10 
REVOLT U POEZUI NDE ISTO ŠTO I POETSKI REVOLT 
Taj revolt u poeziji kao i revolt na svim drugim pla- 
novima (a videćemo da, se radi o revoltu koji je u osnovi 
uvek isti) ima, razume se, svoju materialnu i istorisku đe- 
terminaciju. Vladajuća klasa je uvek imala i namećala mo- 
ral i poeziju koji su joj ođgovarali, i kojima je omoguća- 
vala da se vidno ispoljavaju. Tom normativnom moralu i 
toj sankcionisanoj poeziji stalno se je protivstavljao je- 
dan revolt koji je samo u vrlo izuzetnim prilikama, mogao 
doći do izraza. Takvi izrazi prvo se pojjavljuju usamljeni 
i nezavisno jedan od drugog. Ali se postepeno ulančavaju 
i sve jasnije pretstavljaju jednu liniju, jednu struju koja 
se, stalno sprečavana i stalno potiskivana, neprekidno pro- 
vlačila kroz živote i dela izvesnih ličnosti. Ta linija, taj 
niz pojedinačnih revolta, nije ništa drugo do razvoj i for- 
miranje jednog stvarnog morala, koji se manifestuje u 
izrazima tih pojedinačnih revolta, a postaje kroz njihov niz. 
Ta linija se nastavlja, do danas i dobija svoj svestan i рок- 
puno razrađen oblik u nadrealizmu. Uviđajući ovo postaja- 
nje morala kroz poeziju, prateći taj razvoj, videćemo da 
su nadrealisti bespravno optuživani da se suprotstavljaju 
buržoaskoj kulturi jedino kao dekadenti ili da su samo- 
produkat jednog društva u raspadanju. Videćemo jasno đa 
su nadrealisti naslednici i nosioci baš te linije koja se uvek, 
dakle još pre svakog simptoma današnjeg raspadanja za- 
padne kulture, suprotstavljala vladajućem moralu i misli. 
To formiranje stvarnog morala kroz poeziju nazire se 
već sa dovoljnoin jasnoćom kod velikih preromantika osam- 
naestog veka, koji svakako ne mogu biti kvalifikovani kao 
dekadenti. 
PREROMANTIZAM 
»Pozdravimo u prolazu, piše Tristan Tzara, hrabrost 
preromantika koji su, prelazeći preko pitanja dobrog ili 
rđavog ukusa, stavili na suprot opštem raspoloženju toga 
doba, svoju čvrstu odluku da ruše predrasude. Oni su sači- 
njavali jednu manjinu među intelektualcima koja se već