ГОСПОДИНУ истине. (Колико je то жалосно и бедно, МИНИСГРУ УНУТРАШЊНХ ДЕЛА колико ружао и одератно!) Вн сге својом БЕОГРАД појавом и својим животом, из године y го- дину ункштавали могућност, готово сваког Поводом полицијске заплене 36. свеске социалног опстанка нових песника y нашем часописа »Зенита« брзином и ревношћу KOJEL била, ?е чудном заплење на * друштву a таЈ грех, Вама — кога ми приписујемо тек 10 дана no њеном излажењу — није за опрогптење. Допуствли сте новинским стеницама, да Вам ce увлаче и под неки nucap, no гсаређењу Управе Вароши, нос и под реп (за некслико цигзрета!). За тражио je y својеручии растуре слог Hcliuoi штампарији, da Зенита“ ОН и награду они нису никада пропустшш при* лику, да протерају шегу и са Взма и са свима онима, који су далеко од свих Ва- ЖАНДАРМ. Питамо Вас, na основу кога закона ших врлина и својстава. Тако je постала смеју ce маиифестовати и овакви npo- новинска узречица хтеви Ваше полиције пресуде суда\ npe икакве ? рљав и поцепан као модеран песник — за коју Ви Ујевићу, сно- сите пуну моралву одговорност. Зато, ми Уредништао „8ЕНИТА“ Вас оптужујемо без милосрђа. * Баш толрко дгша je требало, да „Зенит“ стигле y Лигу Народа ^на или свих делегација!) и дастиг- не било какав одговор на наш протест против убиства бугарског песника Геа Мнлева. Изгледа да je Г. Нинчић и овом приликом пружио „морал- ну помоћ“ Г. Цанкову. Није потребно дапонављам што ,.3енит“др- жи о Basaa као песнику, односно о Вама као аутору necaeia „Лелек Себра“ којима ce, по- ред зенитистичке поезије подчији сте утицај тек доцније дошли нисте баш много прославили. Али, да Ви и надаљб са ваш- кама и блатом које носите на себи, про- Omeopeno писмо изгубљеном песиику и пајацу буржоазије АВГУСТИНУ УЈЕВИЋУ Београд фанишете нови дух и нову поезију чвји смо ш зачетнеци y овој земљи — против то- га ce ми бунимо и борићемо ce одлучно y будућности. Јер, као песннк и као мисли- лац, бити данас појам буржоазије — y вре- ме социалних и духовних револуција Већ дуго сам огср?ен на прљаву судбину срамво je, бестидно je в кукавно je. Вашега жмвота. A још сам одгорченији, Глуаи Августи сиАшатнчни су y циркусу. Али да ce Ваше клаунетво y савременом буржо^ском ухватите y коштац са Взшом немани. Csa- друштву, коме службоуљудно служитезанод- ку судбану треба победити, па макар она смех или као чудовиште одбегло из неке узели изгледала, Ja џунгле морални je злочин испред свих нисаж y стању, да и вашој судбиви закре- оних, који ce зубима боре за своје људско нем вратом или ископам очи — да Вас и достојанство. И зато ми Вас оптужујемо бсз даље не води овим путем којим сте пошли. милосрђа. ужност je да тај део борбе свак за Изгубљени песниче! себе свршв, усаешно и јуначки Драги треба Bac y име свих слабости зенитиста и y име њижове зубате бор- бе иозмвам и молим вратите ce што једном да ce учини места хра- пре н» пут голог рада и белога хлеба. Про- брости и хероизму духа, кога ми носимо будите ce иза сна, y коме Ви спавате y себи. Ви сте са својом европском роман- већ неколако годвна као тешки болесник, тичношћу и давно црклим боемством пер- којн je оболео од спавобоље и — европ- сонифицирали y себи све оно, што нас му- ске културе. Ви можда и не слутите, да ченички дави и најввше таре. Ви сте ce- je тај Вага сан најмилији баш онмма, који би допустили, да као човек и грађанин Вам ce са радошћу подсмевају, онима који дете прљаввји од амзлина, a као песник за- Вас опијају и кљукају разним мезелуцима радили своју популарност вашки — уиесго снагом Bat омоћу које Ви сигурно, са дна душе презирете Вашега И нажалост, са Вашомпо- пуларношћу, свесно или несвесно, са зна- и мрзите. Јер тако су Вас Ваиш против- ници и наши непријатељи најлакше савла- дали — бар једног од оних који мрзе бур- њем или без знања — р*сла je поред Вас жоазију и њену подрепину културе и циви- и једна ордиварна лаж, против које зени~ лизације. Пробудите сс, Ујевићу! Јога je тисти морају одлучно да протестују. Ви младост на нашој страни. Пљуните y лице сте као човек, блатан и вашљкв, постзли тој европској културетини и одбаците све персонификација „модерних песника“ y нашој прљаве рите њезине цившшзације коју земљи, и ако je то сасвим дзлеко од праве Ви баш озакав — тако одлмчно персони-