"
/
Ir
♦
^1
POfl
HACO
yPEIIHHK
Jb y B O MH P MH
nETA TOAHHA / CINQUIÈME ANNÉE)
REPRESENTENT
ZENIT« ET DE
MOUVEMENT ZENITISME
FRANCE
BRANKO
POLIANSKY
Birö: PARIS XIV
35, rue Delambre 35
Lioubomir Mitzitch: Avion sans Appareil
JbyöoMHp Manafe: MapoKO, h oneT 3a cnac
QHBH/iH3aijHje
Be riojbaHCKH: /|Hajior
MapuHeTH fiojbaHCKH — BacHJiBje K3hahhckh:
AncTpaKTHa yMtTHocT
PflCTa PaTKOBHfe:
BapÖapcTBO Kao Kyjnypa — nojiHimjcKa 3a-
6paHa „3cHHTa“ (Tpotjjej) Jt>. M.: 3eHHTH3aM
T. K
KpBSBH
h KFbHweBHH nHKSBnH
— T. B. ABanyMOBHfe:
TBMa HOBeMÖpa
HapoAy CeßepHe AMepHKe
Ha Bpa-
KpHM: üocnaHHua
CfHaTop
pax:
MauHb
ACKJiapanaje
ORT.
Ma
6h y riapH3y — ype
JbyÖCMHp
apxHTeKType — BpaHKo
a ACKopaTHBHoj h3jio>k-
„3eHHTa“: Mh>
JByÖoMnp Mb»
Rena
HBfe: OTBopeHO dhcmo AßrycTHHy yjeBHfey
Bhjiko FenaH: 3eHHTHCTHHKO nacMo H3 Aiae-
pane
MapHjaHa Manna
à Paris
K&Hre-Livres
(JjeHOMeH MajMyHy“
: Une mystification
MaconHCH-Revues.
HOB. ftELJ./NOV
Bp S7 N0
REVUE INTERNATIONALE
DIRECTEUR —LIOUBOMIR MITZITCH
BELGRADE
SERBIE
OBILITCHEV VEN ATZ
Initiateur:
>
Hannes Meyer
Baie
Collaborateur:
Jean • Bard
Genève
Le Reve Co-op
♦V/v/
fy-v-.v
r V?:
mwm ïmmmmm? <
№
. ••
y.y. ’ \
*Î;Y :•' : .#
V* &-J
] • ■ • .-:
ïVitf
* " *SMrgf ^ ï
>«•*•
L V - •
a
o
■
O
a*
U
rv?.
-
• &»*
VÏfWTfv f <C'7T * .* }
,» /wxw" ; N^V. *v V ^V 'y ;*K+ *vC?R: -x/ ’
’*Â& '.. yX s-Y< *
• >■
**•<■ :: %#W
*mwm
* r : JfàÎ2£*v- * / • -Hf5*?‘ :■''£'
. ...
a»
E
E
o
a
IWRwSwMMmMiiK^X .».vi\
n030PHUJTE KO*on
YAPy^eae UÜBajpapcKHx FIoTpomaHKHx 3aApyra, o-
CMenaao ce je, Aa np0MH npeAaor apxuTeKTa Xaueca
Majepa, Aa ce 3aapyra Ha jeAHoj h3ho)k6h MaHHcj)e-
dyje y MHMBHKoj (jtopMH. Mecro yoÔHnajeHHx naBH-
æoh9, npeHaTpnaHHx poôoM, Taôuam, cjjOTorpatjw-
jaMa h MOAeaHMa — Ha MeijyHapoAHoj h3/io>k6h 3a 3a-
ApyrapCTBO h cou,HaaHo yHanpejjeite y TaHy (13 jyH
— 15 cen. 1924 r., ÔHaa je Ma/ia no3opHnu,a, HaKojoj
— no-
npBH noneïaK noao-
ce npHKa3Hsaao HeKOSHKO ochobhhx npHHijHaa
Mohy naHTOMiiMe. To je 6ho
pnuiTa Ko-on.
rioneTaK je 6ho Te>KdK. Mopa/io ce je noABphn Te-
U1KHM
ycnOBHMa: jeAHOCTaBHocT
paAH>e h ci;eHCKe
canne, AeaoBafte CBeTJia h TexHHHKor ype^en>a. Tpe-
6a/io je oa63u,hth penn c oÔ3npoM Ha AB0je3HHH0
6e/irnjcKO nynaHcrBO h c oÖ3apoM Ha HHTepHaijao-
nanHor noceriiopa H3iio>K6e. rayMpu
y raaBHOM
BeaHHHHH
saAPyrapcKor
no3opnuiTa, y raaBHOM — MapwoHeTe cy, y npnpoA-
Hoj jbyACKoj BeAHHHHH Koja OAroBapa 3ajeAHHHKoj
tokh>h: 6nra «hb, Ayxosm h jeAHocraBaH, ca yiwe-
THHHKe Tanne raeAHUJTa. TayMa je 6e3 penn —
ecnepaHTO nonpeTa. CAeny nocTaBÆa Jean Bard,
npocjiecop KoH3epBaTopayMa y >KeHeBa.
Ha aa je obo no3opHuiTe penaaMa h^h nponaraHAa?
He! Oho je BacnaTaa HapoA«H, 3aApyrapcKH u yMe-
THH4KH. üo^eTaK OBora no3opHuiTa 6ao je Ha^a cae
cpehaH. Oho h Aawac pas« h Ae^iyje, 6e3 o63wpa, Ha
pa3yMJBH3e 3anpeKe c KojaMace Mopa Aa cycpelîe. y
obo] CBecpH AOHOCHMO aeroBe HajHOBaje CHHMKe,
Koje Hncy hhta6 oôjaBÆeHe h Koje cy npape^eHe Ha-
poHHTO sa naconac ,,3eHHT<!.
P. S. Ha cy KojoMcpe-
hOM 3eHHTHCTH ttcrAH Aa HMajy OAAyHyjyher yTHpaja
Ha ypeljefte Hamer naBHÆOHa y riapasy! Aan Aa cy
Tpawaan TaKBy jeAHy ,,HeMoryhHOCT“ BepyjeMo, Aa
HaM He 6h (J)aAHO *■- CTeaeBau, iijih ryöepeßau,! CeM
CBera ocTaaora, 3axo ce je u moiho acchth, Aa Hatuy
Tnnorpacj)CKO-uiTaMnapcKy BeuirHHy, HHje npeACTa-
BJbao naconac „3enaT“ Hero jeAaH 3arpe6a4KH na-
conHC, Kojw je TeK caeAOBao HauieM TunorpacjîCKOM
pyKOBan»y.
y oTBOpeHOM nw:My AßrycTHHy yjeBHliy APyrw CTyôau,, TpiiAeceTH peA OA03ro -- Tpeôa Aa raacH:...
6 ma h aanac najaii 6yp}Koa3nje —
(fragment ex poème antieuropénne)
%
Quelles merveilles et quels scandales
Les ondes éthériques luisent à travers le prisme de ma petit cervelle
Gisant sur mon épine dorsale rebelle
Souvent avec une veine tirée entre les jambes
dirige la révolution bolchevique du métacosmos
O I ........ K O U K O U ......... L É L É
L’amour m’accroche le coeur™mon coeur dynamo-moteur
Au plus fort courant de la centrale électrique
La manie de la persécution maudit la ville culbutée de Belgrade
Car
ZENITISME EST L’HELICE DU CONTINENT BALKANIQUE
Que l’ont sache que
Balkan est un jeune homme
Europe une vieille putaine et 1’ amante épuisée de Balkan
Que partout soit Balkan ce qu’ on appelle Europe
Vraiment
Balkan 1’ était de tout temps
Ta volonté soit faite mon fol idéoplane
Allons cammarades blancs et noirs
VIA ZENIT
Trrrrrrrrrrrrrrr Trrrrrrrrrrrrrrr Trrrrrrrrrrrrrrr
Lioub©mir Mitzitch
MMnepe«jamo3gN le 6w6mi® Eopone
Eßponejaua
CeeTCKa 6yp>Koa3Hja hhkhko Hefee «a npasHa, m je jeflHHo JleitHHOEo lyieainiiTe Ha cbctckh
paT <5hjio t3hho h Aa ocTaje TanHo. A HawajiocT, jcAaa «eo Te caeTCKe 6yp«oa3Hje canHi&a'
BaMo flanac h mh — apacaBa rpeoiHe TpojHue C. X. C. Ma, „BejiHKa cajia Ha EajiKaHy“, naja
je KHHMa GpOnja h hh]h je pyx OajiKaHCKH. Ma cmo AOAyme hhhhjih H3yaeTaK y cbctckom
paxy. Mmbjih cmo 6ap JbyACKH nojio>Kaj: OopHAH cmo ce 3a oncTâH&K, 6opum cmo ce 3a
CBoj tojih jkhbot. HMaMo o TOMe h cbcao^^hctbo HajBefeer Cjiobch3
BASAHMHpa Mjinfea.
JleHbHHa. To CBCAonaHCTBO h npH3naH>e, cjiy>K0 hsm keo jeAHa oa HajBefenx MopaAHHx BpeA-
hocth sa Haroy, joui HeoApe^eny ÔyAyfeHocT.
rioAO>Kaj Cp6a y paiy, 6ho je jeA^HCTBeHo TparanaH. 36or AßoryÖHx eßponcKHx KanKTa-
jihcthhkhx h HMnepHjaAHCTHHKHx npoxTeBa, mh cmo Öhjih, totobo, pa3HeceHH Ha ÔOAOBe.
Cpôaja xao 3anpeKa y tom naKneHOM HajieTy Ha Mctok, TpeÔajia je 3a yeeic Aa naAHe xao
3peAa jaôyxa
y Kpnjio repMaHCKor h aycTpoyrapcKor HMnepnjaAH3Ma. H
pHBpeMeno
Haine HecpeiïHe oxavOnne HecTajio je ca rpyAH 3eMajbCKe. OcTaAe jom cbmo necM» h jiejieK
öajiKäHCKe Aeue, no cbhm KOHTHHeHTHüa.
M3 peAOBa cpncKHx 3aBojeBana, Hncy H3y3CTHH hk XpBaTH, houito cy h ohh caHHitaBajiH TaAa
AycTpo-yrapcKy HMnepBjy h ôopHjm ce 3a H»y JbyACKH h jyHanKH — Öopehn ce 3a aycTpo*
yrapcKo-xpBaTCKH TpHaJiHsaM. To He Tpe(5a Aa ce cmêthc c yiaa, jep npCMa HaMa XpBaTH
cfloce jeA3H jann a«o TepeTa y saBojeBanKHM paTOBBMa, na Maxap ce to HcnpnHaBajio caBpe-
MeiioM ^pasoM, Aa cy 6hah „opyl?e“ y pyxaMa aaBojeBana. J\a, h Xpbeth cy Ôhjih 3aioje-
* * «
вачи, под ззставом германског империјализма. Њихова моралиа одговорност, за ратне
свирепости y Србији, којима су безумно предњачили, није ниаошто умањена, a њнхово
одрицањ® такве живе историске чињенице, само je потврда овога мишљења као кстине.
Њихова злогласна повика, на опстануле варваре Србе после рата, био je глас нечисте
савести. Нашавши ce преко ноћи y заједничкој држави са Србима, та незадовољена
савест јавила ce y хистеричним испадима њиховог вође — чувене дворске будале аустриј«
ског двора. Игра je за њих била взгубљена, ндеали порушени — y борби „за спас циви-
лизације'*. Ови испади моралв су да буду хистеричш, пошто су француски ђенерали y
агребу 1918. (кад су долазили први возови од Солуна!) викали „Vive la grande Serbie!“
Taj поклмк била je надгробна песма аустро-угарско-хрватском триал^зму. У борби *за
спас цввшшзације“, y борби „за победу културног словенског табора“, Хрвати су ce
одједнсш нашли међу побеђенима — побеђени од варвара, које су они мрзели свом душом
и целим срцем. Пламен мржње и жуч разочарења ујединили су ce — y патолошки случај
3
хрватскога племена на Балкану. A промена правца њ^хове данашње политике искључиво
je последнца готово посвемашње пропасти хрватскога кгшитала, кога помаже енглески
капитал преко Аустрије,
На први поглед, чудна je ова асоцијација: Мороко и Балкан ! Али она je била неизбшна
и наметнула ce je сама по себи, Чудна мешавина звукова: двогуба борба и иовика „за
спас цивализације“ — борба против Варвара и Бзлканаца, борба против Азије и мрачног
антикатоличког руског православља — y друштву Турака и Монгола.
Недалеко од нас, још и данас устрајно стоји заводљиза кагшја еврапског империјализма:
Цариград-~Багдад: капија европског колонизма на Истоку. Заставе су само друге, a
пароле, готове исте. И наша трагична судбина хтела je, да ce пред десет година два
европска табора покрве на нашем ајдучхом дому. Ми смо зато, наивно платили пуну
меру данка y крвм, данка y месу, данка y слободи. Наш ваздух био je закрчен куршу-
мима и загушљивнм гасовима — a све само зато — да европски империјалисти могу
да поделе мегдан — „за спас цившшзацвје“. Тако je на Балкану постојао Мароко још
1915. год., дакле, јошпре овог савреиеног Марока из 1925. год. којимирише по црначкој
Афркци и рифанским лешевима. Ш треба сметнути с ума, да ће Балкан y најскорије
време опет постати Мзроко — само ће ce Hsjape звати — Албанкја. Јер нији никаква
тајна, да ce Г. Чемберлен поносн својим мишлењима a Г. Мусолини својнм жандармским
гестовима. Уосталом они, као и сви остали полнтичари. Локарнски лаф Чсмберлсн, гласно
je објавио своје политичко вјерују оввм сраашнм речима: „имтсрнјализа» je једина поли-
тика, дсшста паметна и економска“. Како ce види, импервјализам je библија Европе и
Европејаца. И баш зато, удес Балканаца je нада све тужан. Он je одувек био најсвнре-
ији, Кадгод су нас требали, Евролејци су нам ласкалк. A мн? Још непокварени Балканцн,
умирали смо за њихове бајословне интересе (а упоредо и за кору нашега живота),
умирали смо романтично и сентиментално, патетачно и ајдучки. Ta — ми смо варвари,
од којих ce спасава цивилизација! A варварнма ce на топовнма увозм људождерска
европска цивилизација. И доиста, ма ижадосмо све услове за романтично и лудо уми-
рање, rao y грчккм или шексиировским трагедијдма (Зашто ce никада не каже „енглеским
трагедијача?“ По свој прилици зато, што je Шсксоир за Енглеску одувек био адраповац,
који je дрско исжејавао њихове краљеве и њихове столетне ругобе.) Нама, као и сваком
нримитивцу или сељаку, ласкало je „отмено“ друштво „великих европских сила“. (Већ
ова реч „сила“, за нас je саблажњива!) Ta, оне ce увех боре за неки ижагинарни „спас
цивилизације“ и за „добро“ неког имагинарног „човечанства“. И y свим борбама Балкан-
ци су y Европи увек представљали еајчишћу сироввну за те кукавне идеале, који су y
ствари само маска прљавах и берзанских цил>1:ва савременог капиталистичког друштва и
његових европских држава. Европејца су увек успевзли, да нас варваре успавају идеалима
човечанства. И док смо ми као сомнабули ходали, грчећи ce на овој кори земаљској
они су пљачкали и нас и све што им je долазило до грабежљивих руку. Ево једне
тужне истине, y огледалу наше балканске и варварске трагедије.
