидају 
шешире са својих глава. Једнако свакоме: према степену пошто- 
вања кога појединац тражи за себе он га даје и другоме. (Изузеци 
потврђују правило!) Зато Дарвинови земљаци (звани Енглези) 
нису заробили ни једнога врапца под шеширом. У Дарвиновој 
отаџбини једиии врапци имају слободе и ваздуха све док принц 
велски не пође y лов. Али тужну судбину наших врабаца доживелм 
су зато источни народи и далека острва. Они су заробљени под 
шеширима енглесие поморске флоте и империјализма. Источни на- 
роди заробљени су под шеширима европске цивилизације. 
— Па ипак Теслини земљаци не скидају шешира са својих глава? 
— Теслини земљаци не скидају шешире ваљда зато што су смер- 
ни обожаваоци сељачке демократије и енглеског парламентаризма. 
Л признаћете: то je за свако поштовање. To je највиднији доказ 
високог политичког васпитања које ce устрајно црпе са извора 
— испо/i коњских репова! 
Најзад боје ce Теслини земљаци да ce ослобођени врапци не раз- 
лете по свету — да ce не распричају о шупљим главама својих 
господара — чије су главе пунили врапци својом пробављеном 
храном годинама после уједињења и ослобођења. 
И тако: највећа опасност тој балканској земљи прети од врабаца. 
Од врабаца под шеширима! По схватању становника те земље — 
револуција врабаца може да буде поразна a њене последпце не- 
догледне. И доиста: док y тој земљи ни врапци немају слободе и 
слободног ваздуха (које су силом заробили под својим шеширима) 
дотле не може бити ни говора о било каквом добру људи којима 
су врапци утекли испод шешира још y основној школи. Међутим 
страх од врабачке револуције расте као поплава. Вође народа 
боје ce да врапци не открију многе смрдљиве тајне о управља- 
чима ове земље. Боје ce и вешања на крилима врабаца. Боје ce 
песама о легендарном робовању једној неваспитаној европској 
колоиији и тзв. херојској нацији. 
» 
Ослобођење врабаца испод ропства шешира може да буде по- 
четак ренесансне епохе сваког унесрећеног народа. Па и српског 
народа!.... 
Београд 25. јуна 1926. 
Љубомир МИЦИЂ 
Београд