3uil
Dy/iM — 1926
roAMHa — VI — année
1921-1926
MetjyHapoflHH Maçonne
Lioubomir MITZITCH : Autour du Zénitisme
kurt LIEBMANN: Rhytmus der Tiere — BpaHKO
Be ÜOJbAHCKM: Cyflap cbstobs (POLIANSKY)
AHflpa jyTPOHMTi: BoIîctbo Bma (YOUTRO-
NiTCH) - CAAKHH (ZADKINE): Sculpture
MapHjaH MHKAU: Ilomap y MHKHcrapcTBy *eH
ckhx aena (MIKATZ)
JbyCoMHp MHUHB:
Made in England (MITZITCH)
uieuiHpoM
Bpaôa Cinoa
BELGRADE - SERBIE - OBILITCHEV VENATZ 36
ZENIT revue internationale
calendrier de Par’tnouveau etde la vie contemporaine
Liouhomir Mitzitch
directeur
fondateur
Belgrade obiiitchev venatz 36
La revue parait chaque mois.
Dans le monde entier seulement notre revue publie
les manuscripts inédits et originaux en toutes les
lanques du globe. Abonement d’un an pour tous
les pays etrangers: 40 francs.
Prix du numéro 5 francs.
Directeur reçois tou les jours de 2—3 après midi
■
*1»
<u
B
■QJ
O
(U
TJ
G
P
b
eu
c
iS
(Z)
o3
CL
N ^
eu O
<u
C
G
eu
CU
G
(U
G
03
eu
N
B
o
G
O
eu
TJ
ZEN1T-GALERIE DE L’ART NOUVEAU
peut-être visitée sous demandeet avis par écrit préallable
no npeixoaHoj nncMeHoj nprijaBH h mojiôh, Mowe ce bhâcth
3EHMT-rRJIEPHJR HÖBE YMETHOCTH
.. '-e:-.rVÂ'r-.\t ;V
m
§ ^
î=3
:»
□:
DI
m
w
ov
O
g
s
TJ
G
CO
G
H
s
CD
ÜÖ
TJ
c
G
O
O
H
O
s a
-S °
5 CD
cr g
6 ^
G
O)
CO
G
CV
O
O
G
5
H
CD
CO
CO
OV
TJ
Co
?
CD
G
. • \ r* 1 * * K
m
.
- '• >: .t. « v
*V. *
, • 1 ’
f
3EHMT MetiyHapoAHR naconnc
xajieHAap HOBe yAieTHOcm h caBpeMeHor >KHB0Ta
JbyÔOMHP MnilMta
ype^HMK m ocHHBaLi
Beorpafl o6HmttieB BeHau 6p. 36
Maçonne H3aa3n MecenHo.
JeAHHH naconnc y CBeTy koj'h miaMna caMO He-
oôjaBJbeHe pynonnee y cbhm opnrnHajiHHM je3n-
unMa Ha rjiodycy.
roAnrnma npem/iaxa 100 AHHapa.
CßecKa y npoAajn 10 AHHapa.
ypeAHHK npHMa ahcbho oa 2—3 no noAHe
B^acHHK h OAroBopHH ypeAHHK JbyôoMHp MHpnh'
liliaMuapnja „PoAO.T>y6
RVION SRNS RPPRREIL
Fragment d’une etude de Lioubomir Mitzitch publié : 1924 en
allemapne {„Der Sturm'’, Berlin) 1925 en française [„7 Arts',
ruxelles) — 1925 en polonais („Blök", Varsovie).
Voici une table des 10 lois qui ne sont pas des commanderrienls
mais uniquement des principes généraux:
1) Le zénitisme est le réveil de l'élémentaire et des ressorts d’ac-
tion vitale innés à tous les hommes.
2) Le zénitisme réveille dans l’homme tout ce qui est généralement
humain, tout ce qui est SURPERSONNEL et tout ce qui est appa-
renté au BARBARQGENIE.
3) Le zénitisme, par suite de son caractère élémentaire et de sa
synthèse créatrice, est inséparable de tous ceux qui créent des
choses grandes et neuves, qui travaillent pour l’humanité future.
4) Le zénitisme comme réalité montre que les buts finaux des
hommes ne peuvent être atteints, et il le montre avec le plus de
dureté à ceux qui peinent le plus pour réaliser un nouvel ordre
mondial et de nouveaux rapports entre les hommes.
5) Le zénitisme est comme l’élixir de jouvence, et en même temps,
la conscience d’un effort d’ascension éternel et infatigable.
6) Le zénitisme est l’impératif énergétique de tout travail de l’art
nouveau, et il doit être parallèle à la route de ceux dont la lutte
mène aux buts collectifs de l’humanité.
7) Le zénitisme est la conscience claire des mensonges des „rêves"
littéraires et des erreurs de 1’ „apsolu“ en philosophie.
8) Le zénitisme est la puissance de la volonté indomptable et
1’ aliment des instincts créateurs.
9) Le zénitisme est l’énergie positive dans l’érection de la verti-
cale de l’esprit nouveau.
10; Le zénitisme est egalement de l’énergie négative, parce qu’il
s’emploie dans la lutte inévitable contre l’esprit charlatan du
troupeau des eunuques de culture.