Храиа ииперијализма je шаачка човечанстаа и пљачка
туђе слободе
Експангија капитала иеутажива je. Нагон инперијализша сеирел je и без скрупула. Он je
злочиначки. Капитал je оруђе, помоћу кога ce колективни злочин приводи y дело. Удру-
жени, капиталнзам и импервјализам, дају неман ратова и људождерства. Ове две савре-
мене немани живу од ратова. Храна капиталвзма je пљачка друштва и пљачка туђега
t'% #
рада. Храна империјализма je иљачка човечавства и пљачка туђе слободе. To je „логична“
последица великвх свла. И данас, сасвим je јасно, да су берзе једино светско мерило
успеха и неуспеха појединих народа и држава. Колика трагика етатизма!
Гаврило Принцип убио je утеловљену нсман нашег завојевача Фрању Фердинанда — и он
je наш националнк х<рој. Абд ел-Крим je на топовском танету расаарчао В8дајника ри~
фанске националне светиње и јуначки ce одупире европских завојевачнма. Ала он je зато
разбојник. Да Србија y светском рату нија игрзшз на карту енглеско-француског ка-
питала, нас бв нестало са лица земље. Ах, Србвјо! Није њихова љубав била радн нас на
вашој странв, него рзди — колонаја s осталих њвховвх „виталнмх интереса“. Каква
правда? Каква култура? Каква цивилизација? Нз берзама ce пипа вулс сввх побада и
сввх пораза. Берзе су плућа савремене Европе. „Здрзва валута“ je мерило умне ш моралне
вредности свих људи. Новац je мервло савремене културе и цнвилазације. (А највеће кул-
турно зло je — штампа!) На берзама догорева сваки пламен нациокзлвзм» и сваки жар
идеализма. Исто тако, као што ce y борделииа race све ватре платонске љубави.
Ох, како je одвратна та европска култура и та свропска цивилизацаја, чија je двоглава
неман: империјалнззм и капитализам. Ми додуше осгадосмо живи y нашим ратовима
за ослобођсње и проширисмо чак и наша плућа, Алн јао, ми нис&о тако чксти као пре
европски бакцил жд?рс наша плућа и подгриза шш здрави балкаески органвзам.
Треба стати на пут тој вулгарној европејвзацкјн Бал*шна, треба ce одлучно борити да
спасемо варварску чкстоту. Савремено европско друпзтво не воле врлина. Чак врлине ce
нвкоме не праштају. Поздрављају ce и истичу само мане. A од нашах мана најл&кше
жмву наши ближњч и нвши непријатељи. A блкжњега сеогз, орема хриићанској рели*
гији требало би љубити као самога себе. Каква згблуда! Такво хришћанство je опијум.
Нама га препоручују енропски скоројевићи, y Esse „сласа цавилазације и — хришћан-
ства.“ Љубити ближњега свога као самога себе, основна je заблуда и најтипичнија
фраза хришћанска. То потврђују милионн људи својнм делима и својим неделима.
Бррба Рифанаца иетоветма je са борбом Срба
sa слободу м незаамсиост
Гледајте Мароко! К?д je свитало ново сунце и „нова зора* нз Локарна и Жеаезе
Мароко je још најбоље био обасјан. Француске трупе и даље су остале утаборене и спрем-
не па крвопролиће варварске крви. Госпођа Еврола одувек je знала, да ce наоружа свим
расположивим фразама, на којима почива та одвратна мрцина европска култура. Али
нажалост, и ми смо заборавили, да je борба Рифанаца за слободу и независност исто-
ветна са борбом Срба, коју смо до недавио водили и која je уж^вала симпатмје свих
поштеник људи. И т Срби, који смо сву горчину такве судбине осетили на својој
кожи, ми Срби ниса&о досада взустили нвједну једвну реч симпатије за Рифанце, који y
Мароку, на своме огњишту, имају исто толико права као и ми на Балкану — на свој
живот и своју слободу. Ta ми Балканци, први смо морали чут« крикове рифанскихбо-
раца, који ce исто тако јуначки бране од „цившшзаторске мискје“ као што смо ce и ми
херојски бранили.
На
II
полсжај пре ратова и y време ратова за ослобођење, био je готово исти. A док
и дпк
смо ce крввли с Турцима, када наши крикови нмсу допирали ни до Загреба
смо ce борили за комад онога неба, кога ce тако болећиво и романтично зове „српским
небом
били смо срећни и поносни, ако je макар ко на овој тужној земљи нашао коју
лепу реч за нас или рлч иротеста, y име напзе нељудск® судбиее. Били би поносни и
расплакали би ce детињски по механама. Били би радосни, кад би тада знао за нас па
макар и сам главои „свиреви“ Абд-ел-Крим, који je од Европејаца оглашен за бандита
и разбојника, упркос што je врло писмгн и културан човек. Он уме да пише и такве
манвфесте, којнма није могао одолети ни американски сенатор Борах, који по свој при-
лвцв има
долврско срце.
Оошто су ce несреЈши Рифанци угледали на своје нрекоЈ&орске суседе и зажелели мало
бар такве слободе ш независности, као што je европска — тада, тада — Француска ! је
изгубмла хладвокрвност и равнотежу — јер Мароко je Француска колонија! Њени поли-
тичари и њихова штанпа, стално бунцзју о „спасу цивилизацијг“. Колико ce само кочо»
пере ти празноглави политичари, са те две најнесрећније и најнеодређеније речи: култура
и цивилизација! И кадгод малоуашн политичари хоће да кажу нешто „значајно" и „дубоко“,
они по правилу морају да најашу на те две сироте сестре и блештаве речв, о чијој
садржинн и значају они никада нису мислили, jep, нити могу нити умиЈу да миасле
Мароко je за нас остале Варваре (другаччје нас Европејци ве зову и не признју) једно
мерило, како балкански човек не сме слободно да мисли. Он je као ајкула — уловљен
y мрежу европског капктализма и империјализма. Данас, слободно мислити о питањи-
ма човечанства, y нашој отгџбини није слободно, није дипломатски, није опортуно.
Којом несрећом, даогао би ce намрштити г. Брвјгн или г. Чемб^рленпа би могло да
нестане н«пшх реаарација, духовиих и матеркјалнах. Балкански човек још увек не сме да
буде нов човек и ако кма услова з&то — пошто ce то противи — уговорима о миру и
љубазним осмесима европске днпломатвје.
Упркос ових нежељених истина, ми држимо, да сидшатије за Рифанце и за Абд-ел-Кри-
ма не зваче никакав грех — не нсточии ни западни. Да ce српски народ баш са свшане
обрука, после тслико пружених доказа о пожртвовању и борби за слободу — y име
правичности и човечности, која треба да важн y првом реду за варваре — ми зенитисти
поздрављамо Рифанце y њиховој борби за људско ослобођење и народну нсзависност.
Београд 10. октобра 1925,
Љубомир МИЦИЋ
Диал
91арз 28. ектвбра 1925
На рођендан зениткстичког песника Бранка могао рећи на трибиви, рекао сам сутрадан
Be Пољавскога, стигао je Мариаети y Па- на састанку са Маринетијсм.
риз. Сусрет je 6
Исти дан, Ma- Тумач je била
дама. Зенитистички пред
футуризму. 0 футуризму чуло ce je,
фашизму и ставник y Паркзу, говорио je српски и не-
«
a je
мачки. Дама je слабо разумевала, a сва je
он нрва
фашизма и да je фашмзам вероватност, да неби много разумела, када
футуризжа. ,.Слава Мусоливију
бм јој зенитиста говорио и y њеном мате-
жквео диктатор!“ — y томе je прошло го~ рвнском језику. Кснференцији и диалогу
тово цело вече. Вика, узбуђење. Ђолитисти присуствује сем зенитистичког пославика и
протестују. Фашисти дижу ларму. „Живео Марннетија — један Србин два метра ви-
Мусолики:“ ,,Жибео М
су предба
Французи
да су заборав
Они
сок, балканских плећа и мудрих очнју. На
страви италијанског геннја налази ce вајар
_______ j „ перо и слакар Прамполиви. Обојица су
да не требају фа- фвне футуристичке интелигенције. Маринети
да ce они налазе y
своју
демократију. вх васењује својом импулзивношћу.
Италијашша су ce правдалн, да они „с ПОЉАНСКИ: Господкн Мариаетн! Ja вас по-
правом“ тако говоре, пошто
Италвја здрављам као повретача футурнзма и као
Француску од пропастн. човека који je први дигао заставу и позвао
фашазам
Маринети
говормо
I
младост на буну. То чиним као представ-
реакционарност него рс- ник зенитизма y Паризу, по својој дужао-
волуција
}
Мусулини
био соци- cm A покретач зеннтизма и директор„Зе-
Вели, да je фашизам либеларлн ната“, такође нема разлога, да Вас таквога
пошто произлази из футуризма, a свако не цени. Али, Ва као пронагатор фашизма
зна, да je Маркнста антиклерикалан
На
губмте наше симпатије. Против таквога
даље j® Map
талијанског народа иајвећи
да je геније н- Мвринетф дижемо свој протест.
да je снага МАРИНЕТИ: Хвала! Ви нпак немате разло-
италијанске омладкне неисцрпна и њу je га зато, јер je фашизам позив на борбу,
требало само пробудити. Поклик: „Устај a борба je здрава и потребна.
млада Италијо!“ дазно су изустили футури- ПОЉАНСКИ: Зенитисти цсне Bsiny борбу,
Футуризам
У
фашизам
фанш
фашизам
футуризам
После пре,
умало
беса
je дебата.
проговорио
али ако je она фашистичка, онда између
нас не коже бати сарадње, оошто су фа-
шисти запалили словекски „Народни Дом*
y Трсту и бацили кроз пламен, два жива
човека, са трећег спрата на улицу.
францускв. Хтео сам да кажем, како je
фашизам
Слозенцн
МАРИНЕТИ (падајући
ce скрввали комунист^’
y ватру): Тамо су
• г. •
ПОЉАНСКИ: Комотан изговор! И комуни-
послужио. A опо, што гшсам стн су људи!
r л
МАРИНЕТИ: У
уживају наше сиапатије
fV Ö . Г f _ V Ч i
i'v " V I
одувек ПОЉАНСКИ: Ако je тај непријатељ
иа, онда наиред! Ако je тај непријатељ
ПОЉАНСКИ: Добро! И футуристи уживају стара брадата култура
сорежни смо.
наше симпатије
фашасти врше терс»р ДЕПЕРО (ишво упада): Lui dice! Lui dice!
ш y Истри и затва- ПОЉАНСКИ: Ми ciso радосни барбарн ко-
рају нзше шхоле.
МАРИНЕТИ: Да ли сте Ви Србин
ПОЉАНСКИ! Сербо!
МАРИНЕТИ (диже једну обрву
му дискретно засја од чуђења).,.
ПОЉАНСКИ
су
јо ћежо запалити браде мудраца. Треба да
зат? нешто учинимо за човека. Зенитисти су
антполвтички људи, пошто су политичари
око упропастмли свет са својом браћом про-
фесорима!
Вас ДЕОЕРО (још жнвље упада наново): Lui
доиста искрене, доказ je, што смо ми
пали Ваша дела и да ce г. Мицић
итам
dice! Lui... Lui...
увек за ПРАМПОЛИВИ (мудро ћути н гледа)
Вас заузиш, ако Bs.c ко напада. Држане МАРИНЕТИ: Оан me Италијани барбари смо.
конференцчје
има сте в Ви
ПОЉАНСКИ: Тако je! Браво! Накред y
з
учинилв? П
ни. A ш-то сте Ви заједчмчку борбу.
сте о нама са не- МАРИНЕТИ: У то нме, зенитисти ће бити
превођени м шталшани y свим нашша часо-
МАРИНЕТИ: То jt врло тешко ради вашег писнма. Идуће године, биће велики међу-
колвко редовг.?
језика, кога нико не разуме
ПОЉАНСКИ: Како? Па и
бог
Срба
народни ковгрсс футуриста y Рлму, иа кој®
Србин: ће зенатисти несумњиво бити аозвани.
свуда
Срба и Словенаца ПОЉАНСКИ: Али ми ннсио футурвсти.
МАРИНЕТИ: Свако ће ш&атм право на сво-
чак м y Италији...
МАРИНЕТИ (клшзаво обилази м живо ce ју марку
узбуђује): Па ни толики немачки песнкци иОЉАНСКИ: Мило ми je! A ко ће фанан-
нису преведенк на исталијански, због њи- сиратв?.
ховог незгодног језика. Алн да сам морао (Маринети, Дама, друга дама, господан,
рачуаа, доказ je то Прамполиез, Деперо — см?ју ce!!!)
II
Мицића
y csom последњем манифесту
МАРИНЕТИ: До вођења! Поздравите вашега
ефа Љубомира Мвдћа. Њ?га много це-
ним и симпатишем.
«I
ПОЉАНСКИ: Али ми нисмо футуристи него
зеннтисти. У нашој земљи постоје сако ПОЉАНСКИ: До виђења! У понедељак!
