Мароко je за нас остале Варваре (другаччје нас Европејци ве зову и не признју) једно мерило, како балкански човек не сме слободно да мисли. Он je као ајкула — уловљен y мрежу европског капктализма и империјализма. Данас, слободно мислити о питањи- ма човечанства, y нашој отгџбини није слободно, није дипломатски, није опортуно. Којом несрећом, даогао би ce намрштити г. Брвјгн или г. Чемб^рленпа би могло да нестане н«пшх реаарација, духовиих и матеркјалнах. Балкански човек још увек не сме да буде нов човек и ако кма услова з&то — пошто ce то противи — уговорима о миру и љубазним осмесима европске днпломатвје. Упркос ових нежељених истина, ми држимо, да сидшатије за Рифанце и за Абд-ел-Кри- ма не зваче никакав грех — не нсточии ни западни. Да ce српски народ баш са свшане обрука, после тслико пружених доказа о пожртвовању и борби за слободу — y име правичности и човечности, која треба да важн y првом реду за варваре — ми зенитисти поздрављамо Рифанце y њиховој борби за људско ослобођење и народну нсзависност. Београд 10. октобра 1925, Љубомир МИЦИЋ Диал 91арз 28. ектвбра 1925 На рођендан зениткстичког песника Бранка могао рећи на трибиви, рекао сам сутрадан Be Пољавскога, стигао je Мариаети y Па- на састанку са Маринетијсм. риз. Сусрет je 6 Исти дан, Ma- Тумач je била дама. Зенитистички пред футуризму. 0 футуризму чуло ce je, фашизму и ставник y Паркзу, говорио je српски и не- « a je мачки. Дама je слабо разумевала, a сва je он нрва фашизма и да je фашмзам вероватност, да неби много разумела, када футуризжа. ,.Слава Мусоливију бм јој зенитиста говорио и y њеном мате- жквео диктатор!“ — y томе je прошло го~ рвнском језику. Кснференцији и диалогу тово цело вече. Вика, узбуђење. Ђолитисти присуствује сем зенитистичког пославика и протестују. Фашисти дижу ларму. „Живео Марннетија — један Србин два метра ви- Мусолики:“ ,,Жибео М су предба Французи да су заборав Они сок, балканских плећа и мудрих очнју. На страви италијанског геннја налази ce вајар j „ перо и слакар Прамполиви. Обојица су да не требају фа- фвне футуристичке интелигенције. Маринети да ce они налазе y своју демократију. вх васењује својом импулзивношћу. Италијашша су ce правдалн, да они „с ПОЉАНСКИ: Господкн Мариаетн! Ja вас по- правом“ тако говоре, пошто Италвја здрављам као повретача футурнзма и као Француску од пропастн. човека који je први дигао заставу и позвао фашазам Маринети говормо I младост на буну. То чиним као представ- реакционарност него рс- ник зенитизма y Паризу, по својој дужао- волуција } Мусулини био соци- cm A покретач зеннтизма и директор„Зе- Вели, да je фашизам либеларлн ната“, такође нема разлога, да Вас таквога пошто произлази из футуризма, a свако не цени. Али, Ва као пронагатор фашизма зна, да je Маркнста антиклерикалан На губмте наше симпатије. Против таквога даље j® Map талијанског народа иајвећи да je геније н- Мвринетф дижемо свој протест. да je снага МАРИНЕТИ: Хвала! Ви нпак немате разло- италијанске омладкне неисцрпна и њу je га зато, јер je фашизам позив на борбу, требало само пробудити. Поклик: „Устај a борба je здрава и потребна. млада Италијо!“ дазно су изустили футури- ПОЉАНСКИ: Зенитисти цсне Bsiny борбу, Футуризам У фашизам фанш фашизам футуризам После пре, умало беса je дебата. проговорио али ако je она фашистичка, онда између нас не коже бати сарадње, оошто су фа- шисти запалили словекски „Народни Дом* y Трсту и бацили кроз пламен, два жива човека, са трећег спрата на улицу. францускв. Хтео сам да кажем, како je фашизам Слозенцн МАРИНЕТИ (падајући ce скрввали комунист^’ y ватру): Тамо су • г. • ПОЉАНСКИ: Комотан изговор! И комуни- послужио. A опо, што гшсам стн су људи!