Voilà notre réalité, une réalité nouvelle et précise, sans aucun
ornement de symbolique, sans aucune parure de panphraséologie:
pensée comme machine, action comme mécanisme.
m
Les poètes veulent toujours tresser des fouets pour flageller ce
monde. Au nom de qui? Non! Même les coups de fouet ne chan-
gent pas les hommes. Il n’y aura pas de satisfaction parmi les
hommes aussi longtemps qu’il y en aura qui cravachent et d’au-
tres qui sont cravachés. Poètes, cessez vos efforts stériles. 11 ne
peut y en avoir ni d’une sorte ni d’une autre. Dans un avenir
rapproché beaucoup des vôtres ne seront plus.
L’esprit nouveau sera le conducteur et l’accumulateur de toutes
les puissances créatrices dans le domaine de l’art et du travail.
La puissance créatrice est la roue tournante qui évide le lit du
année V!
numéro 42
fleuve. La volonté créatrice et la raison intuitive doivent déter-
miner la forme du courant: elles créeront ainsi la symphonie du
travail des rythmes et des cataractes. Les nouveaux poètes savent
mieux que quiconque combien impuissants sont à' ce jour les
rythmes poétiques et les cataractes verbales.
Le mot nouveau est une antenne et la poésie ne naît que dans
une sphère se trouvant en dehors de la raison'). Ce sont des
MOTS ZENITISTES DANS L’ESPACE2).
— La poésie est le premier plan de la symétrie.
— La peinture est le deuxième plan de l’asymétrie.
— La plastique est le troisième plan de la planosymétrie.
— La musique est le quatrième plan de l’insymétrie.
— La danse est le cinquième plan de la rythmosymétrie.
— Le drame est le sixième plan de la polysymétrie.
— Le cinéma est le septième plan de la contresymétrie.
En tout et pour tout il y a sept variations de la symétrie, qui
soient possibles dans la nature. On ne peut tracer dans un cri-
stal que sept symétries. La mathématique du cristal est caractéri-
stique : 7X1“ 1. un corps. Nous avons ici un cristal d’une vie
disparate: l’ART !
Le zénitisme comme vertical et epine d’orsale de l’art nouveau,
englobant tous les genres, est l’unique huitième plan, en dehors
de la symétrie et de la sursymétrie dans l’espace : un corps
nouveau et surnaturel créé par le maximum des forces disponi-
bles dans 1’ homme.
Il n’y a que quelques oeuvres synthétiques de l'art nouveau et
de la vie nouvelle qui correspondent en un certain sens aux
principes zenitistes de l’esthétique relative, notamment de l’anti-
esthétique. Seules ces quelques oeuvres portent la marque générale
du zénitisme. La meilleure étiquette au meilleur endroit. Le meilleur
mot pour la meilleure oeuvre!
Lioubomir MiTZÏTCH — Belgrade
das blut in euren körpern ist aus den schachten der sterne
allwilde schöpften es aus graben und tiegein
rissen tobend sonne herab
und loderten urfeuer in eure adern
siehe nun sternt ihr die erde
schnellt sternkörper
und
kreist
blutkristaile und kreis
hinringeind miliiardenwimmel durch grasbasalte
h VANOUME: mot serbo zenitiste.
3) Ne pas confondre avec „mots en liberté“.
kieselgebirge
tausendkrabbelnd über wiesenkrater
käfer im hornschiller urlava zerbrannter gestirne
bohrend und rüsselnd
o
furchend in allbahnen unsichtbarer kanäle die erde
unendliche flämmchen zuckender beine
und
hüpfen springen
schnellen tänzeln
kreisen haschen
huschen zucken
graben schaufeln
steigen schweben
zirpsen singen
stemmen flattern
stöhnen schreien
bellen dröhnen
wiehern brüllen
flamm
der urschrei
stsrne bohren bahnen in die wasser
aus äugen funkelt weltgold
schwärme kometen donnern herden stampfender wildtiere
mähnrasend
verzischend in wölken
krallen zucken sternadern
und
schnauzen sind nacht
weich und voller mord
nachtigailen und sulen trinken vom mond
die adler kreisen zurück in das .sternende
aber
die pferde löwen und bärsn wachsen im urbrüiien
wieherschreien
und
rollen aus krachenden brüsten tierdonner
und
wachsen
und
staffeln
un
tatzen
und
saufen die brandung der sonne
und
flammen
ein türm.
Kurt LIEBMANN
Dessau
*
y ЈЕСЕН
ТРАЖИТЕ И ЧИТАЈТЕ
НАЈНОВИЈУ КЊИГУ
година VI
број 42
СЧДДР СВЕТОВД
Фражен? романа
#
Небо je мирно. Море бурно. У дубинама нема никада мира.
Треба веровати, да иза мирног неба има још једно небо. Оно je
бурно. Ово, које ми видимо, мирује. Иза овога неба има још
милионе небеса, о којима не треба мислити. Зашто? Просто.
Конструкција човекове главе није таква да може мислити о свим
небесима и о свим дубинама. Човеку би требало за таква раз-
мишљања хиљаду глава. Свака би морала трпети од претеране
фантазије генија. Тада би ce можда могло замишљати све
јасније.
Море. И поред мора линија. Цеста. Гвоздена железница. Воз.
Позади му црвена лампа. Спреда велики Ахилов штит. Кога
жели да победи овај воз? Куда јури толиком снагом. Јури. И
месец ce тресе. Обала морска тутњи. Поред морске обале та-
ласи ce подижу од брзине. У томе возу мора живети нека над-
природна воља, која влада свима стварима света. Можда je бе-
смислено овако почети причати једну комичну историју.