зенитисти...
МАРИНЕТИ
Ш ja
позвао на борбу
прнјатеља.
Вас као такве i
заједничког не
Руковање.
Бранко Ве ПОЉАНСКИ
Шрие
Са општим гштањем „Апстрактне уметности“, природно je, да y најужој вези стоје и нај-
већи данашњи проблеми:
1. Питање садржаја иформе
2. Питање анализе и синтезе
3. Пктање, које ce према потреба томе прикључује: наупа о умешностш
4. Пвтање синшетичке уметности.
Ова питања бивају јасни оног момента, кад јасноћш иочиње да оробија преко споЉчи#
средстава и њезиних унутрашњих вредности. Сумњ^ и препирке о садржају: н. пр. y сли
карству, довешће увек до неодређ^них и нејасних одговора
докле год не буду тачно
нспитане области појединнх уметности о њиховим изражајним средсшвима (аналитичхи
метод) и докле год не буду растављени y потауној јасноћи сза изражајаа средства. Када
то буде учињено, отпашће само по себа тако често замењивање, чисто стнарсш
садржаја са оним литерарног.
Свеопшта — тако рећи подзеана сродства свих уметности, која ce сзађзју коиачно, y
начелу, до једног корена (синтетички метод), открива свеопшти садржај ceux уметносши.
Апи ипак оне остају оштро раздељене y својам надземаљским цзетовима, што не треба
никада да ce заборави. Озо гледиште допушта општу дефаницију сацржаја, која остаје
y важности за уметност y целини, као и за поједине уметнзста. Садшзј je ћомтекс
унутрашњих, целисходно организованих дејствовања. Овде сеуједињују појкови колструк-
ције и композицвје, који ce нажалост пречесго замењују.
Разлика између такозване „предметнз“ и „безпредм^тне“ уаегности, оостоји дакле y ра»
злаци средстава, нзражајаих средстава која ce бирају s% садржај y оба случаја.
ÿ првом случају употребљавају ce y еликарству сем сто еликарских средстава и еле-
ментн природе, тако, да ce цео звук дела састоји из двеју разноврсниж, може ce рећи:
y основи разноврсних врста. У другом случају произведен je садржај дела искључиво
само сликарсним средством.
Последњи период развитка y сликарству,
од импргсионизма, може ce означити сем
осталих важних моженатз са мање или више свеснмх, ала увек по плану, одгуравањем
предметког звука. Псследња конзеквенца овог дог&ђаја јест потпуао одстрањење пред-
метног звука, где жогу само сликарски елементи да развију сасвим непомућено т. ј. ја-
сно и чисто своја деловања.
Поред, донекле окрутног схематизовања целе сторије уметности, дохле су познати и докле
ce могу погодити њезинн почетцн, може ce са сигурзошћу утврднти следеће:
Свеопгате кретање уметничке историје — не обавирућн сс на мање или веће скокове y
страну — јеет догађај, који ce полагано одиграва, који y својој исходној тачци има
чисто спољно практкчне — целисходне разлоге. Псред тога може ce запажати оно „чи-
сто уметвичко", само као једва видљиви ембрио, који ce и дзље развија и расте док
ce не створи пуни лик оног — само уметиичкога. Средњи период, који je y последњам
деценијама дошао до свога закључења, &ора ce каракт^рнзоватл са мање или више
савршском равнотежом обих делова: оба круга — круг сзета природе и круг света
уметности — поклапали су ce тако, да су створили чист двоглас.
Давдс стојамо y почетку трећег пернода историје ужтности,
нално назват
којн ce може конвенцио
апстрактни период
Неопходна могућност даљњег развоја овог периода, лежи y унушрашњој вредносши
сиољних средстава. Из тога може настати унутрашња целисходна организација изра-
жајаих средстава, која по закону изазивају, њижа најприличннја деловања.
Програм истраживања, којн сам оредложао „Руској Академији уметничких знаносши“
(основана y Москви, y лету г. 1921.) отпрмлнке пре 3 године, имао je за основ
споке-
«
нуту тачку гледнттз, која омогућује чисто знанствене радове око „проблема уметности
Овај програм састоји ce мз трију полазних тачака, које дглимице следе једна за другом,
a делимице су повезане међу собож, нераздвојено :
1. Питање елеменаша иојединвх уметности, поред чега морају бити одељени основни
елементи од спореднвх
2. Пнтање изградње ових елемкната поред чега ова изградња може да остане чи
сто експериментална и да не прими живи нулс дела
итање конструкциЈе
3. Питање подређчвања елемената и конструкције једном тајанственом закону овог пау
зирања
питање композици/е
Прво пишање откркће
колико ce снаге може данас узети од поједиЕшх елемената
снаге од разних уметнсстм
и то не сажо y разлучизању, већ и y најдубљој вези
У
увутрашњем и спољњем испитивању. Минималне разлике разних уметности међу собом,
иовућаће код тога вероватно максималне снаге д&ловања иојединих уметности за собом.
To je аналишички рад. С друге стране — y колико ce то може данас предвидети
видеће ce зај?днички корен свих уметности, што ce може постићи синшетичшм методом.
Друго иишсње, које y себи сидржи, сем конструкције y уметности и конструкцију „мртве
и „жкве“ прмроде, откркће исто тако разлике разноврсних светова
одглиће ове све-
тове један од другог, и поред тога изнети на видело њихово дубоко сродство.
Tpehe пишање, кије je најтеже од ова три питања, оно треба да буде испитивање без
сваке учињене предргдње и без сваке постојеће традициј
водиће до проналазака,
које ми данас не можемо слутати. To je један аут којнм још знаност није ишла и коме
je исходна тачка следеће питање:
која то невзмерна снла поседује тајанствени, данас
невидљвви, и од сваког посматрања избегли минижални плус — да може муњевитом брзи-
ном стварати из једне коректне, ексактне, али мртве конструкције једно живо дело?
Овде ce можда сусрећу пвтања душе уметностн и душе света, којој припада и људска
душа. Хоће ли ce и овде видети заједнички корен?
Широка база ових намераваних истраживања неминовно повлачи за собом заједнички
рад уметника, теоритичара уметности,
научвика
и
позитивне и духовне науке. (Удружење
(син-
и члансто „Руске Академије Наука Уметности“ почива на овој основи).
Чини мв ce, сасвим јасно, да ћемо жоћи постићи унутр^шње сродство истом онда,
тетичка уметвост) када ћежо на најчиствји начин оделити међусобно поједине светове.
У овом случају морају ce основни елементи ослободити од свих сазвука и призвука, не
само y праксв, него и y теорији, да бисмо и y себи могли примити и испитати њихов
апсолутни звук, њихову апсолутну вредност.
И тако дуго, док ce н. пр. y сликарству, сликарски елементи буду вешали на скеле
природних форма, остаће нежогуће, да ce избегне призвук и да ce тако открије чисти
A
äanoH сликарске конструкције. Тада ce заогрће пигањ& колаозицвје y још већм и тамнвја
мрак, и пут ка „nervus rerum* остаје зазидан.
Конзекветно руковођење основних слемената са испитивањем и применом њихових уну-
трашњих сила, дакле уопшге унушрашња шачка гледишша, први je и неопходан услов
аастрактне уметности.
Чини ми ce, да би било данас време, да и y позитивнкш знаностима заузмемо такав став
према ,природи“ и орема „човеку“ као делу „природе“, н да би ce могао избећи многи
ћорсокак, путе® унушрашње вредносши.
На овом ce путу склања уметност и еаука од једиостравих спсцијализиција, које су са
собом морале понети једно фатално расипање (19. столеће) и које
дошло већ y за-
прашеној мери, ка изгубљеном јединсшзу, пошто сем спољних чаура скрива y себи и
унутрашњих снага. Ова изгубљена унутрашња веза y свим световима, распарчаност ових
светова, стопиће ce y једно и преобразити: спољне разлике — унутрашње јединство
Уметност, пошла je путем пионира в може ce пргдпоставити, да je започет велики
ериод апстрактне уметвости, да je начелни среокрет y историји уметностл један од
најважнијих почстака духовног преокрета, кога сам ja својгдобно назвао епохом Вели-
ког Духовног.
(G оригиналног рукописа превела 64ина>№3а|)
Василије КАНДИНСКМ
р
f.V,
i
зенитнстнма целога света
Није реч о барбарству каквог су га схватали Јелини, Кинези и Немцв; како га схватају
спокојно-КЈглтурке даме (макар биле и фенимитсквње), ннти како га схватају султилни
духови y паоучама Гувераера Банке и шефз инквизиције. Није реч ни о примивитизму,
ни о 8нарх®зму. И н« лгисли ce о неком „повратку природи“, како je сентименталисао
декадент Русо; нити о распојасаности, коју сањају блесави песници н револуцноиари оод
кафанским столом. Нвје ово ни „Umwertung aller Werte“ јер je свеједно : идели ce
ногама или главом.
Једном речју, не дшсли ce овде на барб&рство као на антизод културе, већ на барбар-
ство као културу, као оздрављење културе, Такво барбарство je иеисцрпна вечно под-
«лађујућа инјекцвја чистоте, стална дезивфекција Јбуђалих простора и електризовање
усиреног духа. Нада све, бзрбарство je наше, неутољива жеђ за демаскирањем, за
потпуним демаскирањем, т зато и лице своје рођеио морали здер&ти. Као такво, бар-
барство je, услед културе једна основна револуција, ззклета буна против cbsx псеудоре-
волуција
Да би ce пак могло демаскирати (и себе и другог) еотребно je моћи владати
оним тто ce има (то не значи бити свега свестав). Нужно je дакле, не бити роб, што
нстовремено код барбара значи и ве бити тиранин.
Барбари пре свега нису културтрегери већ ствараоци културе, и y односу према њој
стоје као творца према дглима, a не kso културтрегери према својим хбзентрегерима
(Објашњење непримећене акробатије: автибарбарска култура je само срество и страх
да гаће не содздну).
Изнад релативног појма, добра и зла, ми верујемо да je човек y дну себе добар, т. ј. сваки
гест учињен апсолутно слободно, сасвиж независно, ни y чије, већ y своје име, бољи je
од целе намуцхаве слободе која иузи. To je прафилозофија чистог постојања и y исто
времо једна етика несавладљмвог бунта оротив свих лажншг етикет#; етика оних који
ништа не поштују à priori a при томе су кротки и добри, Ми y то\1е валазимо праву
аристократију: аристократију која никоме не смета, истодобноиндивидуалистичку и соцаалну,
Ми смо осетили, видели, напнпали да je та т. зв. култура, та антибарбарска култура
прогресивна само pro forma, да ce њоме прамивитизам није дестиловао, већ само
маскирао да би ce што несметаније било de facto антикултурним. У човечјем je нагону да
ce што брижљавије маскира, сакрије, јер je човека страх ввдети себе голог.
Није дакле нимало парадоксално, још мање немогуће кроз културу доћи до барбарства,
јер баш то, зиачи не одрећи ce културе a не бити њена жртва. С једне стране крајњи
идеализам, с друге основно братски нихилизам. Почешак свој' шрпжиши идући наиред.
Недавно je Европа вриштала од милЕтаристичких експедиција: Берлин полудео, П&риз
бљује од заноса, Москва раздире своје груди. За све то време ћелава култура y
вариетеима и салоиима играла je
II
axa, дајући на коцку армије невиних. Победе и
порази на фронтовима били су само узроци повећању оргија. Да су бар, ти оргијаши,
смели признати себи и другима....
Свуда ее шепури денди, тај псеудоаристократа, тај смрдљиви цвет украдене културе.
Свуда на свакоме месту по једна пиљарица савести, по једна мењачница лажи, по једиа
«
трговина поноса. У свежу томе јасно ce види да су прави ствараоци културе аноииМИ,
a да je став&ају под своју фирму антикултурни, антибарбар$. Вздижо да je култура,
снмболички престављено, истуцано месо: ко дебљи тај културнаји. Нама те филоване
бундеве и y сирћету смрде. Да би ипак задржала нос, a да не би осећала смрад, културд
ужива кокаин, a сузе бедннка претвара y колоњску воду за курве.
Изгледало би, према томе, да je барбарска етика против цившшзацаје. Али историјска
матеркјалвзам je ненобитан и барбари ееће уназад, већ баш повећањем и унапређењем
цившшзацвје онемогућити све њеее злоупотребе. Проналазак б«!рута починио je много
зла али je он кп?к експанзији духа допринео несравњиво више, него Дантеов проналазак
Пакла, (клозет) Чвстилшпта н вдиотског Раја. Радио и остали суптшши резултати сгза-
ктних наука, постају све више комукмкациона срсства, која ће најзад морати
очвгледно
VK
то je
ли кулминирати друштвену неправду и антикултурну експлоатацију или
остварити слободни, везависни колективвзам. Барбари су за ово последње.
Није то машинизврање душе. Техника je њен потребан луксуз. Барбарска култура свет
никако не схвага као машину. Тежња научкика, да свет тако „објасне“ само je за пот-
смех. Ми y томе налгзимо чак и опасност: разочарење je сигурно, јер свака ствар y
колихо je „чисто матермална“ y толико js и „чксто духовна“. Барбари ие могу бвти
жртва ни балаве сентименталноста, ни баналног рационализма. Тиме ce не искључује
чак ни мнстика, али ако нешто смрди треба га уклонити макар то бнло и тајанство,
јер трпети стеницу под носом значи вемлти носа или и сам бвтн стеница. Остаје и даље
мистика, чиста и тајанствеаа као снег из неког давног сна, мисмка почетка и свршетка,
најзад, лшстика свега. Зато не налазимо разлога да човек ке бимо^ао бвти мистистичар
на ероплану, ако то може бити и наканабету.
Нвкакве филозсфије не сметају етици културног барбарства. Може ce безброј филозоф-
ских система слагати на столу a да не сметају чистоти међусобних људских односа. Ja
могу бити, напр. пансексуалисга a да зато не пошаљем ви једну девојку y венеричну
клинвку. Јер, чим ce вједно гледиште на свет, независно од етике, ма a покуша ставити
y првмену, оно самим тим, добзја карактер етике. У осталом и срма етика уједно je фи-
лсзофија, јер н?ма универзалнијег појма од појма морала. Ту ce морал ослобођава свих
теолошких и политичквх ограничења. Остзје човек сам, a y безброј односа са светом:
моћ сзојствена само ообединцима културе.
