— 
— 
15 
njavajne jedne dialektičke etape, i nikako ne može bitl 
povratak na prvobitnu afirmaciju, na statičan pojam Do- 
brog sankcionisanog morala. 
RIMBAUD 
Slučaj Arthur Rimbaud-a izazvao je čitavu literaturu 
najrazličitijih komentara i tumačenja koji su skoro svi vrlo 
sumnjivi, a među kojima je svakako najtendenciozniji po- 
kušaj da se Rimbaud prikaže kao katolički pesnik, u koju 
svrhu je pesnikova porodica čak i falsifikovala pisma. Na 
toj »katolizaciji« Rimbaud-a, sarađivao je, između ostalih, 
uvaženi katolički pisac i francuski diplomata Paul Claudel. 
Jer Rimbaud nije uspeo, kao Ducasse, da unapred onemo- 
gući svaki pokušaj svođenja i izvitoperavanja stvarno revo- 
lucionarnog smisla njegove poezije. Tako da reakcionarna 
misao nije morala, da. joj svojom pobunom ne bi smetao, 
Rimbaud-a potpuno da odbaci, već je blagonaklonom 
interpretacijom pristala da njegov revolt opravda i defor- 
miše u svoju korist. A današnji nosioci »novog mal du 
siecle«, još sitniji no njihovi uzori iz 1830, našli su u 
burnom životu A. Rimbaud-a jedan povod da svoje osećanje 
nemoći pretvore u bezopasnu sanjariju o spasilačkim pu- 
stolovinama i da tu plasiraju svoj nesmeli anarhizam. Oni 
su ostali kod svojih kuća, gajeći modernističku literaturu 
o »neprestanom odlaženju«. Oni su ostali u literaturi, dive- 
ći se Rimbaud-ovom vratolomnom jurenju iz zemlje u zem- 
lju (Pariz, Holandija, Italija..., Arhipelag, Sumatra, Ja- 
va ..., Švajcarska, Norveška .. ., Egipat, Kipar, Harrar, Mar- 
selj), kome su međutim davali smisao jednog »bežanja od 
literature«. Pustolovina Arthur Rimbaud-a, sama za sebe, 
svakako je impozantnih proporcija; ono što je za nas uma- 
njuje, to je činjenica da Rimbaud nije pobegao od literature, 
nego baš od onoga što je stvarni smisao njegove poruke, 
od onog otkrića koje mu se nametalo u jednom nizu veli- 
čanstvenih Iluminacija, od svog Boravka u Paklu, paklu 
koji je možda samo svet potisnutih želja čovekovih, to 
prokleto vrelo vidovitosti i poezije. 
U čuvenom pismu od 15 maja 1871 piše Rimbaud: 
»Pesnik postaje Vidovit, dugim, ogromnim i smišlje-