Воз je већ одмакао. Мора je нестало. Брда. Месец су урушио
за горе. Ноћ je замирала. Светло дана мучи муке рађања. На
северном полу пева вечни петао јутарњу песму о изласку сунца.
И тако je изашло сунце. Човек би мислио, да сваког јутра при-
тисне неко на једно дугме и сунце скочи. Тог „некога“ прозваше
богом. Заиста, говорити о богу, и о космичкој механици, тако,
како je то већ постало обичај, недостојно je добро васпитаног
генија.
Семафори ce окрећу. Градови пролазе и воз број 777 стаје
после дугог пута y центру једног кснтинента. Из вагона број
524361 изишло je много света, али треба обратити пажњу на
интересантну фигуру y црном капуту. Фигура y црном капуту
сишла je са куфером. Зинула je. То ce могло видети. Дошао je
човек. Узео je кофер. Црни капут je отишао, али сви су са-
лутници тврдили, да ce тај човек бацио под брзи воз Милано
Торино.
Не може ce разумети овакав случај. Светина je гледала на тога
човека, као да je шампион бокса. И заиста, то je био некишам-
пион. Али видећемо y чему je његова снага.
II.
Историја je сума глупости човечанства. Историја једнога човека
je сума његових снага y позитивном или негативном Историја
човечанства биће вечно глупа. Историја појединаца јесте радост
лудила неуравнотежених снага духа и тела. Гомилу je тешко
учинити савладљивом јединицом за посматрање. Јединицу мо-
жемо посматрати и y најневероватнијим подвизима. Зато ћемо
овде y овој статистици победа и пораза изнети лица поједи-
année V!
numéro 42
h3hho. Ta Jinpa HHcy HHAHBHAye, Beh H3pa3 KOJieKTMBHe BOJbe
Ayxa. OBa HCTopwja je ÔHJiaHc cyAapa y H3BecHOM pa3MaKy Bpe-
MeHa, 3a >KHBOTa HOBeKa hjih HOBenaHCTBa.
m
BejiHKH rpaA h y rpaAy ihhpokh >khbot. KpeaTypa mm a Ha npeTeK.
Ko ôm 3Hao HMeHa CBHjy thx JbyAH. Ta hh nojiHpHja, Koja CBe 3Ha
h CBe biiah, He Mo>Ke yTBpAHTH 3a CBe cxaHOBHHKe bcjihkhx Ba-
poiuH, KaKO ce 30By. Ajih, HMa JbyAH, KojH He Mory caKpHTH cBora
HMeHa, Manap kojihko to ohh >KejiejiH. TanaB hobck je OHa nojaBa
y uphom Kanyiy. To CTBapHO h HHje hobck. Mo>KAa h jecT. Mo>KAa
je oh caMo KanyT? lia HnaK ko noKpehe Taj KanyT yjinuaMa, cia-
HHpaMa, JiyKOBHMa h MOCTOBHMa? MexaHHKa kocth h MHuinha. A/ih
HaBHKa je, Aa ce CBaKa jeAHHCTBeHa cyMa kocth h Meca 30Be
HOBeKOM. /],onycTHMo. nojaBa y ppHOM KanyTy je hobck. 3oBe ce?
3oBy ra?
Tojiko AHapeB.
III.
He6o bhcoko. H Mecep. yjinpa h rpaA. PaA- CeBajy HeôecKe Bap-
HHpe. Ko 3Ha k3a cy HeôecKH bo3obh npojypHJiH obhm acjiom koc-
Moca. TjiaBa ao rjraBe roMHJia. Mncao ao mhcjih rjiynocT. TecTAO
recTa rpyôocT. noKpeT ao noKpeia
o
AHHaMHKa. i
AHHaMHKe pHTaM. PniaM ao pHTMa cncTeM. CncieM ao CHCTeMa —
CBeT. CBeT ao CBeTa — kocmoc. Kocmoc ao KoeMoca — Ben-
hoct: BenHocT ao bchhocth — 6or. Bor ao 6ora — MeHawepnja.
Tojiko AHapeB npoHocn CBojy rjiaBy Kpo3 CBe noKpeTe. YHOCH y
CBe mhcjih cMex. CaH H>eroBa >KHBOTa jecTe — BenHO ce CMejam
M Bepyjie, TeuiKO je ocTBapHTH CHOBe. To ce HHKaAa h He MO>Ke.
TaKO ce h Tojiko AHapeB npeBapno. KaAa 6h ce cMejaOj ocehao
je, Aa ce tojihko TpouiH, Aa hh caM CMex HHje BpeAaH tojihkhx
)KpTaBa. /JopHHje he ce bhacth, Aa Taj hcth Tojiko AHapoB ôeuie
MajcTop cMexa.
IV.
Tojiko AHapeB ce 36yHHO. KaA je Aoôpo nporjieAao, BHAeo je cto.
Oko CTOJia JbyAH. Oko JbyAH ctojiobh. Oko CTOJiOBa tocth. Oko
rocTHjy KeJiHepH. HaA cbhm3 AHpeKTop TacTOH.
J\npeKTop KatjiaHe, Aoôpa Ayuia h Aoôap neAepacT. <î>paHpy3. J\ay
to je (jjpaHpycKa KaijiaHa. He Tpeôa 3a6opaBHTH, Aa je to KacjiaHa
y rjiaBHOM rpaAy OpaHpycKe — y napH3y. /JaKJie, y rjiaBHOM rpaAy
<J)paHuycKe h cBeTCKe KyjiType, cto, h 3a ctojiom Tojiko AHapeB.