Барбарство, дакле, иије никаква канализзција, још мање неки правилник за жквот. Оно
ослобзђа личност. Ta барбарско културна стика нвје условљена никаквим друштвеним
уређ-њсм, али je њоме условљено свако уређење y коме нема смрдљивог оонижења и
кукавног малтретирања. Ниједна класа нвје чиста. И један најбедавја пролетер може
бити толикм гад и ћифта као и неки рентје. Ово je банална истина, али je важна.
Барбгрин-антироб, антитиранин. Анткпод свих хохштаплера, од Александра Малог до Шо
пенхауера Шопавог. Како je бедна сва она конструхција рглигиознах иебеса! Како je
наивна и мвзерна сва ска логика дуализма Никада неће барбари ни покушати да задају!
ону легендзрну Вавилонсву Кулу коју je Достсјевски за увек срушио, a поћи, после
Изаеа Карамазова и Кирилова, ма и једзн корзк даље, значи збвља бвти барбарин. Ma
смо пошли: вавклонска кула остала je за шма.
Барбарство има и своју м?.тафвзЕчку подлогу. Вадели сј»о да je по Ајнштајву релативна
и саж^ његова теорвја релативитета, a фраза „све je лажм y исто време значи: све нвје
лаж, јер ако je све лаж онда je лаж и тврђење да je све лаж. Затим, логички би ce
савршено тачао дало кзвести да смрти нема, док њу међутим не треба доказивати.
Осетели сжо ми» да бн требало целог живота само плакати: само тако би ce спасли
гротеске и комедије. Ta немогућност дала нам je максимум храбрости. Полудсли од
невииости, nocTÄCMO барбари. Како парадоксално то звучв! Али ето: на супрот свему
дивљаштву, нискости, подлости и свему гадном што je тако фино маскирано културом
на супрот свему томе, ми истављамз своју пречишћену доброту и веселу слободу. (Бар-
барско културни дух илуструје ce врло добро и његовивв гађањем на смртну казну. У-
бисгво може бити оправдако и галантао, алн смртна казна ниједна.)
У уметности дух културног барбарства направио je читаву револуцвју. Тако je уметност
rtr
осваЈање времена
ростора y коже да ce изрази оно што ce y датом времену
простору не би мсгло изразити. Уметност je максимум взраза y мкнимуму простора и
времена, шта више: шзраз (садржина — форма) мора бити сжештен y тек освојени, за
њега освојсни, вреиенски простор. Тај рмтам освајања, преношења y други свет, ритам
стварања, одликује уметност м& каквог иначе била рода или карзктера. То нарочито
важи за поезају, музику и слихарсгво. Стварању таквог сликарства много je допринео
проналазак фотографије што je учинило сва копирања излишним и смешним. И музика
je јако везана за техннку али ce њена асоцијација тонова све више ослобађа.
Поезија je најслободнија уметиост и ту je наша највећа нада.
Београд, 3. октобра 1925.
Рисуа РАТКОВИЋ
ОДЕЛЕЊЕ ОПШТЕ ООЛИЦИЈЕ
Управе Града Београда
Бр. 6222.
29. септембра 1925. год.
Бсоград.
Р.
У 36. броју часописа „ЗЕНИТ“ за октобар месец 1925. годкне y чланку
ХВАЛА ТИ СРБИЈО Ј1ЕПА“ поред осталог износи ce кследећс:
„...Заблуде празног националиама и мојн снови о генију моје расе, разбијени су грубо и
свидепо. Ти си их разбила, ти си их сама уништнда својом масном песницом... Једном, твоје
патње понеле су високо наша млада и бунтовна срца, која си ти одгајила. Али твој кука-
вички побачај, кога си извршила са нама, вредан je само наше горде патњеи нашеузвишене
самилоста
можда чак и опроштења. Ми хтедосмо да те опремимо часту као младу
за
сватове нових идеја и новог човечанетва. Али јао, ти нас давиш евојим сопственим рукама,
Србијо лепа... Забадава, забадава! И y твојим смртоносним канџама, ja пишем само идтину:
лаж je да ми страдамо ради својих грехоаа, Србијо... Да Србијо тн еи изгубила своју равно-
тежу. Ja заправо и незнам, да лв ти усшште постојиш и где ce очитује твоје постојање?...
Зна ce: y име твоје Србијо, ми смо већ дуго привезани на срамни стуб времена. Ми смо
попљувани, унижени, исмејани. Ми смо презрени од свих оних које смо ми презрели. Не
питај зашто — ми незнамо. Свеједно. Хвала ти Србијо лепа!... Твоји плодови су слатки као
отров a твоје семе je плодоносно као песак сахарске пустиње. Чему да ce трајно лажемо!?
Све што je ново и што je младо y теби, мора да ce осуши y котлу политичког блата, које
без престанка прска наше чисте образе. Иолитичко блато je цела душа и цело срце твоје,
још увек, несрећна Србијо... Зашто су била она гола човечја страдања, под сугестијом твеје
прошлости — за твој живот и за нашу будућност тобоже -- грешна, кћери балканека? Зар
су доистаузалудбиле каше наших суза и тешка грдања —y сумрак твој девестопетнајесте? Зар
свето вато, да ми „г:речани“ под твојим кровом будемв странци, али без баснословних приви-
легија, које уживају сви међународни пустолови, крстарећи нашом земљом, као последњом
европском колонијом?!... Да бежим од твоје лепоте? Не! То би био узалудан посао. Да бежим
иза девет брда, сакрио ce неби. Каквих девет брда? Најзад, иза девет сфера и преко девет
океана мораћу да бежим ако нас и даље будеш хранала хрзшћанским пресним лажима и
твојом наказном лепотом. Мораћу да бежим ако ме и даље будеш прогонила својим божан-
ским гресима: између тамнице и лудннце, између глади и самоубвства.... Твоје дно je плитко,
твоји су греси дубоки... y теби нема више слободних и бунтовних духова, y теби нема сло-
бодне мисли, y теби нема слободник људи. Зашто? Зашто не допушташ да твоји песници
слободно мисле? Зашто смо ти мржи сви ми, који не умемо да пужема испред твојих ногу?
Зашто су ти мрски зенитисти, која сеју ново семе духовне слободе и културне независности,
који сеју здраво семе да би ce што пре оцгајило свима нама, наше зајгдничко дете — чове-
чанство!? Зашто су ти најмалаји приаузи и ласкавди? Најзад, зашто су жандарми и поли-
тичке партије и њихово законито чедо корупдија — срж твоје културе и дивилизадије?... Уа!..
Љуто нас пеку све твоје патње и сви твоји болови... A слава твоје дивне демократаје доводи
нас до најдубљих очајања... Хвала ти Србијо лепа!... Јадна je твоја демократија!
Твоја демократаја je саромашгво духа, срамно неваспитање и одсуство сваке циви-
лизације. Ох, како je мрска само твоја национална и званична псовка — која ce чује нз
устнју дечака и девојака.
срамно, срамно, срамао!...
која ce чује из устију кочијаша и краљевских мкнистара. To je
.. Ta си увек пролазила оглушена крај мене радавка a гладника,
нафракана као парншка кокота. Твоји су ce слугани само смешили a твоји полтрони трљали
су дланове. Тако данима, тако меседима, савладан од глади, ja сам ce грчио пред вратима
гвојих каљавих мднистарстава, плакао сам од горчине и неправде y затввреним кабинетнма,
падао сам y крило твоје тврде београдске калдрме. A ja ннсам био сам. Ј<нп нас je било. И
још нас има. Хвала ти Србијо лепа... Али ми нећемо да будемо ни твоја раја, која треба да
плаћа данак.у крви и данак y глади — зато, што смо работниди твога напретка... Проте-
стујем, Србијо, бацам теби y образе прљави плашт и смрдљиве пелене твоје бедне деце...
Има само људи a нељуди! Сви сте ви за мене — нељуда? A сви заједно сачињавате оно тужно
балканско вретено што ce зове Србија или Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. И зато
Хвала ти Србијо лепа!...“
Како ce y iope навед^ним »нкриншнисаним изразвмз изазива мржња противу др«аве као
целине, јер ce Србија идентификује са Краљевином С. X. С. y нзразу: „а сви заједно са-
чињавате оно тужно балканско вретено што ce зове Србија илк Крзљевина Срба, Хр-
вата к Словенаца“ то на основу 19. закона о штампи y вези чл. 13. и 138. овоземгљ-
ског Устава, Упржва града Београда
P Е Ш A B А:
Да ce часопис „ЗЕНИТ“ бр. 36. за октобар месец
1925. године забрани и његово растурање и расаро-
даја спречи.
Ö овоме взвестити главну пошту и пошту на же-
љезничкој станица да ласт задрже сд експедиције
до судске одлуке.
Решено 29. септембра 1925. године y Београду.
Деловођа—писар,
Ж и в. М., С и м н ћ.
По наредба
Управника града Београда
Помоћник Шефа Опште Полиције
М
Аћимовић.
Управа Града Београда актом својим Бр. 6222. од 30. септембра 1925. год. спровела je
овоме суду на расмотрење своје решење под бр. 6222. од 29. септембра 1925. год. којим
ce узабрањује часопис „Зенит“ Бр, 36. за месец октобар 1925. год. за то што y чланку
„Хвала ти Србијо лепаи взазива ce мржња прстиву државе као целине, јер ce Србија
идентификује са Крзљевином С. X. С. y изразу: „а сви заједно сачињазате оно тужно
Балканско вретено што ce зове Србија или Крзљевкна Срба, Хрвата и Словенаца као и
даље y кзразима:
(ПРЕДЊА САДРЖИНА)
РАЗЛОГ СУ
«
A
По расмотрењу решења Управе Града Београда Бр. 6222 од 29. сеитембра 1925. год.
којим je узабрањен часопис „3«шт“ Бр. 36. sa месец октобар тек. год. Суд je нашао:
Да ce y реферату овог решења цитираним инкримнннсаним изразима не изазива мржња
противу државе као целкне
устава
чл. 19. зак. о штампи y везе чл. 13. и 138. овоземаљског
те ce према томе a y смислу чл. 21. закона о штамаи предња забрана чшсо-
писа „Зенмт“ има ПОНИШТИТИ.
На основу свега изложеног ш чл. 21. чакона о штампи Првостепени Суд за град Београд
P Е Ш A B A
Ч
Да ce решење Управе Града Београда Бр. §222. од 29. септембра 1925. год. којим je уза-
брањ?н часопис „Зенит“ Бр. 36. за месец октобар 1925. год. ПОНИШТИ о чему решг-
њем y препису известити Управу Града Београда и одговорног уреднвка поменутог ча-
сопкса, писати Главној Пошти Беогрздској као и пошти на жељезничкој станици да je
забрана дигнута.
Регаеео y Првостепеном Суду за Град Београд 30. септембра 1925. год. Бр. 42403.
y Београду.
Деловођа—Писар,
С т. Н е
II
i h. '
Председаик
М. П е т d
Зенитизам
књижевни
пикавци
Споредно je, са којом ce реченицом почиње Сем завидниж признања и утицаја зенитизма,
неки напис. A нарочнто je то споредно, када y свету (од којих толико стрепе наши не-
је реч о књижевним пикавцима, којм су пријатељи) има данас много доказа за ово
према своме свромаштву и књижевни ка- мишљење. Али, да „сви наши књижевни по-
чаци и књвжевни параснти. Доиста, споредно крети, уколико ce као покретв могу да
je што пишу умни патуљци о уметности или издвајавају и расматрају, били су изазвани
што пишу лиајсторн „београдског стила“ о
нама као песницима или о зенитизиу као
светском покрету и новом поглављу наше
књижевности. Сва њихова неубројива бун-
с& стране“ — очагледна јенетачност, незнање
и обмана блажених и стрпљивих читаоца
С. К. Г." Од њнх ce савесно и систематски
крије зенитизам и зенитистичка поезија, дух
цања, рзгдо ћу да одбијем на чвст рачун зенитизма и његов геније као лепота хану-
незнања a још рађе на рачун њихове умишље- ме од жедних погледа живих људи. Упамтите
не величине, каја je својствена овима који незналице бзр ово, да je зенитизам (који je
су ce родшш сасвим импотентни. Најрађе постао светски покрет!) „домаћи производ“
праштам свима све заблуде y имс одсуства и да му je покретач чистокрвни Србин са
сваке мере неталептованкх песника, непи- Балкана Љубомир Мицић.
смених писзца или идеалних незналица — Уосталом, оставите ce ћорава посла сви
критичара! За зенитисте нвје ништа забав- књижевни пикавци. Има још много да
нвје, од парпиалног читања свих могућих учите и слушате, јер независно мислити
ђачких написа тог нашег свекултурног и зато ви нисте ни способни. Ваше профе-
аутохтоног тројства: во имја глупост
за
сорске бгјке, за малену децу о „недоврше-
висти и незнања!... И мн ce много смејемо нимннтелигенцијама“ и „збуњивању читаоца
јер, смех je најздравије млеко новиж песаика
над прастарим гресима и заблудама наших
савременика.
фразе су, неозбиљне и дечачке. To je ис-
кључиво взше право и ваша привилегија
уз помоћ „београдског стила“ и ваше све-
Српскн Књижевни Гласннк
тописмене штампе. Ви сте y мисткфикацији
ненадмашни и бројем сасвим надмоћни.
Зар вије смешно, кад неки безимени a пот- Ми смо вам много благодарни, јер донста
писани пнсац објави напис (у наставку!) драгоцени су документи »С. К. Г.а Ha ње-
^Оригиналност y књижевности“? (С. К. Г. говим странама може ce прочитати и ово:
16 окг. и 1. нов.) Из тога написа најјасније — „критика саманиједала неких нарочитих
да je конфузан, пошто je то оригиналности, али je она боље но икад код
произлаз
неизбежна последица, кад пише књижевни нас зашла по проблемима и тиме иза-
пикавац о оригиналностм. Према његовом зивала и стилска оригииална стварања«
На здравЈм! Илн оао: — »Садржипа умет-
ничког дела развија ce y организ ативној
„умном“ уопштавању, које je својствено
свима незналица^а „може да бкдне a мо-
же и да небидне“. (Није лако изражавати способности уметника, да сагледа, по-
одређена мишљења о сложеним и новим по« веже и собом обоји садржину. Ту je ори-
јавама y нашој новој књажевности, чијн je гиналност«. Ваистику орвглшалчо!
