46 
■tanje drži ili ne, da mu pripišemo više no jednu samo simptoma- 
tičnu ulogu, s revolucionarne tačke gledišta.« 
Andre Thirion: 
»Završni pesimizam, stvoren u samoj vladajućoj klasi razjedi- 
njenjem njenog optimizma, postaje i sam jedno moćno sredstvo de- 
kompozicije te klase, dobija vrednost jedne negacije afirmišući se 
prvo u akciji anti-religioznoj, dakle revolucionarnoj budući da je 
borba protiv religije u isti mah i borba protiv jednog sveta. 
Prelaz pesimizma iz stanja u akciju determinisan je Ljubavlju, 
koja je princip zla u buržoaskoj demonologiji, jer zahteva da joj se 
žrtvuje sve: položaj, porodica, čast; a čiji poraz u društvenom ure- 
đenju izaziva osećanje revolta.« 
Film je prikazivan samo nekoliko dana: patriotska 
omladina, antisemiti, italijanska ambasada, i desničarska 
štampa uspeli su u tome da Zlatno Doba bude zabranjeno. 
Nadrealističko stvaranje nastavlja se i u svojim prvo- 
bitnim oblicima: prirodno je da se nadrealizam i dalje služi 
prastarim oblikom pesme, izvan njega tako preživelim. Ne- 
mogućno je uprostiti u nekoliko reči evoluciju, jasno indi- 
vidualnu, pojedinih pesnika (Tzara, Breton, Eluard, Matić, 
Koča Popović, Vučo, Dedinac, itd.); isto je tako nemogućno 
obeležiti zajednički smisao tih evolucija, koji je pesmu do- 
veo do jedne izuzetne tačke, gde je ona isto toliko iracio- 
nalni znak jedne simulacije koliko i logaritam morala, to 
jest do tačke gde se ukrštaju ono što je najličnije sa onim 
što je najopštije: odatle se poezija upućuje, bez muza i bez 
pegaza, za navek survana sa Parnasa, sudbinom slobode i 
univerzalnosti. Treba istaći, kao prve te vrste, pesme za 
decu koje je, pod pseudonimom Askerland, Aleksandar 
Vučo, objavljivao u »Politici«, koje nisu ni moralizatorske, 
ni starmale, nego jedno iskreno, fantastično, i detetu blisko 
oživljavanje spontanog morala, dečje želje. 
Pored teoriskog rada vezanog direktno za eksperimen- 
taciju, zaključci izvučeni iz nadrealističkog iskustva izazi- 
vaju sve veći broj dalekosežnih naučno-filozofskih studija, 
u kojima materialistička dialektika nalazi sve šira područja 
za svoju primenu. Treba spomenuti Aragonovu brošuru, 
povodom izložbe collages-a, La peinture au defi (1930), Na~ 
crt za jednu fenomenologiju iracionalnog od Koče Popo- 
vića i Marka Ristića, članke Aragona, Bretona, Crevel-a, 
Dali-a, Мах Ernsta itd. u časopisu Le Surrealisme A. S. D. 
L. R. (br. 1—4), zatim članke u časopisu Nadrealizam Danas