PaA03HaJiocT je Hy>KHO 3Jio. H, eBo onnca TojiKa AHapeBa, ca
npeTxoAHOM npHMeAÔOM, Aa je cto 3a KojHM oh ceAH, Ha HeTHpn
houiKa. napaAejiorpaM.
Tojiko AHapeB je 33kohhth chh CBora opa. tbeMy HMa Aa 3a6jia-
rÔAapn cBoj hchbot h CBe iberoBe nocjieAHpe. Kao cbh Ao6pn ch-
hobh, oh je 3Hao noKa3aTH niTOBaibe 3a CBora poAHTejba, na ra je
>KHBora 3aKonao h peKao jeAHO KpaTKO 3ÔoroM. KaA ra je 3axp-
V
.
година V!
л- • гУ.** ♦ v*-1
бро| 42
пао земљом, приметио je још, да, ако ce још једаред врати
натраг y свет, нека ra још једаред роди. Велик нос Голка Ана-
рева био je на сред лица. Усне су му биле испод носа, меснате
и покадкад много црвене. Онда, кад би сишао ка њега дух свети,
есн
усне би побледеле. Поред носа, ближе челу са леве и
стране имао je Голко Анарев по једно око. Макар je он са отво-
реним очима гледао овај свет, много пута му ce десила непри-
јатност — био je слеп код здравих очију. Боја очију није била
ређења
Чело. Изна
Материјал
чате конструкције целе лобање био je веома солидан. На томе
плодном тлу израсла je бујна коса изложена свим ветровима
као шума на брегу.
Свежина лица Голка Анарева била je увек нова, јер он je умео
на невероватно чудан начин да увек изнова почне са изразом.
Био je господар свога лица.
Није неинтересантно видети га и чути тога човека из близа.
Већ смо рекли да je y кафани
близу њега.
кафану. Седимо
V.
Седе Лав Орг, његова жена, човек, псето и Голко Анарев.
Димови ce диме. Дувани ce пуше. Столице ce руше. Лав Орг
нема зуба. Много жалосно. Вредан човек, али без зуба. Његова
жена, напротив, има дивне зубе. Верујте, неспоразум међу њима
очит je и он долази због ове физичке разлике y поседу добрих
и рђавих зуба. Лав Орг, макар без зуба, љуби искрено и
страсно своју жену. Он je љуби, јер налази да му она уноси
y живот ону јасноћу и белину, које он нема. Она му уноси
зубе, a тако je он сада савршен и потпун човек. Госпођа Орг
не воли свога мужа. Није ce ни чудити. Она њему даје себе
целу, a он њој само свој геније. После неколико година зајед-
ничког живота, осетила je ова млада жена, да je и геније њеног
мужа проблематичан, јер су о њему новине почеле много да
пишу, a највише су га обожавале жене, и то само оне, које
га никада нису виделе. Ta je сумња донела госпођи Орг горке
часове, које je она увек видела на округлом лицу свога бу~
дилника.
Човек, са именом Ки, родио ce два месеца пре заказаног рока,
и тако му je чело срасло са носом. Пас, који je седео до њега,
вечито je лајао, кад би он почео да говори. Јадан пас није
знао француски, па га нико није разумео, али на лицу му ce
видело, да га љути, кад тако глуп човек говори.
Голко Анарев није то вече много говорио. Он je више иско-
ришћивао оптичке утиске. Лица његовог друштва била су за
њега тога вечера заиста интересантна. Уосталом, заГолка Ана-
рева није било неинтересантних лица ни неинтересантних ствари,
Све je исто толико интересантно, колико и неинтересантно.
année Vi
numéro 42
JeflHO oko TojiKa AHapeBa 6hjto je OKpeHyTO y iberoB CBeT hciioa
tt>eroBe 3HojaBe Koiuyjbe a APyrHM okom nocMaTpao je rocnoijy
Opr, Koja je y>KHBa/ia y acmoctchckom TaJieHTy CBora My>Ka. Ko
je MMao Ao6po oko, Morao je j\a. bhah Aa 6h rocno^a Opr ocTajia
BeMHTo ceAehn Ha oBoj ctojihah h cjiywajia CBora Mynca, caMO
— nocTe/by. Jep, OHa y foeMy bojih
Aa ne jwopa Aa ra mm noi^e y —
caMO fteroB Ayx.
Pen je o peBOJiyuHjw. FocnoAHH JlaB yMeo je Aa roBopH o cBeMy. O
Ko6acHi;aMa h o cjiHKapcTBy. O peBOJiyu,HjH h ceBepHHM MeABe-
AHMa. Bh de Tpeôajw caMO Aa HanoMeHeie irnoroA, oh je to
yMeo TaKO noBe3aTH, Aa HwjeAHO AHBJbett>e HHje AOBOJbHa HarpaAa
3a TaKaB Aap HOBenju.
— PeBOJiyH,Hjy cmo npe>KHBeJiH, caA HaM Tpeôa Kyjnypa, Kan<e JlaB Opr.
Ohh ToJiKa AHapeBa cjajy. Y HbHMa ce bhah jacaH OAÔJiecaK Jienor
jini;a rocnotje Opr. Oh ce CMeniH h 6ai;a roMHJie MyApocTH ro-
cnoAHHa Opra y jieBH yen, Kojw je Ha Hecpeky 6no noaenaH.