зачетник и борац часопис „Зенит“ и покрет A y једно& од старих бројева ^С. К. Г.“ (16.
зеемтизам!) — Споменутк напис je класичан јан.) пружило нам je уредништво тог акцио-
пример пвлећег мозга и кокошјег кокоца- нарског часописа нове документе-о празнини
II
кања на буњишту наше књижевности a јо
класнчнкји пример шарлатанске слободе,
благородног уваженог господина Богдана
Поповића. Његов напис „Валт Хвитман и
којок ce размеће непоменути писац, гово- Сзинбурн“ опет је ново разголићавање једне
усирене веовчине, што сио ми утврдили y
«
рећи о новоме y нашој књижевности. У
ствгри, он говори о епигонству новога код 22. свесци „Зеннта“ 1923. год. поводомње-
нас, о епигонству зекитизма, што нас ни&ало говог написа о црначкој нластици. Овај нов
не изненађује, јер, празно епигонство je наоис, немилосрдно потврђује нашг старо
заводљиво и ближе од магичне оригинзлно- жишљење о празнини ове умне уседелице.
сти. Није нам кн на крај паметн, да будемо Садржина тога написа, од прилике je ова:
незадовољнв: овај напжс je само доказ више, чујте браћо Срби, „Свинбурн, — аристо-
да ваш рад није бно узалудан и да утицај кратског порекла син оца аджирала из чу-
„Зенита“ и зенигмзма на савремену књ!зжев* вене породкце!... Свинбурн, који ce др^жво
ност није фзнтом, него огањ, који стално с најбољ@м људима свога времена y Енгле-
гори и.прети својом ватром — да сажеже ској и Француској.... чије je песништво
све мукЕфициране и ушкопљеве мозгове. пуно боје и музике — сјајпа оркестра-
ifiijci тонова, c вагнеровском полифони
j ом «
(Ox
•)
бедни полудисменици! Да ли сте ва и-
када мислилк штогод о тим речима, које
деље
каква дебела фразетин
Хвитман je син једног дрво- тако лакомислено просипате по* невиној хзр-
који je свој осредњи дзр хранио
етњама по обалама, друмовима и шумама
Од таквих не могу постати Шекспири, Мил
ви
Одговорите нам најпре — знате ли
то je зенитизам?...
Свинбурни
љубав према природи y којој живи; и ону
симпатију према ништима, „невољними no-
твштенима“, зато што je и сам из њвхова
реда. Али отуда и његова жислена неорвги-
налност; отуда je Хвитмен само демагошки
мислилац за народ, радикалсгси, проливена
Попмтички Гласник
Овај младн часопис спада y ред најозбвљ-
нијих и најписменвјих књиж*взих листова
џ суви-
То му
y земљи. Он, поред књнжевчости,
оратор без везе и методе,
сама и сткха и музике... Отуда
без
У
делима, јер скоројевићи
морзју увек да ce испрсе
• II
Ово
бедан Србин
фесор београдског универзатета, који je
прев«о неколико страна бљутавих клепетана
једног гнглесхог арвстократе о велихом
песнику Витмену, поносно додајући да дње-
гово je мишљење и наше мишљење“. Тај
комични српски „аркстократа“ потписао je
ше често — бави ce полатиком.
je једина и највећа мана. Пксац, y главном
његов уредник, искрен je y испсведању
својвх (и туђих!) мишљења и начела, што
свакако треба похвалити, као реткост. Де-
снло ce додуше, да je „Политички Гласник“
y 27. броју од 22. окт. донео и један на-
падно дуг наиис y рубрици „Пслаткчка би-
г** ~ % • 9
блЕотека“
о ЈедноЈ књизи, која вма хњи-
поиевути напис пуаиж вменом
на срамо-
ту свију, на срамслу
y и на срамоту
ужне нацвје, која га je овако шупљег
дала и взродвла. — Сигурно
ство небескс!
Смејвте ce
због обиља сваке
цар'
зевитист
!
,с.
мудрости
К
и
Г.“ je
знања
на
II
најшаљивији лист
без конку-
ренцвје
Нсшм књижевнн лнст
И сва нсва гљива, којз претендује да буде
жевне претензије. Ta услуга није малена.
Тек, услуга je пријатељска, па ма каква
она била.
Књига, о којој je ту било дугих и ласкавнх
речи, по нашем нескромсноммишљењу спада
y бакалинске и надрикњижевне мистифик«-
ције орвога реда. („Поводом уметностн Си-
нише Кордића“). Зажислите, место гроте-
ске, што би ce према наслову књиге тре-
бало очекивати, испаде „студмја“ о јсдном
маљушном и безначајном песнику, чвје сам
име нажалост, сасвим заборзвио. Али ето
зли удеси на све стране: ви та „студија
(ха!) „о дубоком песнику — филозсфу“ (ха!
ха! ха!) није лвшена моћног утицаја зени-
нитистичке идеологије. To je једвно, нашто
хоћемо да удозорнмо — нека ce присети
мало Г. Момир Николић — јер готово све
оно што je хваљено y вези са Балкано« и
варварствсш, заудара по „хорову“ зенити-
зму
од кога хоће да чисте нашу књи-
модерна“ спада y ксти род. Само она си-
рота ее заслужује, да буде шаљгва и зато
ie вредна сваког вашег сажалења.
За bsc нвје никакво кзненађење, да ce по-
крећу или обнављају часопвси, са антизени-
тистичкиж врограмима. „Нови књижевни
лист“', који ce вајбоље представио са сво-
јом васловнож страном и неписменим на-
писима, не уме да разликује ни појдаове.
Напр. он хоће да каже „модернизујеи a
стално пише „модеризује“. Шта ћемо? До- Мисао
иста, треба подвикнути: модерерајте ce, И „Мисао“ спада y род часописа. То до-
жевност сви они, који ни себе нису очи-
сткли, од злогласног „корова
зени-
тизма.
Хај, хај, дигоше ce туке y ајдуке! ..
господо! Јер, на странама овога часописа
хазује и свакодневна оглас y једним попо-
за берберску књ^жевност, има н следбени- дневним новинама: „Велики књвжевно-со-
ка зенктизма (М. Настасијевић) и зенити- пијалнк часопис „Мисао“, уредник Сима
стичке идеологнје (Милош Ђурић, за кога
ce зна, да je објавао књигу о „панхумани«
зму“ под утивајем прве фазе зенвтвстичког
Пандуровић
„Мисао“ je најомиљенији, и
најугледнији часопис, и културча
сваког културног човека“
потреба
покрета!) Има надаље приказа, који смрде Ми немамо ништа против тога, јер je то
од веозбвљности н неодмереностн, a све y
жељи „модеризирања“ и чишћења (са нечи-
стом жетлом!) — иошто ce — „данашња
књижевност гуши y страховитом корову:
«
доиста тако — према свецу и тропар! Алм, ко
би жогао и y сну сневатн, да би уредник
тако угледног часописа могао бати потр-
зан на суд
ради разних културних под»
футурнзму, зенитизму, симболизму и т. д.« вкга, па чак и ради — плагвјата
Да не заостанемо y култури и социјалном вање Хамлета“, чија je главна нит — з«ии
7Л
вассштању, ми смо покаткад читали и тај тистичка
y питању Истока и Згшада, y
часопкс
ако ce je тицало штогод зсни
итању „здраног инстинкта наше расе“, y
тизма вли зенитиста. Тако y св. од 16. јаи. питању „приблнжавањз опште — светском*
ловодом зенитнстичког романа Маријана тј. y патању „орнгиналног израза
ii
и та-
Мвкца: „Флномен Мајмун", нзђосмо и овај ко многиж других зшвгиствзквх зрнаца. Тај
културни докуменат: —
бесловесног трабуњања,
„То je гомила частунац, прежиза ту зеиктвстачку идео~
прошарана y логију Исток — Запад већ неколзко годвна,
књизи разним типографским чудима и ша- готово y свим својим написима, (Види фељ-
рама (!), штампаној сввма типовима слова(!), тоне оокојног „Препорода“ и покојиог
недуховитој, неинтелигентној, досздној и „Новог Ласта“!) Овај сисавац зенитззма био
глу soj
• t •
Књига je тако лепа, да
згледа да
и
ју je гшсао кахав жаЈмун, нгго човек
je устут шеф кабинета Мие. Просвете 1924
И тако, y том културтрегерском часо-
Бриљантан стил! Овај прихаз, који je пре пису, око кога су ce купили некада сви они,
свега доказ хултурности, врвк од подмета- којв су као гњилејабуке отпадали од здра-
ња и лажи, a кије на потписан. Међутим, y вог и плодоносног стабла, часописа „Зени-
истој свесцн Г. Пандур. Сима бранећи ce
та
((
који су нас следовали или подра-
од напасти Г. Стефааовићеве оптужбе, пи- жавали, сваки ce je прославио y антизени-
ше ово: „разни аноними, за које Шопен- тистичкој борби, на свој начин. Такође
хауер каже да их треба, с обзиром на њи- cas* пређашњн урсдник (Ранко Млгдено-
хов занат скривених непријатеља књвжевно* вић), који je смерно али без успеха, нуђен
сти, тмтулисати речима „Господин Нико*
или
лвста“.
за сарадника „Зениту“ још дох je био
Господин Бвтанга“ нз тога и тога швајцарски студент
он ce je прославио
Дакле, молкм Вас Г. уредниче, изволвте и својом каријеро«
својим бунцањима о позоришту и драми,
За
CBOje епигонство
нам y „Мисли
Господин Ннко
саопштити, — ксји je то нагр"ђен je најпре секретарством y Нар.
шеф кабишта
или Госпођа Битанга ni- Позоришту, a данас je
сац горе наведенвх глупости — и ko je тај Министра Просвете. (Ту лакајску татулу но-
Ваш сарадник? Ако сте којом несрећом сио je и садањи уредник „Мислв“) Дчиста,
ви то сами, онда не тражимо одговора.
Али има још и забавнијег материјала. „Ma-
cao“ од 1. окт. 1923. има уредников чла-
ов?,ј пут je примамљив за све ефемерне и
неталентоване књмжевне пикакавце, a н нај-
бољи je доказ, да je „Macao“ ипак — соци-
нак „Данашње књижевне ориентацвје“, који алан. часопис! Јер „Мисао“ je фзбрвка ше-
би ce могао назвати и памфлетом против фова за кабинет Министарства Просвете.
свега новог y нашој књижевности. Пандур. Лаферује по умереној цени.
Сима пвше ово:______„код треће групе пи- Све je то привилегвсано и допуштено y
саца, јсдном покрету који je настао тек нашој књижевност». Ситни људи, ситни
после рата и који je дошао са стране (sic), таленги, ситне амбицнје! Ругати ce „Зениту“
ствари етоје управо наопако. Више ек-
и
споненти једне полвтичке нсго какве књи-
зенитизму — умију они то срамно и
бестидно. Огласити зенитизам за мртваца,
жевне в уметнвчке идеологије, писци ове a на његов крст и заставу прикачитв своје
групе имали су нжјввше смелости, a најма- гњнле плодове — умвју онв то без савесгв
ње вредноств“.
и скрупула. Не пропусте онв нвкада прн-
Ова подметања в ове подвале су ненадма-
лнку
a да ce не баце блатом на наше
II
не. Зар не: „један покрет“ то je зенитв- образе в на наш рад
од кога в онв
зам!
„писцв ове групе“ то су зенвтвсти! жввотаре. Али, мв ћемо в даље уметв да
Зар не мврвшу горњв цитати по кукавич- ce боримо и да ce бранимо од
књвжев
кој в прљавој девунциацији?
них пккаваца, парасвта в платијатора
Алв зато, неколвко страна вза овог пан- (Наставвће ce)
дурског гледвшта на „један покрет“ налазв
ce напвс неког Велмара Јанковвћа „Дозв-
п». и.
»
У Паризу има културних људи али нема културе
Културни људи су y таквој мањини
вина y Атлански Океан“
као да сте просули чашу
Бранко Ве ПОЉАНСКИ
КАЈЗЕР
И
ГУЛИВЕРОВА ПУТОВАЊА
Један филм, upss ком нам ce намеће књижевна паралела
то ти фијакери, бицикли. аутожобили и ка-
миони, од којих ce je уклањао, y којима je
дневно гледао своје непријатеље који ће га
смлавчтн при сваком прелззу улнце.?! Зар
су то ти излози, дућани, базари и радње y
којижа би годашње купио no једно одело
Фшш откривања света, живота и свих ње- и 1 пар цип?ла, a сваке друге по један
гових могућности. Филм 1,500000000 Кра* шешир!? Зар су то ти људи који би га
стофора Коломба! Филм који тражи излаз гуркали y тражвају сраво онда, кад® je чи-
из данашњег унутрашњег сиромаштва. тао y новинама нешто занимљиво? Па зар
Свгг ce врти. Око сунца. A ово око неког ок није видео, да je живот увек иов, за-
другог сунца. Дан и ноћ. Умирзње и р; ђа- нимљив, хиљадогуб, калеидоскопски шарен,
ње. Плима и осека. Тачношћу Зенит часов- сваког момента — други живот!
ника полази мој ујак, дневно y 8 и 35, на Глгд за животом! ! !
W. С. Ујутро иде жена на пијацу, затим ce Он, до тада посматрач, који ce свија y чу-
кува, једе, перу судови, једе, кува, W С., ђењу клаунским пернпетијажа, коме очи на
спава и т. д.
Наједном: Интеромпт.
Негде, нешто y межаниз&у стане.
Машинерија револтира.
махове постају велике ко планете, које би
могле прогут&ти ту земљу, коме ce ноздр-
ве шире, да увлачи мирис бензина, нафте,
Напоље
ван себе!!
котија и страсног зноја
он да Еступа и
баца ce y тај жшвот: неспретно, ћошкасто.
Девиза je: ван круга!! Напред, напред ступа гренадир живота. У
Прекинут« ланце који вежу човека на вечно руци кишобран, на глави халбцилиндер
једнак ритам од 24 часа
пукнути револ« 1848 године. Маршира, скаче, рони y вртлогу
вером y центрум тог система, y фантожа живота, улице. Чезаутљиво голе руке жељ
мајмуна који држи све те ланце и који нас
сили y јарам 24 часовног дана.
