t'% # рада. Храна империјализма je иљачка човечавства и пљачка туђе слободе. To je „логична“ последица великвх свла. И данас, сасвим je јасно, да су берзе једино светско мерило успеха и неуспеха појединих народа и држава. Колика трагика етатизма! Гаврило Принцип убио je утеловљену нсман нашег завојевача Фрању Фердинанда — и он je наш националнк х<рој. Абд ел-Крим je на топовском танету расаарчао В8дајника ри~ фанске националне светиње и јуначки ce одупире европских завојевачнма. Ала он je зато разбојник. Да Србија y светском рату нија игрзшз на карту енглеско-француског ка- питала, нас бв нестало са лица земље. Ах, Србвјо! Није њихова љубав била радн нас на вашој странв, него рзди — колонаја s осталих њвховвх „виталнмх интереса“. Каква правда? Каква култура? Каква цивилизација? Нз берзама ce пипа вулс сввх побада и сввх пораза. Берзе су плућа савремене Европе. „Здрзва валута“ je мерило умне ш моралне вредности свих људи. Новац je мервло савремене културе и цнвилазације. (А највеће кул- турно зло je — штампа!) На берзама догорева сваки пламен нациокзлвзм» и сваки жар идеализма. Исто тако, као што ce y борделииа race све ватре платонске љубави. Ох, како je одвратна та европска култура и та свропска цивилизацаја, чија je двоглава неман: империјалнззм и капитализам. Ми додуше осгадосмо живи y нашим ратовима за ослобођсње и проширисмо чак и наша плућа, Алн јао, ми нис&о тако чксти као пре европски бакцил жд?рс наша плућа и подгриза шш здрави балкаески органвзам. Треба стати на пут тој вулгарној европејвзацкјн Бал*шна, треба ce одлучно борити да спасемо варварску чкстоту. Савремено европско друпзтво не воле врлина. Чак врлине ce нвкоме не праштају. Поздрављају ce и истичу само мане. A од нашах мана најл&кше жмву наши ближњч и нвши непријатељи. A блкжњега сеогз, орема хриићанској рели* гији требало би љубити као самога себе. Каква згблуда! Такво хришћанство je опијум. Нама га препоручују енропски скоројевићи, y Esse „сласа цавилазације и — хришћан- ства.“ Љубити ближњега свога као самога себе, основна je заблуда и најтипичнија фраза хришћанска. То потврђују милионн људи својнм делима и својим неделима. Бррба Рифанаца иетоветма je са борбом Срба sa слободу м незаамсиост Гледајте Мароко! К?д je свитало ново сунце и „нова зора* нз Локарна и Жеаезе Мароко je још најбоље био обасјан. Француске трупе и даље су остале утаборене и спрем- не па крвопролиће варварске крви. Госпођа Еврола одувек je знала, да ce наоружа свим расположивим фразама, на којима почива та одвратна мрцина европска култура. Али нажалост, и ми смо заборавили, да je борба Рифанаца за слободу и независност исто- ветна са борбом Срба, коју смо до недавио водили и која je уж^вала симпатмје свих поштеник људи. И т Срби, који смо сву горчину такве судбине осетили на својој кожи, ми Срби ниса&о досада взустили нвједну једвну реч симпатије за Рифанце, који y Мароку, на своме огњишту, имају исто толико права као и ми на Балкану — на свој живот и своју слободу. Ta ми Балканци, први смо морали чут« крикове рифанскихбо- раца, који ce исто тако јуначки бране од „цившшзаторске мискје“ као што смо ce и ми херојски бранили. На II полсжај пре ратова и y време ратова за ослобођење, био je готово исти. A док и дпк смо ce крввли с Турцима, када наши крикови нмсу допирали ни до Загреба смо ce борили за комад онога неба, кога ce тако болећиво и романтично зове „српским небом били смо срећни и поносни, ако je макар ко на овој тужној земљи нашао коју лепу реч за нас или рлч иротеста, y име напзе нељудск® судбиее. Били би поносни и расплакали би ce детињски по механама. Били би радосни, кад би тада знао за нас па макар и сам главои „свиреви“ Абд-ел-Крим, који je од Европејаца оглашен за бандита и разбојника, упркос што je врло писмгн и културан човек. Он уме да пише и такве манвфесте, којнма није могао одолети ни американски сенатор Борах, који по свој при- лвцв има долврско срце. Оошто су ce несреЈши Рифанци угледали на своје нрекоЈ&орске суседе и зажелели мало бар такве слободе ш независности, као што je европска — тада, тада — Француска ! је изгубмла хладвокрвност и равнотежу — јер Мароко je Француска колонија! Њени поли- тичари и њихова штанпа, стално бунцзју о „спасу цивилизацијг“. Колико ce само кочо» пере ти празноглави политичари, са те две најнесрећније и најнеодређеније речи: култура и цивилизација! И кадгод малоуашн политичари хоће да кажу нешто „значајно" и „дубоко“, они по правилу морају да најашу на те две сироте сестре и блештаве речв, о чијој садржинн и значају они никада нису мислили, jep, нити могу нити умиЈу да миасле