FIapH3 1925.
GpaHKO Be FIOlbAHCKM
Beorpa
BOKTBO
Mope je îkhbqthm 6e3AaH
Pn6a cBQjwvi penoM ÔMHyje boai
yroAHO je csipHaBHTM AyÔHHe
y MyjbeBmoM KaHany nniiBajy rycwe
f№ypaiy!o npeKO boag
y boah
Ga boaqm
rtbypaTH CBOjHivi onnivia
ftbypaTH nnylîHMa nyHMM
H hobhm CHaraMa HOBenjuM
H 6mtm >«MBa noABOAHHua
M cyiviapeH
OïpuaHO weco h Mpujaeo Teno noxpMsa tphko
Ahbho Mp3HM0 AereHepHcaHe catviowHBue
Tpeéa ce cnycTHTH
CïHCHyTM npcïe
H uiKpryiaTH syômvia
yHMUiïMTM ocBeïy h naw
Mh BnaAaMO Mopmvia
fycKe saxTeBajy 5mm
6mm 3a ônaTHe koctm
Bmh 3a Kajbaen Heps
Bhh
Bmh
5mm je yHMTeib HCTopMje
Mm rtbypaMO
Mm ÔMMyjeMO BOAy.
AHAPa 3YTPOHMTï — CniïHT
• *. : ü .■ •.
» •TrV"1
àiV f.
-- A'i- • t« - • - * . * * éf A' «*'*? A
%v* y TA 1*-
CAflKMH —napM3
2ADKSNE—Pans
année VI
10
numéro 42
APCTBy KEHCKHX
KaÔHHer MHHHCTpa 3a >KeHCKe nocaoee.
MwHHCTapcTBO 3a >KeHCKe nocjioBe o6yxBaTa CBe luto hoch cyKFby.
Tano ce
xBaaa ob3kboj KOHCTejiauHjH
m cjiHKa nocaeAft>er
nane Hajia3H y KaoimeTy MHHHCTpa 3a >KeHCKe nocjioBe.
FocnoAHH nana onajHo ponhe ca cieHe.
3paK uiapeHOr CBeTjia npoAHpe Kpo3 cnyimeHe 33Bece, hcmhjio-
cpflHo npoôaAa BpmaK Hoca I-beroBe Mhjiocth, Koja je naaa y
HeMHJiocT.
llana je ôecan. Oh Tyryje. /Joije Aa njiane. HcnpeônjaH, py>KaH
h pacuenKaH bhch Ha 3MAy. HeKH OKpyTHH c-JiMKap HanHHHO my je
hoc >KyTOM nHpaMHAOM, ohh boacho CHBe Kao ôapKe ôpOAOJioMapa,.
a jeAHo jeAHHo yBo
ôaneHo HerAe y faomaK cjihkc
ômjio je
cacBHM upHO. IloTcehaao je Ha rycapcKH ôapjaK.
npeTaMHH (caAa je HMao oBaxaB Haciios) BepoBao je HBpcTO
a
je pyn<aH y obom hobom Tejiy (a raAHo je to KaAa
ce6e ap>kh as je py>KaHÎ)
Heno caM 3a,
rjiacno, A3 ce H3BHHe h CBe
llana xofce Aa ce H3jaAa HeKOMe
Aa HaABHMe.
Ajih KaÔHHeT cnaBa. CnaBa nejio obo ApyurrBo oa Hy>KAe : HteHCKe
Komyjbe, napane h rahHu,e, jiyKcycHe upBeHe MaHTHje KapAHHaaa
m npode upHe AiaHTnje HH>Kera oepa. CnaBajy h KajiyijepcKH
xaÔMTycH, kojm Buce caA nopeA jeAHocTaBHnx xajtMHa HepHBHJiH-
30B3HHX upHHua. CnaBa mholutbo mura, cjiHKa, KHnoBa h Toa-
aeTHHx npeAMeTa.
(Ty, y tom Ma;ioM KaÔHHeiy, OKynno ce peo cbct, cBHjy 6oja h
o6;niKa, CBHjy 3Ban>a
CBe ihto hoch cyKiny, h ihto ce je 6mjio
HHMe noKa3ajio BpeAHHM, Aa Haïje obac CBojy rpoÔHHuy. Meijy
oBHMa y npBOM peAy: nHcijH h necHHHH JtyôaBH, canKapH ai<-
TOBa, h cji.).
Flana CTeH>e:. k3kbo y>KacHo ApyuiTBO : 6;iyAHMue, upHHue h Bapn-
jeTCKe nrpaHHue! KaA 6h ja 6mo GrBopuTe b, HanpaBHO 6m HOBena
oa KaMeHa, a upKBy 6h noAHrao Ha ctchm oa 6;iaTa. CBe 6h oHAa
ôhjio Apyrannje !... THuiHHa y cyMpaKv.