Ево: овде почиње филм.
не пара, увијају ce око њега и увлаче га
y утробу ноћног бара. Он ce свија, врт
ко чигра, обо$и од морске болести живо-
Он: чиновник, сиирен дом, чека ce вечера. та, долази к себи, нестаје y страсти коцке,
Сенке са улице, рефлекси ноћи, фантожи губи, изгуби све: новац, коштење н прстен,
ноћи играју по плафону, заплвћу ce све симбол 15 годнтњег брака. Из сивих ка-
живље. Дрмају, буде, ударају по деценија- такомби проституције и злочина нзвлач
ма, старим наслагама његове душе, нави га оолицаја оптужују га рада злочина.
кама и обичајима, бедношћу и сивошћу Руке праведносги згрче ce над њнм пуне
свакндашњице, апелнрају на праинстинкте претње и његова ушеса већ чују ванредна
панживота, покрећу м^шту, скидају сема • издања новина: гСензацијонални злочин“
форе. Преме^у шине и посгављају их на чиновник X. 37 година беспрекоран и ре-
друго место према другом циљу. У нео- ван, убија из љубоморе, y стану једнепро-
дређеност. У хаотични ннтегритет живота. ститутке. Ванредно издање! Ужас, катз-
Данашњег живота. Улиде.
строфз! Он није дорасао пунокрвном животу!
Из трепетљивих рсфлекса искристализују Једна ноћ га je убила.
ce садржаји чежња: бес брзвне, еманципа
Каји
II
железна шипка, врат
ција од силе теже, еротвчни смех једне Но он није крив. То, сем убице, y том ча-
надкурве, симфоније машина, урнебесни крик су добро зна и полицијски амсар.
сирена, рингелшаила и релвеја — Живот. Ујутро, кости ноћи облећу, клепетају ули-
И повуче га. цом. Мртва улица.
Он, чиновник, трабант и статиста Њгг. Вел. Он ce враћа. Бродоломац. У сигурну луку
Навике, револтира, и полази да открије и y вечии круг. Машинераје заклвпећу, сви
свет. Живот. зупци опет добро држе. Траесмисије ce ра-
Улица je филж његове Одисеје и Енејиде. запну, и механмзам ce опет стави y старо
Он открива. Испрва сасвим безлично. Ko
кретање
гледалац, ко једина публика y великом ам- старо гвожђе.
док ce једног дана не баци y
фитеатру живота.
О свежу томе пева Груне y једноноћној о
Чуди ce. Ненадмашиво ce чуди. Ta, зар да дисеји човека 20. века. A Еуген Клепфер,
он то све по први пут гледа и види? Зар као чиновник козмлоса поставио je себи
je то та улица којом je он пролазио, пу- незабораван споменик y историји филма.
них 17 година, 4 пута дневно, y канцеларију
на ручак, y канцеларију на вечеру. Зар су
Т. к. ФОДОР
Београд
Крвави забоји дивљака
на врата новеибра
Већ je несносно загушљиво
Од дерања и ис
Побуна удара о пр
Тамбуре
Колика мрачност y
Бесмислено зурсње
Hefce помоћи, неће!
Колика пропаст прети
Кроз чађзве димњаке!
Колика светлост промиче
Из даљине y улице !
Удара бубањ о мозгове
Мозгови катарке ваше пуне су
Профанисаних застава
Траверзе, другови, радници
Ноћу ja вас чујем.
Сви оглашују (ф;њери на раскршћу!)
Заставе. Заставс црвене
Клецаве су ваше маљаве очи
Нема звоњаве за прержне смрти
Буна
Стојте, стојте редови чврсти
Кроз задах крви и помрачена светла
Откуда љубав y закасло вече
Светитељице зала
У теби моји снови постају
Крвава бомба јер
Народ je отровна храна сулуде земље
јуче сам нашао бога
На далекој цести
Већ je сувише усијано тело
Бога
Човек
бунта
колико je „ja“
Истина моја — мрзим
Одмаздо колико ножева
Кроз твоје срце? Доста! Стојтс!
Даљино света, пресвета
Ти ниси сан
даљино крвави комад срца
На основи мостова Жељезних
Кроз пожар улице пронеси песниче
Понижених, увређгних, потлачених
Пламени комад земље.
Зашто из пећи само предсказане
Црвенога сунца?
Земља: рођена, свијена, згрчена,
Огрсшна, крвава, узвишена
Земља: пространа
Ko би y час поноћнога сунца забио
На улазе, олтаре, свећнице
Болница
Крвница
Лудница
Уздаха
Електрични комад
Пробуђена тела?
Ko би кутњацима узјахао
Прогутао
Запаљено сунце?
Г. В. Авакум&вић
Народу Северне Америке
Ja поздрављзм отненв американски народ
y име младе рифанске нацаје, која за љу-
бав слободе, подноси несреће рата. Рифан-
ци ce надају, да he једнога дана поствћи
положај, аналогно вашем — положај, кога
сте стекли снагом ваше борбе и жртвама,
које беху потребне, да ce остваре ваше
тежње — y времену када сте били исто
такви као Рифанци, y доба млздости.
Има већ четири године, откако ce моја на-
ција, упливисана вашим прннципижа, бори
за независност и спремна je на све жогуће
жртве. Јер, ма ко устраје на правом путу,
доћи ће сигурно своме циљу.
Користим ce данас приликомЈ коју ми
пружио једав од ваших журналиста (човек
ваи шаљем
племеннт и широког духа),
моје поздраве. Здраво!
Мухамед Бен АБД-ЕП-КРИМ
привремени регент рифанске републике
To je једна ствар, јединствено трагична,
то су неутрални народи спречени, да диг-
ну свој глас y прилог Рифанаца. Овај на-
род никада није био освојен. Он ce бори
за свој живот и за своју слободу. Абд-ел
Кримов апел, на мене je утицао врло живо,
пошто ми ce овај човек учинио врло и-
скреним и не тражи иишга више, cm прав-
ду и право, да његов народ може да ужива
своју традиционалну слободу. Ja желим, да
влада Уједвњених Држава понуди своје
услуге. Ако их Француска одбије, ми ћемо
y најмању руку учинити сно, што будемо
могли, да учинимо крај овом нереду. A
ако Француска продужи ова непријатељства,
она ће сама сносити одговорност.
Већина борби последњег деценија, то су
устанци подвржених народа, који траже, да
ce ослободе туђинског јарма“.
»Clarté» Сематор Б0РАЗС
председник комисије за спољне
послове уУједињеним Државама
(Овај чланак написан je на молбу уредништва «Bomvkunde“, часописа за архитектуру y Антверпену)
Да вам напишем писмо о нашој архитектури? To je тежах посао. Доиста, не могу тачно
да ce определим: за постојање архитектуре илн постојање обичне грађевме. Изгледа мн,
да ћу бкти најближе „уметничкој истиби“, ако тврдим
Београд je лишен модерне ар-
хитектуре, односно: савремена архитектура не постоји y нашој земљи.
Има много оправданвх разлога да je тако. Очигледио, разлози леже y трагвчној про
шлости и свирепој историји. Али, још више има неоправданвх разлога. Оне леже y осу-
ству сваког културног и уметнвчког васпитања моје средане. Ова средкна оочиње тек,
да ce еманципује од патрнархалног жнвотз, a према томе
патриархалног гледишта на културу уопште, Где je то?...
где je још еманцнпација од
Постојала je некада, y XIV. и XV. столећу највише, ман^стирска култура. Она je била
исход и заход целокупког културпог живота и иисмености српског народа
Утоме пе-
риоду, када су Ввзактвја и Грчка
бил® готсво сасвим исцрзљене, развијала ce je
архмтехтура српсккх манастира, y својвм несл|ћеним зажасима. Бројии спомгница сачу-
вани су још a данас, и ахо y најгорем нереду и опадању. Tsj пернод т. зв. „византај-
ског стила“ a можда и најбољих фрески које уопште постоје y свету, то je једини пе-
риод српске зрхвтектуре. У нашој б&дканској зсмљи, то су једини саоменици архитек-
туре, y прзвом смислу ове речи. Јер ипах, Турци нису доспгли нн успели, да баш све
униште. Поред свах других неправди на рачун наше нскултурности, нама je учињеаа
можда највећа неправда, баш y вези с овиж културним спомеаицима, којк још од дав-
нина најбоље св!доче наше велико вармрство.
Ако je било уткцеја византизма, али било je на све стране утицаја и средњевековног
србизма. Утицај je био изменичан и уззјаман. Иаа нових путева којима ће cg моћи са
свим јзсно доказ&ти утацај српске манастирскеарх&тгктуре н жквопкса не само на Визант
него и на италијански Рснесанс a такође и на рускуархктектуру и сликарство онога доба.
Неколико година пред рат, форснран je y Београду т.зв. „српски стмл“, која нкје дао
резултата. Хтело ce js проследити y правцу традиције чмстих плоштина и излаеничнб по
лихромије. Међутим, те покушаје вршилн су дилетакти имитујући, a не стварајући. У
томе и лежи цео неуспех и одговоркост за сву савремену епоху НАКАЗА, које нас
окружују y облику кућа, Данашњи Београд je стоварзште сввх могућих отпадака. То
вредн за савремену архитектуру највише, вмше од свкх областм продукциј? и манифе-
стације духа људскога.
Београд je монументалан по својој исторнској прошлости ш по свомприродном положају
али то je све....
Млади и модерни Србн вале да говоре: БЕоград je балхански Њујорк! Апи, далеко од
тога. Њггова спољашност je доиста импозантна, алн зато и тим внше његова унутрашњост
запрепашћује. Израђеко je нехолкко хаљада кућа после рата. Наједна од тих кућа није
испод 5 или 6 спратсва. И нажалост, готово ниједна иова кућа y Београду не носа печат
архитектуре. Све нове београдске куће делују, као куће од ишарр.ннх карата, са венцаЈ&а.
Нксам ввдео, жожда сашо једну вли две грађевине, на којима ce може вадетм бар нешто
чистога поља или нешто од бетонсссог карактера. Без орнаменталне фасаде ила сликар-
ских „украса“, немогуће je замистшти жа иједну београдсху грађевину. Свака гр^ђевина
(прописно!) добива и своју 5,гл1ву“ т.ј. завршава обично са готскик торњем илн каквом
другом ругобом. Сасвкм je ретхо, да би ce радило чистим луком »ваззнтнјске“ куаоле,
чиме би ce врло уепешно шотт користити и савремени урбанизаж y новој брхитектури.
Није никаква реткост, да на врховима београдских „небодера“, једва зажетате неке мзле
вазе од 1 метра и неке плитке урне, y којима би једва могло да стане — литар воде.
Најобичнвје су ткпичне „скулптуре“, које вас потсећзју н& оне многобројае фагуре нз
разних ботаничких башта. A поред тих огромаих наказа потпуно лншенах свих размера
нове савремене архикктуре и архитектуре уопште, y многи!8 улицама чубе старе приземне
кућице, још нз турских времена. (Сасвим je погрешно називата те куће „турским кућама“!)
Има их неколихо, које доиста представљају примсре једине архитектуре y Бесграду: са
својкм чистии површинама и одличнвм распоређењем форма и дииензија. Еурска: овде
лежи нов, балканскк стил архитехтуре! Али, то за сад није од важности. Без ихакве шале
и злобе, y ред најлепших грађевина и архитехтур® спадзју војничке касарне и самоједва
црква, скривена међу дрвећем, Ta црква je грађевина чистих белих иовршина, са неко-
лико једноставних кубета. Поред горе поменутнх малнх балкансккх кућица, ова црква
npencTaBjfca
npeMHuufeeHy (JiopMy: 3EHHTH3AM APXHTEKTyPE! Oh» je iiHineHa
rpTOX
Kao Haina necMa.
Mkm
eeyKycHe opHSMCHT
ÖeorpaACKa spMTCKTypa
Ohs
HajHemhe
hms Kapat<TCp Haxaee. Ona npynca AOMiHaHiaH Hspas jesaor npjbSBor Ayxa: paTHix ßoraiamg
h aejieHauia cbskc bpct
Ca 36hhth3mom, Kojn je y oAJiyHHoj 6op6n
Baao nocTeneHo
Tex, ßa OTBapaMo
C OÖSHpOM
KyATypHH« saö/iy
TeKTypy Kao psaAB30B&ft>p
jo ui je asacko BpeMe, y koms 61 seHHTHsai Morao noMHäni.aTH m AspgKTae jTMuaj, npa
H8Bo^eH>y caMHx nena. Ca
imcao 1922
HOBO
CBera, Haina apxaieKTypa je cxapora „ctha^“
eaM^iiy
ijyjeno y HajyMeiHHHKijeM h HajcTBapsAaHKMjsM speMeny
BeorpaA, 20. Maja 1925.
y „ScHHTy
HOBE Mory^HOCTH, am ynpnoc
je cyAÖHsa HäÄCHijia, m ce Esrpa»
%
\
JbyÖOMHp MKIJHTi
u
HÄ AEKQPATHBHOJ
J1ÄPM3Y
IlapH3 30. 0RT06pa 1925.
