17 
■њ većeri posle spoznanja ruže. 
Nikifor Morton ušao je u svoju sobu. 9 sati. Svet je sa 
njegovog prozora perspektivno postojao kao pre. 
Suprotni pendžer crn i prazan. Zatvoren. Ništa. Mir. Tišina 
kao nad zvezdama. Iz daljine se čulo potmulo brujanje 77 mo- 
tora Mortonovih aeroplana. Aerodrom beše van grada. 
Mortonovi prozori bili su svctli. Kao vučje oči. Na suprot- 
noj kući videli su se pokreti Mortonovih ruku i glave. Projici- 
rana sena. Bestelesni Morton. 
Pjani su ljudi pevali. U vazđuhu se osećalo ludilo. Noć je 
bila noć. АН! Osećalo se da će doći promena. Velika promena. 
Morton je sakupljao svoje tajne spise. Sve je slagao nasred 
sobe. Bilo je to nsobično. Nije se moglo ni slutiti — čemu to? 
Odbilo je 12. Soba Nikifora Mortona bila je veoma čudna. 
Dobila je posve drugu formu. Novo lice. Sve je bilo sistematizova- 
no. Sve stvari nasred sobe. Na vrhu sviju stvari, sto. Na stolu 
su bili tajni spisi. Na spisiina neka čudna stvar. Davala je do- 
jam fotografskog aparata. Iz daljega. To je bila nekakova mašina. 
To je bila 
Kazaljka katastrofe tačno na 12. — Vremenski razmak je 
24 časa. 
Dakle. Tačno sutra u to vreine. Cela kuća snevaće o po- 
noćnim čudesima. Onda će se dogoditi najveće čudo. Kuća će se 
razleteti u svoje sastavne delove — cigle. 
To je Marton učinio zato, da ga njegovi suscdi ne zaborave. 
Posle svršeno^ rada Morton je izašao iz sobe. Zakrenuo je 
ključem dva puta. Skrinulo je kao u idiotskom paklu. Stepenice. 
Morton je silazio. Sve niže u sve jači mrak. Pas je zalajao iza 
nekih vrata. Onda. Savršeni mir. Na ulici. Policija. Puške. Bodovi. 
U Mortonovoj duši stravična napetost. Sva su srca udarala u 
Mortonovim lubanjama. Htela su prodreti kost. Noć i mrak. Na 
dalekom aerodromu pakleno zvrndanje propelera. Predznak dale- 
kog putovanja. 
Do ctavola grade. Gradiću. Oličena kuliso. — Mislio je 
Morton. — Da je i jedno od mojih tela mogio tebi darovati je- 
dan deo svoga života, biio je do kretenstva negativna smešnost. 
Evo ja te pozdravljam! Kad prvi moj aeroplan ostavi zidine tvoje 
bičeš u ognju sažežen. Do đavola kamena strvino iza grebena. 
Moje oči nisu rentgenovi zraci i valjda te ne ću više videti kad 
moji aeroplani odjure za bregove. Do đaaaaavooooooolaaaaaaaa! 
Oštar zapaljivi vetar udarao je iz mraka u Nikiforovo lice. 
On je odlazio na aerodrom. Kratko vreme je prošlo. Na mestu. 
Nikifor Morton tiran i razarač seo je na 77 aeroplana. Po-