3paK cyHqanor CBeTJia ap^th, ocTaBJbajyhM AOcaAauubH nojionoj,.
npejia3H ca nane, ujhph ce h naAa Ha HacJiHKaHy raaBy jeAne
AeBojKe.
nana raeAa HeipeMHu,e ocBeTÆeHy rjiaBy MJiaAe weHe, Hirra pauiH-
peHHM oHHMa caoBa HcnoA caHKe: nOCJIEÆFbA >KPTBA MYIUKE
THPAHHJE. Heimo ra A^pay y cpuy. IlaAHyBiUH y oÔJinraTHy
eKCTa3y, none Aa roBopn:
FIoôyHHme ce. BeKOBHMa nouianeHM ctbopobh Aarome CBoj raac,
Tpa>KeîïH H3jeAHaMtH>e ca My>i<eBMMa, npaBO rjiaca, nyuiTaifce y
napjiaMeHaT
noinyHO npaBO h cjioôoAy y cbhm nocaoBUMa.
HanejiHo, KaA hobck pa3MHCJW, ne Mo>Ke Aa HMa h h luth npoTHB..
M npaBO je! Ctbopobh cy Kao h mh
jbyAH. M aeno ce ccthth,.
број 42
како наша прва реч беше жена: мајка. Њезине патње и болове,
док нас je поставила на ноге и пустила y свет. A и доцније.
Но ипак! Ту лежи судбина појединца, тамо судбина чове-
чанства.
Без сумње, жене имају потпуно право на равноправност са
мужевима. Већ због правичности и осећања. Био je дакле
апсурд да им ce оспорава то право, тим више када жени имамо
толико да захвалимо, јер — толико зависимо од ње.
Једино je питање, да ли je жена заиста зрела, да активно уче-
ствује y јавном раду. Жена je загонетка. Жека je магнет.
Жена je попут зверке, која сама лети y замку (брак!).
Жена не ствара ничег оригиналног. Она ce трајно налази под
туђим утицајем (говорник!).
Жена je загонетка само ономе, који нема власти над собом.
Који ту власт ма и мало има, њему je отворена књига, y чији
садржај треба само да ce унесе. Жена je као вал: непрестано
мења снагу и смер. Жена није змија. Змија трује и уништава,
жена трује и подржава. Жена има засебно мерило људске
вредности, a то je тоалета (једина оригиналност код жена!).
Жена ce налази под утицајем једног јаког магнета, Тај магнет
je црква. Зато: жена мора бити подложена врховној глави
цркве. Тако je било y почетку, и биће тако увек, на све веке
векова. (Задње речи падају громко. Чује ce звук као удар по
металној плочи).
Кип наге жене, отвори малена уста и шане лагано: Амин!
(Жена je од Папе удаљена свега пола метра).
Папа ce тргне: Ви сте ме чули?
Кип наге жене: Сачувај Боже! нисам ништа чула. Ja сам само
осетила вашу близину.
Папа виче: Хвала! (Радосно:) Ох, да
није моје руке посипао крвљу, покушао
овај проклети
би
сликар
да вас загрлим.
(Папа очајава. Чини узалудне напоре да ce макне. Успева y
толико, што ce расцепкани делови његове главе лагано групишу.
Сада ce виде јако отворене његове лалоке.)
Обешени Папа баца са слике тужан поглед према прозору.
Насупрот
женске гаћице смешкају ce кокетно. Уто ce диже
спуштена завеса. Папа гледа слике које редом следе једна иза
друге. Овако:
Море: дредноти, крсташи, торпиљери, подморнице. Плове y
највећем реду. Брзина према систему.
Копно: пешадија, топништво, коњица, трен, црвени крст.
Ваздух: авијони, хидроавијони са мотором и без мотора, свију
конструкција. Радиотопови
Силна експлозија. Детонација. Румена и сива магла од експло-
зије. У магли: делови бродова, авијона, топова, људи и живо-
тиња. Ужасан хаос. Боје шаролике и разне — мењају ce,
измењују интензитет. У разбистравању лобање, много лобања
année V3
rMt• A 4:
vM
12
numéro 42
h KocïHjy — jeAHHo luto npeocTaje oa cBera: jype Kpo3 Ba3Ayx
y roMHJiaMa h nojeAMHpe cjiawy ce y cKynoBMMa no 3eMJbH —
Kpos Mope n noA MopeM.
J\Be rpoTecKHe cfwrype npoMnny ca HocHÆKaMa.
flana: Vanitas vanitatum et... am ra npeKHAa aP33k CMex npeKO nyTa.
y KaÔHHeT naAa Kpo3 npo3op BaTpeHa Jiomra. Y jeAHOM Be-rniKOM
no>Kapy 3ajeAHHHKH H3rapaiy nonoBH h
KaÔHHeTOM
yAieTHocTM, HayKe h AnnjioMaTHje.
KOKOTe ca CTapoMOAHHM
Cnojba
npoAHpy
3Byu,w noôeAOHocHor naeca pay-pay-cf)a
neBa^e: BYHA 5YHA HA BAJIKAHY.