HSpcKe paöoTe. LUto Xpeara 6?py KajutaK
ca MAexa Hamer no/iMTiHKor h yoamie jaB-
Hör jkhbote, to Me ce sa caAa He THne, no-
iiito HHcaa* noAHTMnap. Aah obac je pen o
KaKBa je MeijyHapoAH*! n3Jio>K6a AeKopaTHBHe _.^Ta.l?. TOrV.a^<_‘ . ”5^ Ha Äf,
yisseTHOCTH y IlapE3y ? Cse to, mohcs ce bh-
äcth y hckom 6a3apy y Khcs MnxajAOBoj y-
jikhh, AaöoMe y mbjiom. H&a ao Ayme jeAae
osBüjbOH, KojH He npeACTaBJba Hm<SKBy ap~
»aey,
CODHC
ajiH 3aio npeACTaBJBa yMSTHHHKH na-
„V Esprit Nouveau“. naBKJbOH je
Kop&TMBBoj hsaojköh y riapE3y! Hac iiaa 12
mhahohb, a na msaojköh np?ACTaBJta Hac ne»
kojihko xyjiTypTperepa na 3arpe6a, h€koah-
ko Pyca h — JoßaH BsjeAHk — 3a Kora je
epjio TeniKO A03HaTa, ano ra napoHKio ne
DpocT m oaahesh. Kp03 H>eroß EJia(})OH K3
pacAO je Apßo. ypeAEAH cy ra ypeAHHUH no»
MCHyTor nacooHca OscmtpaH u ykanpe. /(omk-
FiaHTSH noAO>Kaj y naBEjbony sayBima apxsh
TeKT Kopöiisuje. Oh je hbaojkho HappT sa Be-
ahkc rpaAOBe 6yAyfeHocTH, MsAOJKeKH cy h
cbh ßpojesH caMor naconaca, ca hckoamko
cjiKKa aHajiHTHHKO - KyÖHCTHHKHx. 3a MeHe
Kao 3SHHTECTy, HHxeps caHTHa cy jora, morcas
„Harn“ t. j. C. X. C.
CBera ABa naBBJbOHa
h pycKH naBHJBOH oa MeJbHUkOBa. Pyca cy
npaBHjiHo cBaTMAH CBoj noAOA(Aj Ha oßoj H3~
jiojköh. Ohh cy noK33gAH ckpomhoct, Koja
je caBpeMeHoj PycHjH noTpeöea. IlocTHrjm cy
THMe jeASH oa HajjaHHx ^(jieKgTa. ApxriTeKTypa
naBHJbOHa, HajHHTepecaHTHHja je Ha pe/ioKyn-
Hoj h3ao>k6h.
HeKOJitJKo Kopaxa oa pycxor naBHJBOHa, hs-
as3h ce naBHJboii KpaibeBHHe C. X. C. ripBo,
iiito TpeÖa Aa Ka>KeM, Aa Taj h2bh^oh HBje
Harn — oh je xpeaicKH. Ja Kao senHTSiCTa,
HMao 6hx mhofo pa3Aora ffa 6yA«M shth-
xpeaT, am, to je cnopeAHO
to y OBaj
nac HHcaM. CaMO Mopam Aa HarjiacuM: es
ma AP>naBa je cee npe
Hero xpßaxcKa.
— Hero K/baxo-
Hauia yMeraocT je cb? ope —
kobkIi, EepHii h EaÖHfec Harna apxHxeKTypa
HHje HMK3K3S MÖAep (Yoctsaom, nyA«m ce,
KaKo caM e ynaMTHo obo „xpsaTCKo“ hmc
oßora „KOHCTpyKTOpa“ — HÖJi-cp!) Kao cpn
CKH „EMnepEaAHCTa“ H BeHBTHCTHHKE üfiCHHK,
MopaM npoxecTOBaTH, npoTiiB oeaKBe KpByM«
TpaHCKTe
Ax, Aa
Kai<o csm caMO Mor«to
OBor AHBHor »yATyprperep*
u
Aa 3a6opaBHii: ToMBCAaB KpaamaH 6ho je
Ky*s oßora HEKasHor actct^, ko je hmh pen
a rAaea sy hh hc nocTcje. HecpeiiHH r.
KpHSMae. Ta hejs ee oh KpBB, mxo je
„CAEBSH“ >KHB. Ha KO CHOCH KpEBSpy? MO)K“
Aa LUypMHH kam EpaHKO LUeHoa, eaneAHHK
yMeTHHHKor OAeAema?
KaAa Öh nocTojaAa noAHiiHja sa HyBaae ymt7-
HEHKOr *OpaAa, CBH OBS HgM?TJbHBIIH MOpBAH
6h 6mth noxäoraeHH. BaH CBa«e je cyMH.e,
Aa je ea ne;iy
CKor APyniTBa 6ho sesHA^HB „Ayx“ Hecpefe-
Ke f,xpBarcKe pesoAyipje“ — Öhböih aycipHj-
cke KaAßT, a Aaasc
th“ xpBaicKH, AOMoöpaHCKH „r«HHje“. <^ajso3-
ho! Obo A*Te HarAeAa, Kao Aa HHje 6sao y
cßojoj MäT^pH. HajsaA, axo je h o Tome
AOCTa je. Moje caFKSJbeite cpncKoj AßKopa»
TEBHoj yMeTeccTH. .. Hmb ah jom nera Ha oßoj
msaojköh? /ja, Eisa KAoseTa h jk£hckmx rafeHaa.
HMa 3B0Ha, Koja 3BOHe, as büis mossk myMH
i<ao (jiaÖpKKa. Hms h spTeuixa »Caroussele de
la vie parisienneA Cf Ha? CeHa tchö iipHa
icnoA MocioBa. Boaockoiih tnvMe h pa^HHOBa-
ho Meaajy 6oje CBora myasa. Pasyise ce, Oap^s
je bpao KOHocaH na 0By R8A0>K6y. 3amio
Aa s ee 6ym ? Cbh cy AyAäua hohochh oa
03HSTH H
rAHCOBH"
yo6'pa>Keiba
Aa cy KpaA>eBH
BeoMa je npHjaTHo Öhth naMCTaH, ahb^jb h
hhct Hosen!
Epaxico Be üo№>a»SKM
ГОСПОДИНУ
истине. (Колико je то жалосно и бедно,
МИНИСГРУ УНУТРАШЊНХ ДЕЛА колико ружао и одератно!) Вн сге својом
БЕОГРАД
појавом и својим животом, из године y го-
дину ункштавали могућност, готово сваког
Поводом полицијске заплене 36. свеске социалног опстанка нових песника y нашем
часописа »Зенита«
брзином и ревношћу
KOJEL
била,
?е чудном
заплење на
*
друштву a таЈ грех,
Вама —
кога ми приписујемо
тек 10 дана no њеном излажењу
— није за опрогптење. Допуствли сте
новинским стеницама, да Вам ce увлаче и под
неки nucap, no гсаређењу Управе Вароши, нос и под реп (за некслико цигзрета!). За
тражио je y
својеручии растуре слог
Hcliuoi штампарији, da
Зенита“ ОН и
награду они нису никада пропустшш при*
лику, да протерају шегу и са Взма и са
свима онима, који су далеко од свих Ва-
ЖАНДАРМ.
Питамо Вас, na основу кога закона ших врлина и својстава. Тако je постала
смеју ce маиифестовати и овакви npo- новинска узречица
хтеви Ваше полиције
пресуде суда\
npe икакве
?
рљав и поцепан као
модеран песник — за коју Ви Ујевићу, сно-
сите пуну моралву одговорност. Зато, ми
Уредништао „8ЕНИТА“ Вас оптужујемо без милосрђа.
* Баш толрко дгша je требало, да „Зенит“ стигле
y Лигу Народа ^на или свих делегација!) и дастиг-
не било какав одговор на наш протест против
убиства бугарског песника Геа Мнлева. Изгледа
да je Г. Нинчић и овом приликом пружио „морал-
ну помоћ“ Г. Цанкову.
Није потребно дапонављам што ,.3енит“др-
жи о Basaa као песнику, односно о Вама као
аутору necaeia „Лелек Себра“ којима ce, по-
ред зенитистичке поезије подчији сте утицај
тек доцније дошли
нисте баш много
прославили. Али, да Ви и надаљб са ваш-
кама и блатом које носите на себи, про-
Omeopeno писмо изгубљеном песиику
и пајацу буржоазије
АВГУСТИНУ УЈЕВИЋУ Београд
фанишете нови дух и нову поезију чвји
смо ш зачетнеци y овој земљи — против то-
га ce ми бунимо и борићемо ce одлучно
y будућности. Јер, као песннк и као мисли-
лац, бити данас појам буржоазије — y вре-
ме социалних и духовних револуција
Већ дуго сам огср?ен на прљаву судбину срамво je, бестидно je в кукавно je.
Вашега жмвота. A још сам одгорченији, Глуаи Августи сиАшатнчни су y циркусу. Али
да ce Ваше клаунетво y савременом буржо^ском
ухватите y коштац са Взшом немани. Csa- друштву, коме службоуљудно служитезанод-
ку судбану треба победити, па макар она смех или као чудовиште одбегло из неке
узели
изгледала,
Ja
џунгле
морални je злочин испред свих
нисаж y стању, да и вашој судбиви закре- оних, који ce зубима боре за своје људско
нем вратом или ископам очи — да Вас и достојанство. И зато ми Вас оптужујемо бсз
даље не води овим путем којим сте пошли. милосрђа.
ужност je да тај део борбе свак за Изгубљени песниче!
себе свршв, усаешно и јуначки
Драги
треба
Bac y име свих
слабости
зенитиста и y име њижове зубате бор-
бе иозмвам и молим
вратите ce што
једном да ce учини места хра- пре н» пут голог рада и белога хлеба. Про-
брости и хероизму духа, кога ми носимо будите ce иза сна, y коме Ви спавате
y себи. Ви сте са својом европском роман- већ неколако годвна као тешки болесник,
тичношћу и давно црклим боемством пер- којн je оболео од спавобоље и — европ-
сонифицирали y себи све оно, што нас му- ске културе. Ви можда и не слутите, да
ченички дави и најввше таре. Ви сте ce- je тај Вага сан најмилији баш онмма, који
би допустили, да као човек и грађанин
Вам ce са радошћу подсмевају, онима који
дете прљаввји од амзлина, a као песник за- Вас опијају и кљукају разним мезелуцима
радили
своју популарност
вашки — уиесго снагом Bat
омоћу
које Ви сигурно, са дна душе презирете
Вашега
И нажалост, са Вашомпо-
пуларношћу, свесно или несвесно, са зна-
и мрзите. Јер тако су Вас Ваиш против-
ници и наши непријатељи најлакше савла-
дали — бар једног од оних који мрзе бур-
њем или без знања — р*сла je поред Вас жоазију и њену подрепину културе и циви-
и једна ордиварна лаж, против које зени~ лизације. Пробудите сс, Ујевићу! Јога je
тисти морају одлучно да протестују. Ви младост на нашој страни. Пљуните y лице
сте као човек, блатан и вашљкв, постзли тој европској културетини и одбаците све
персонификација „модерних песника“ y нашој прљаве рите њезине цившшзације коју
земљи, и ако je то сасвим дзлеко од праве Ви баш озакав — тако одлмчно персони-
4>HKyjeTe. OcjioÖo
saBOßJbHB® Ha- «ao Äa ce poroßopaaie? Haa caaMeiaaK Ha raaßa, op
naCTB: öaJiaCTa ÖOCMCTBa H BacKpCHHT>£ ]ca 15 Maja po 15 cenTeMöpa — caaMa Ha raaßy!* CTan-
hc HokH oaeT Kao BgjiKaaaa h B
AapT — na pa ra Öap Merae Ha raasy. He — Hero
MOSry
öopöy — ca ÖyöAOBaHOM hhbpx raaBe. OHaK©, KaKO My ra je Tprasau, MeTiiyo.
ä AyxoM y pyua! ..
Beorpa«
6. HOBßMÖpa 1925
IbyöOMHp
LHto Me HajBHine uypa — Aa (JiyTÖaa arpajy y Eh-
rjiecKoj. To je anaK TeMnepaMCHtHa arpa a aena. Am,
HeMoryfce je aaMacaara AMepaKanpa c THMe. Oh bo»
ae baseball — AoeaAHy, ao saa 6ora, arpy. Ty ce ys-
pyjaßajy, A& th CTpanne nyna raaßa oa Myae, jep He
3Ham 36or nera. HMajy uanaoHaTe 3a arpaite kjih-
KepHMa — HaMnnoHH jienux Hory, hqjkhot naaps, uypKi?,
ManKe, nTHu,e, xopaae h t. p. SaHHMJbHB je jepano
hq>khh.
................................................Jlene cy AMepHKaHKe — Hajaenuie weHe ~r a na 6e3
ripeA Meceu, paHa y3ex aTea^e ca jeAHHM AMepaKaH- H3pa3a y ouaMa. Ba KOKGTyjeTe a yacasaTe y h>6hom
neM, Te ce capa 03Öan>H0 cnpeMaM Ha npoaefce, 3a noraepy, a OHa Me^yTHM raepa, Kano BaM KpaßaTa
Hüje Ha MecTy -- wto b He MO»e pa öype, jep cmo
BaaKaHpa. Bpajaite je paeßHo h 6es xora He ha«
3eHMCTHMKo hmcmo ms
AMepHKe
nej-
H3Jio>K6y. IIejca>KH h K0Mn03MJi,wje. SaMHCJiHTe
ca>KH: HyjopuiKH kpobobh a Ha KpoBOBHMa BOßeHH
T3HK08H. Pa ahm ca KpoBa CBora aTea>ea — y 13 cnpa- Ha Jep ke ?e rypaTH h ra3BTa. Hyfceui Greek
Ty. Cpehna BHCHHa! fpo3Ha aapMa HapseMHax h noA- f^PK) HJIH Polack — uito cy OBpe norpflHa HMeHa.
seMHHX >KejbeBHHpa
h cbhx Apyrux npoMeTHHX cpep-
CTaßa op Z R III (Los Angeles) ao jaxa aeponaana
CaA pasyMeM pa3He CTynue o HaMa, y aaxoBaa ho-
$
BHHäMa. Beae, aaMa3aHa 3eMa>a — um — „Macaao
CBaKor Tana (aaa aMtpauKa „Tajna“). Oke paHe, öain caM Aafcy poiia y seMa»y xepoja, a Haljox oppnaHpe h
cy Öaae seaHKe „Pulitzer Rads“ y Ba3Ayxy (TpKe)
2
parane“ -- nauie jepaH oa tbx, h3 Eypaneurre y Eeo-
MpTBa a 6p3HHa300 Maa>a h 12Hauac. Bpe! KaA npo~ rPaA CTnraßiuax a Kpo3 BaanaHe nyTyjykBx AMepa-
jypH HaA raaBOM Kao rpoM
ocefcaTe 3ppaBa>e obc
Kanapa. /JaÖOMe, carypHQ je pomao y ueTßpTaK. A ko
HOBe pace h KpaTâK joj jkhbot y öypyfcHOCTa. TaKaB ce K°A Hac öpaje y nexBpTaK? rocnopaH MaHacTap?
