трговина поноса. У свежу томе јасно ce види да су прави ствараоци културе аноииМИ, a да je став&ају под своју фирму антикултурни, антибарбар$. Вздижо да je култура, снмболички престављено, истуцано месо: ко дебљи тај културнаји. Нама те филоване бундеве и y сирћету смрде. Да би ипак задржала нос, a да не би осећала смрад, културд ужива кокаин, a сузе бедннка претвара y колоњску воду за курве. Изгледало би, према томе, да je барбарска етика против цившшзацаје. Али историјска матеркјалвзам je ненобитан и барбари ееће уназад, већ баш повећањем и унапређењем цившшзацвје онемогућити све њеее злоупотребе. Проналазак б«!рута починио je много зла али je он кп?к експанзији духа допринео несравњиво више, него Дантеов проналазак Пакла, (клозет) Чвстилшпта н вдиотског Раја. Радио и остали суптшши резултати сгза- ктних наука, постају све више комукмкациона срсства, која ће најзад морати очвгледно VK то je ли кулминирати друштвену неправду и антикултурну експлоатацију или остварити слободни, везависни колективвзам. Барбари су за ово последње. Није то машинизврање душе. Техника je њен потребан луксуз. Барбарска култура свет никако не схвага као машину. Тежња научкика, да свет тако „објасне“ само je за пот- смех. Ми y томе налгзимо чак и опасност: разочарење je сигурно, јер свака ствар y колихо je „чисто матермална“ y толико js и „чксто духовна“. Барбари ие могу бвти жртва ни балаве сентименталноста, ни баналног рационализма. Тиме ce не искључује чак ни мнстика, али ако нешто смрди треба га уклонити макар то бнло и тајанство, јер трпети стеницу под носом значи вемлти носа или и сам бвтн стеница. Остаје и даље мистика, чиста и тајанствеаа као снег из неког давног сна, мисмка почетка и свршетка, најзад, лшстика свега. Зато не налазимо разлога да човек ке бимо^ао бвти мистистичар на ероплану, ако то може бити и наканабету. Нвкакве филозсфије не сметају етици културног барбарства. Може ce безброј филозоф- ских система слагати на столу a да не сметају чистоти међусобних људских односа. Ja могу бити, напр. пансексуалисга a да зато не пошаљем ви једну девојку y венеричну клинвку. Јер, чим ce вједно гледиште на свет, независно од етике, ма a покуша ставити y првмену, оно самим тим, добзја карактер етике. У осталом и срма етика уједно je фи- лсзофија, јер н?ма универзалнијег појма од појма морала. Ту ce морал ослобођава свих теолошких и политичквх ограничења. Остзје човек сам, a y безброј односа са светом: моћ сзојствена само ообединцима културе. Барбарство, дакле, иије никаква канализзција, још мање неки правилник за жквот. Оно ослобзђа личност. Ta барбарско културна стика нвје условљена никаквим друштвеним уређ-њсм, али je њоме условљено свако уређење y коме нема смрдљивог оонижења и кукавног малтретирања. Ниједна класа нвје чиста. И један најбедавја пролетер може бити толикм гад и ћифта као и неки рентје. Ово je банална истина, али je важна. Барбгрин-антироб, антитиранин. Анткпод свих хохштаплера, од Александра Малог до Шо пенхауера Шопавог. Како je бедна сва она конструхција рглигиознах иебеса! Како je наивна и мвзерна сва ска логика дуализма Никада неће барбари ни покушати да задају! ону легендзрну Вавилонсву Кулу коју je Достсјевски за увек срушио, a поћи, после Изаеа Карамазова и Кирилова, ма и једзн корзк даље, значи збвља бвти барбарин. Ma смо пошли: вавклонска кула остала je за шма. Барбарство има и своју м?.тафвзЕчку подлогу. Вадели сј»о да je по Ајнштајву релативна и саж^ његова теорвја релативитета, a фраза „све je лаж м y исто време значи: све нвје лаж, јер ако je све лаж онда je лаж и тврђење да je све лаж. Затим, логички би ce савршено тачао дало кзвести да смрти нема, док њу међутим не треба доказивати. Осетели сжо ми» да бн требало целог живота само плакати: само тако би ce спасли гротеске и комедије. Ta немогућност дала нам je максимум храбрости. Полудсли од невииости, nocTÄCMO барбари. Како парадоксално то звучв! Али ето: на супрот свему дивљаштву, нискости, подлости и свему гадном што je тако фино маскирано културом на супрот свему томе, ми истављамз своју пречишћену доброту и веселу слободу. (Бар- барско културни дух илуструје ce врло добро и његовивв гађањем на смртну казну. У- бисгво може бити оправдако и галантао, алн смртна казна ниједна.) У уметности дух културног барбарства направио je читаву револуцвју. Тако je уметност rtr осваЈање времена ростора y коже да ce изрази оно што ce y датом времену простору не би мсгло изразити. Уметност je максимум взраза y мкнимуму простора и времена, шта више: шзраз (садржина — форма) мора бити сжештен y тек освојени, за њега освојсни, вреиенски простор. Тај рмтам освајања, преношења y други свет, ритам стварања, одликује уметност м& каквог иначе била рода или карзктера. То нарочито важи за поезају, музику и слихарсгво. Стварању таквог сликарства много je допринео проналазак фотографије што je учинило сва копирања излишним и смешним. И музика je јако везана за техннку али ce њена асоцијација тонова све више ослобађа. Поезија je најслободнија уметиост и ту je наша највећа нада. Београд, 3. октобра 1925. Рисуа РАТКОВИЋ