Kora OAMax HaAraamaBa
MapnjaH MHKÂLl
KnaAoeo
mm
Xej xaj
4)a6pH
cbaôpH
oyau,H MecenapH y EHrjiecKoj
paAHHi^w 3ee3Ae Ha KHJiaBOM Heôy KanHTajia
c a >ï< e >i< e
HeôecKH paj Ha 3eMJbH
laiieKO je cyHpe Hauinx OTKyrijbetba
CyHU,e ce B03a tck y JiaijaMa KHTajcKHX wyTiix roMHJia
Kpo3 npouBaae napKOBe pycKe peBOjiypHje h BejiHKor
OKeana
Hoh Beh CTOJiefeHMa xapa y nOA3eMHHM ABopoBHMa py^apa
F^e mhjihohh poôoBa rpaae na;iaTe CBojnx rpo6HHii,a
Hofiac je ypjiajio neT MHJiHOHa eHrjiecKnx pa^Hnna
Ca rpAHOM ncoBKOM Ha ycnaiwa
Aa
Kp03 noHoh je ycKOHHJia BapHHH,a y yTpoôy CBeTCKe
HHjaBHH,e EHrjiecKe
reHepajiHH uiTpajK je TeK ynajia cjienora u,peBa
Jep MauiHHOBO^e BHAeme caiwo 3eaeHe ceMa(J)Ope
Y OBoj HoiîH npBHx cy^apa 3ejieHH ceMatJiopH 3Hane CMpT
A upBeHH
CaMO upBeHH ceMatJîopH cy CKpeTHHpe y hobh >khbot
HOBor AaHa
HOBor HOBeHaHCTBa
y eHrjiecKHM jiyKiMa Ha HcTOKy CBeTjiypa y rjiaAHe 6c j> neTe
TaMO nyuiKe h noôecHejiH TonoBH
PoKhy paH>enh cyHHaHMpoM peBOjiyunje
О радници рудари морнари
Пролетери ви следбеници балканске крвне освете
Уз поздрав наш и једно детиње питање
Вашто жуљеви ваши нису дијаманти
Или динамити?
Љубомир МИЦИЋ
Београј
Има једна земља вољена и невољена. Сасвим свеједно. Са зем-
љама je исто тако као и са људима. A људи су такође становници
те земље која лежи незнам на коме меридијану. Право да вам
кажем: лењ сам да погледам y географски атлас. Животиње y
људским сподобама свакодневна су појава a репови су y нарочитој
цени. Више ce цене коњски репови и политичке подрепине него
људски умови. Радници да ce и не помену. Ta од коњских репова
праве ce четке за чишћење националних панталона и кичице за
националну уметност. A четке су извор огромних зарада и служе
опет за четкање правог и непатвореног националног блата којим
ce поносе престонички грађани — по блату чувене престонице
белокожаца и хришћана.
— Ах престоница!
— Престоница!
— То значи да y тој вароши има престо!?
— Краљевски престо!
— Значи да има краља!?
— .........има краља!
Да да! Колико смо и нехотице заборавили своје тужно време. У
томе и лежи један део људске cpehe: заборавмти своју тугу....
— Зар још има краљева на свету? Бојажљиво припита један
врабац под шеширом свога господара. Јер сваком грађанину те
хришћанске земље чучи по један врабац на врху његове главе.
To je национални понос престоничких грађана. Дични грађани
дичне престонице! Врабац под шеширом — то je данданас најзна-
чајнија карактеристика престоничких становника. Замислите па-
радокс: херојска нација чува врапца под шеширом! И сви ти гра-
ђани супериорни су као свака незналица. Пешаци и непешаци
љубоморно чувају врапце под шеширима да ce не би одметнули y
слободу. Министар и калфа — књижевник и полицијски агент.
Иначе: сви врабачки производи умножавају ce до фабричке про-
изводње. Екскременти су национална индустрија. Л право при-
ватне својине je закон. И y тој хришћанској земљи право при-
ватне својине je незнабожачка светиња. И тако y баштама незна-
божачких светиња цвета једна нова буржоазија. Тако — коњски
année VI — 14 — numéro 42
репови cy први оснивачи капитализма. Коњски репови су преза-
служан фактор y стварању националне културе и капиталистич-
ког европског друштва. Да. И врабац je законито експлоатисан.
Чист приход иде власнику и појединцу. Од прихода аристократ-
ских коњских репова демократској држави не плаћају ce никакве
порезе. Јер држава je као ратни победник и онако богата. Уоста-
лом: свака држава je богата удавача. A никад ce незна прави
извор богатства појединих држава. To je тајна са хиљаду печата.
Народ увек тврди да je сиромашан. Држава увек тврди да je богата.
(То улева поверење домаћим предузеЕима и иностраниш банкама).
Биће ипак и једно и друго тачно. Заједнички интерес самоодржања
државе као повериоца и народа као дужника — почива на обо-
страном лагању и узајамним подвалама.
— Народ je увек сиромашан.
— Лржава je увек богата.
Али најпаметнији врабац под шеширом неће да ce бави полити-
ком. Hehe да упрља свој поштени реп. Његови другови са кро-
вова и другарице са телеграфских жица обавештавају га свако-
дневно о политици помоћу љубавних радиотелефона. Сви ce из-
вештаји завршавају увек једном једином и чудном речи: коруп-
ција! A сви остали врапци су просто доброћудни чувари драго-
цених главешина својих господара — грађана прљаве и кужне
престонице.
Према последњем попису становника y престоници живе сто хи-
љада врабаца. На сваку мушку главу отпада по један заробљен
врабац. Јер овде je реч само о мушким половима рода људскога
односно о мушким главама једне расе ДИНАРСКОГА типа. To je
научна класификација коју су већ и врапци научили напамет.
Само тај појам још није довољно дифереицмран. Филолози нису
доспели да га ушкопе. Има наиме и иовчана монета ДИНАР и пла-
нина ДИНАР. Односно геолошка формација једнога карста носи
име ДИНАР. Каио видите: ДИНАРСКИ ТИП (а реч ТИП такође je
двосмислена!) може да буде и ласкање и вређање истовремено. То
je бит науке! Зато о том најважнијем националном проблему има
наша наука да донесе свој коначан суд. То централно питање
треба што пре да оконча Аутономни Универзитет или Академија
Наука — ради умирења савести свих лаика те непоменуте земље.
За цео народ и све његове заробљене врапце под шеширима била
би то једна од највећих културних тековина после Дарвина и
Николе Тесле. Само муку муче ти јадни научници те јадне земље.
Засукали бедници ногавице и рукаве да из свих речника избаце
реч ЗЕНИТ. То им je y првој Енциклопедији сасвим пошло за
ногама. И најзад муку муче да y тој истој Енциклопедији докажу
како je и Дарвин имао врапца под шеширом. A то збиља није не-
могуће. Јер доиста постоји нека веза између Дарвинове и Теслине
година ¥1
äpoj 42
отпџбине. Напр.: y обим земљама врапци имају крила. Обе земље
су краљевине. И обе по милости божјој и вољи народној. Само y
животу врабаца има битне разлике. Дарвинови земљаци скидају
шешире са својих глава. Једнако свакоме: према степену пошто-
вања кога појединац тражи за себе он га даје и другоме. (Изузеци
потврђују правило!) Зато Дарвинови земљаци (звани Енглези)
нису заробили ни једнога врапца под шеширом. У Дарвиновој
отаџбини једиии врапци имају слободе и ваздуха све док принц
велски не пође y лов. Али тужну судбину наших врабаца доживелм
су зато источни народи и далека острва. Они су заробљени под
шеширима енглесие поморске флоте и империјализма. Источни на-
роди заробљени су под шеширима европске цивилизације.
— Па ипак Теслини земљаци не скидају шешира са својих глава?
— Теслини земљаци не скидају шешире ваљда зато што су смер-
ни обожаваоци сељачке демократије и енглеског парламентаризма.
Л признаћете: то je за свако поштовање. To je највиднији доказ
високог политичког васпитања које ce устрајно црпе са извора
— испо/i коњских репова!
Најзад боје ce Теслини земљаци да ce ослобођени врапци не раз-
лете по свету — да ce не распричају о шупљим главама својих
господара — чије су главе пунили врапци својом пробављеном
храном годинама после уједињења и ослобођења.
И тако: највећа опасност тој балканској земљи прети од врабаца.
Од врабаца под шеширима! По схватању становника те земље —
револуција врабаца може да буде поразна a њене последпце не-
догледне. И доиста: док y тој земљи ни врапци немају слободе и
слободног ваздуха (које су силом заробили под својим шеширима)
дотле не може бити ни говора о било каквом добру људи којима
су врапци утекли испод шешира још y основној школи. Међутим
страх од врабачке револуције расте као поплава. Вође народа
боје ce да врапци не открију многе смрдљиве тајне о управља-
чима ове земље. Боје ce и вешања на крилима врабаца. Боје ce
песама о легендарном робовању једној неваспитаној европској
колоиији и тзв. херојској нацији.
»
Ослобођење врабаца испод ропства шешира може да буде по-
четак ренесансне епохе сваког унесрећеног народа. Па и српског
народа!....
Београд 25. јуна 1926.
Љубомир МИЦИЂ
Београд
année VI
C •1 1
16
numéro 42
Wl • 1
\
mh hhcmo 6aui Ta ko 6yAanacra ko ko
sana M3r/ieAaMO
jep mm le orne
Aano caMO csoje r/iynocTM
mm
HMKaKBa Taine — mm cmo s6or CBOje
iiy aocth MHoro naMeîHMiM ner© lui©
ce 4MHM h 8âMa h HaMa.
eaujy
naMeï
npnteHy
ca cbhhsCkom
MacTM ©AaBHO cy noieun
ôMônHOTe
kspckh nau©BM k amchosmuhohm c&oh
AOBM
3a p
je
to joui HesHaTe
Aa
BH
ne
MHTaTe
99
nOAMTMKy
it
mm 3HaMO Aa
A03peBaH>eM
euiKO
n
MM
ry
6mmo
HaAe
M3BOAMTe
HCTM
99
CpnCKM K№
aHTMseHM-
rnacHHK
«
je KpeMaïOPMj sa
pacny AenMuy
ibyAe m
TeK nocne same
na
cmptm ©6paTMTe ce jenecpOHOM
norpeôH© npeflysete f!
lie m©
rpeône
„36HMT -
paA© chocmth CBe Bauie
TPOUiKOBe
Aa6oMe
MM
no*
M3
xyMaHMX noôyAa!
9
ПРЕПОРУЧУЈЕ
најјефтиније
Београду
лекарије
хигијенске
артикле
фотографски
материјал
француску
косметику
R1V1SITR D’ RRTE
t
i
•*Â:" V.'ifrirć'; j&fc
-‘ *•••;■ v
. 5*.'v
fPjjjÛ
ОДЕЛЕЊЕ
ПАПИРНИХ
K Е С fl
- •• ••’. '
—
?-f Л . * « I » '
-
;‘ ri ,
' ^ -V Жј-'^v ‘
•■ - *:Л • 't '\Г.Г" '» •
• : - v; • V
СВОЈЕ ПРВОКПАСНЕ КЕСЕ
KOJE CE ДОБИВАЈУ У
СВИМ БОЉИМ КОЛОНИ
УК’2
ЈМЛНИМ
РДДЊММД
CkK
'-М
•• Т'
I