AOjaM HM3M ja. BeaauaHa itnxoBa je y tomb, uito cy No sir! H sa™, jepaHO 3aT0 oh »ac Ha3HBa,e 3aMa3a-
hom HapBjOM -- papa öpHjaita — BepyjTe. Bropno je
HHTaTH y HauiHM HOBHHaMa, uito ce oneT o AMepapa
asoaoBaHH h HeMaiy janax cycepa
AMepaKaHap Maao Macaa
saine papa jep OBpe HeMa
Ka(j)aHa. Oh h hc jepe c yiKHBaiteM, Oh Tpna y ceöe naine. CaMe aeMorynHOCTa! Harne HOBaHCKe BHtjiop-
Kaaopaje. Oh acpepe. Jan je, caMO Maao Tyn, aaa Mapaje poaa3e aus dem Zenter Wien. Qcjio6oîjeH>e
MHoro
KaKO xofeexe. Mp3a cTpaupa
a caM je to
Hauia cy HOBHHapa MpTBa ayeana, Koja 3Hajy MaTe-
6ao. Oh öpoja CBOj HapaoHajia3aM aa npopeHTe. Hanp. Phhh ]63hk, Maao HeManKa a Maao ^jpaHpycKa. Bh
100°/o american. He poaBOjaaBa pa My ce rOBopa, Ka- 3HaTe 7-8je3HKa - BacTe 3a aax r/iyn. Tano je 6ap
ko b y Hac Tora aaa OHOra, aMa. Hhko HeMa uito
Cp6üH HMape
Bpepa a OBpe. Joui po paHac hc Ha-
caMHOM 6aao. y mom caynajy, He mhcjihm 6am caMO
HOBHHape, Befc Moje Koaere. Ohc, ynpaBO H3 flapasa.
^ox HOBCKa, Koja 6a mh 3Hao upoTyManaTa, 3auiTO ce Caftopeaa, OHaj y IlapH3y je 6oæm Hero OHaj y Bep-
poor HBTa: nyp a door HHTa: pop! EpyKapaja je OBpe JiHHy am PyöeHC, jep je y napa3y, h t. p. AoaCTa,
npoöaeM. Kop Hac je ynaTHHK. ÜHTeaeKTyaaap je OBpe .hobck Mopa OBaMO pa po^e na pa nocTaHe hobck,
Heno'rpeöHO 3jio a y Hac je to 3Jia norpeöa. Mysa- KOiH moIih, pa cawi Kpua nyT Kpo3 oho Mope Ha-
Ky OBpe cayiuajy Ha yuieca - mh je caymaMO raaeoM.
uiax HHTeaeKTyaaaua -- Kojn cy jepaHO caMO to
Ohh jepy yCTHMa — mh ctom3kom» Ohh caaKajy kh- A Bh Tocu. Mapahy?... BapaM H3 „3eHaTa“, pa CTpa-
hhu,om — mb khhmom. Ohb Boae yMeTHO :t y Mysejy. paßaTe a KpuaTe. BopaTe ce! To je poöpo aaa u Tem-
Ko Haje TaMO oöeuieH, HeKa ce „6eca aa npßa Kpa- K0- flo^BTe osaMO, 6ap je 6op6a naafeeHa.. KaKO Ha-
By rpaHy
a
hh na He ßpepa. My3eje Bope >KeHe, a
flepy
Mya<eBH. Ilo3opauiTe nocefeyje >KeHCKO — a
H?-Haj? TeuiKo 6a ko TaKo a3pp>Kao — jyHaK je! He
nauiHTe mh o ceöa TaKo Maao. HHaue o ceöa, iuto pa
My>K nepe uapane. Ospe je H<eHCKH paj a saTO je po- BaM nauieM? Hce^eHBK, poiuao na papao, BepyjTe, h
capaH: Taj paj. ÜHTepecaHTHa je AMepaKa — He Jby- TeniKO npopapeM TaMO rpe mh je mccto, noMano, aaa
pa! Ohh cy y ToaaKO HHTepecaHTiia, uito cy -- Haj- unaK ape ce Hanpep. /JaßaH je Hyjopk (He IByjopK, to
HeaHTepecaHTHaja. >KeHa ce oöaana cJjhho h poöpo -- Ie eHraecKa asroßop!^ a Xy^con Hap KojaM öaui mb
Mya< ape Ha yaau,a odynea ToaaKO, pa Hejpe Har — CTaHyjeMO y 82roj yaapa -- West,
aae -- uito ce paHac Mopa pa Hpe oöyueH. flocapHH Ax, jyTpa y Hyjopny — He3aöopaBa>aBa. One aa^e,
cy y CTaHpapH3apaii,y CBera. AMepaKaHap CBano jyT- 0H0 PHMa.eH>e a capeHe. TemKO je op Tora paCTaTa
po npy>KH raaßy Kpo3 npoaop — xofce aa aaa neiie ce> tbiuko. H rapaH je Hyjopic — rypajy Bac CTpaH-
napaTH Kama. HpeTe y B03: kmuho BpeMe be cmane mo. 4a> othIjh opaßpe, uito npe. H Tano ce y BaMa Beu-
Ba y Baron aaa Byc aan Ha yaapy. Kaasaua! CßaKa, H0 hêuito öopa, BeL npeMa TOMe, y kom CTe peay
op KaH«3a na po Herepa a Kpos CBe ppyre Haaace :
- Ha «oa« H«a .Rubbers“ kjh«. nporaeTCTBo - ü“" “m}’ “ y i0 0,1 ■,o4c"-a -
r-tja
rpaga. Ja >khbhm y geny, rge ce ocTaje h BOJie Hy-
jopK.
Jom o cjjHjmy. <J>h/im je noMaao y geKageHgu. Y aé-
ra ce je noueo yBJiammi HHTeaeKT, a ne 3gpaB M03aK
Y tom cy nonejiH nponagaTH, ho Tpe6a ce pogHTH
ÖHCTpHM. rnopnja je erapa tjDpajaa icoja xohe ga 6y-
ge Mjiaga rocno^a. Lon Ohaney, Baitpa je npemao y
HHTaou,e üoa, jep HeMa Barne OHOra Mikea (MajKujaJ
u,eaa rapaa „Haumx“, nowaao BeHe. Xohe aMepnuaH-
CKe gpange aa niegajy, aaa BaaeHTHHO. Rajmond Gri_
fjith, Menjou Collen Moore, ognauHH. — M3BpcHa je
h Zasa Pits — awa hx jom hckhx. * Wallace Berra h
6paT Noah ys Torrensa, KOJiocajiHH — h Baster Kea-
ton, HHjn CTe (Jjhjim „Hospitalité carypno rviegajiH.
HanaHH je jom yßen Majci-op meroß „Goldrushu (Kö-
nau 3aaTa) je uama Tparegnja. Y tom (JiHJiMy bh naa-
HCTe, a ne CMejeTe ce. AMepHKaHqn ce CMejy! Ohh ce
CMejy jom, KaKO Chaney yMape. Yx — KaMeHH 6ao-
kobh yMecTO raaea. BnaoaH (Buïialos). JaBnTe ce jo-
ne. rînmHTe mhoto h aaneBajTe Kojn nyT:
„Hpojljo aa, nprjtjo, Kpos rojpo.
i^HKa je Moja...
Enkem Moja gjeBojKoj..
HyjopK, 23. OKTOÖpa 1925 Bimko fE14«IH
Ol
* A rge je „Haiir* William Shakespeare Hart. Harry Carrey,
Weslay Barry? Ype^
Revues
RaeensHCH -- Livres » KibHre
Nous signalons ou commenntons seulement les revues et
les livres envoyés à la notre direction.
BejieiKHMO vum KOMenmapumeMO cümo one nacomice n
Kieme, iioje cy cjiame uaweM yp e jpmuLxany.
The Nation. New-York Robert L. Wolf, Louis
Lozowick.
Der Sturm. Berlin. Herwarth Wahlen.
Martin Ficrro. Buenos Aires.
L’ en de hors. Paris-Orléans. E. Armand.
A. B. G. Basel. Comité des directeurs.
Stavba. Praha. Comité des directeurs.
Artwork.
W authier
Integral. Bucuresti. M. H. Maxy
Contimporanul. Bukurestr Janen & Vinea
Teatro. Torino. Gori, Vasari, Idelson.
? Arts. Bruxelles. P. et V. Bourgeois...
Das Werk. Zurich. Gantner, Mayer.
Aristocrazia Futurista. Bologna- Castelli.
Europe. Paris. Cremieux, Arcos, Ba3algette.
Anthologie. Liège. George Linze.
Diogenes. La Fia ta, Argentina
Pasmo, Brno. Cernik, Teige.
* #
E. Armand: Ainsi chantait un «en dehors». Poésie et
proses rythmées. Edition de «l’en de hors» Paris-
Orléans.
E. Armand: L’ ynitiation individualiste.
KpyM HopflaHQBo: HcKytueHaa. Bropa KHitra cmxoBe
Cocjma 1925.
Servranckx: Cartes Postales. Reproduction de
l’oeuvre peinture. Edition «De Driehoek» Anvers.
iy6MnapHa caecaa
99
mnmwi
a
janyapa 1926
<S>eHOMeH MajMyH, poMatt MapHjaMa MtoKi^a»
Ca npegroBopoM Epauna Be UojbaHCKoe.
H3gaH>e 3eHHT0B0, 1925.
Singe Phénomène, roman par Marian Mikats
Préface par Branko Ve Poliansky Ed. »Zenit« 1925.
„Y «frenorteH MajMyHy HHKapHupaH je gyx bhco-
CBOje Jbygcice rpexe“
3eHHTHCTa y jyrocno-
Ke HHTejiHreHu,Hje ga OKaje
TaKO Kante ay-rop, (Jichomch
BeHCKoj KftHweBHOCTH.
<ï>a6y;ia y obom poMaHy HHje aoboæho HHTepecaHTna.
Ha Hecpehy ,,<î>eHOMeH MajMyH“ ynpaBO h HHje po-
MaH. He 3aT0 mTO HeMa 56 CTpaunga — Beh 3aTO
mTO HeMa HCTopaje. (>,77 caMoyôvma« og flojbaHCKor
je ynoaa Marna Kmnra a jih cagpaw mhoto BHiiie oHor
eaeMeHT.?, KOjaM ce pa3HHKyje Ma KaKaB poMâH og
necMe, MaHwc^ecTâ h gp.) Onge ne mhcahm, pasyMe ce,
na „UnemnK o HapHj'eBHhy".
To je jeflHHa MaHa OBoj kh>h3b r. MapnjaHa MHKga,
Koja je, HHaue, npenyHa gyxa, cjpHHofce, OTMeHe ejie-
MeHTapHocTH h HeoTppane gyÔHHe.
Kao 3aHHMJbHB, jaK h opBrHHajiaH naMçjuieT npoTBB
homo — MajMyHa „cpeHOMeH MajMyH“ je jegHa og
HajôojbHx KBbHra Ha cpncwo-xpBaTCKOM jesany. Ueaa
je ratura y 3HaKy cnrypHe HaneTOCTH h eKcnaH3Hje.
H3pa3 eaeKTpuHHor CMexa y npamyMH cygôoHOCHe
036hæhocth Ako no Herge Hegocraje aentepHOCTH
to ce HagOKHaijyje bcjihkom goôpoiOM, tojihm h Ton-
jihm cpgeM r. MaoHjaHa MHKua, Koja 6h CBojoM
jtyôaBÆy h gHBJtamTBOM cjtHHohe Morao h8ji6hhth
CBe Mapnje MargaaeHe.
,,(ï>eHOMeH MajMyH“ Kao aeimipa yjegHO je h nen
upomviB Aeôjbme, Te ce npenopyqyje cbhm 3anHTe-
pecoBaHHM. -- Aoôaja ce KOg C. B. LjBHjaHOBHha h y
pegaKgHja „SeHHTa“, a CTaje CBera 15 gunapa.
P. PaTKOBHti
Une mystification à Paris.
La rédaction de la «Révolution Surréaliste“, dans
son cinquième numéro au mois d’octobre, ne pouvait
pas résister à une mystification ordinaire des snobs
littéraires de Belgrade. Voilà de ce qu il s’ agit: un
jeune poète malheureux se trouve à 1’ hôpital des foux,
à cause de quelques transgressions de caractère civil.
Les manuscripts et les dessins que 1’ on avait trouvait
auprès de lui, furent publiés — à T assistance d’ un
médecin — comme manifestations d’ un foux. Nous
avons protesté contre ce dilettantisme, en démas-
quant cette mystification dans le dernier numéro du ,,Z«.
Au malheur des mystificateurs, le rédacteur du
»Zenit« connaissait encore avant le bannissement de ce
»fou« un de ses poèmes et en tient encore d’ autres
manuscrits. Mais ca ne suffisait pas aux ignorants
et aux mystificateurs. Ils prirent à nouveaux le trait
d’ une grande bravoure et le plassèrent sous la rédac-
tion »R. S.« à Paris, où ils signent en passant et dan»
1’ ennui — des manifestes révolutionnaires.
Nos jeunes amis n’ appercoivent pas comme e’est
amusant et grotesque. N’-est-ce pas?. Dans leur patrie,
se mystificateurs sont des contre-revolulionnaires
blasés, ce qui équivaut à — antizenitistes — quoique,
jusqu’ à tout peu de temps, ils étaient ses épigones,
il est connu meme au Madagascar que seulement
le zenitisme dirige une des plus sanglantes révoluti-
ons d’ esprit et de la pensée.
Ces mystifiesteurs — selon leur mentalité — des
épigones et selon leur talent -- des callebasses remp-
lies de paille vide — avaient en fin trouvé leur place
à Paris. L’ un entre eux est Mr. «DE“, peut etre DE
DORTCHOL. (quartier de capitalistes juifs à Belgrade)
1’ autre est fier de sa cavité, car selon lui «Lenin est
un idiot», et le troisième, gâté, croasse comme une
pie. Tous ensemble des ccoliers ambitieux dans des
banques et, vraiment — nous avons peur de leur ré-
volution de pies.
D’ ailleurs, sont elles très chères, les remarques
littéraires dans la «Comoédie«, ou !’ on appèle des pou-
lets — poètes serbes. L. M»
jy6HIIAPHA CBECKA 3EHMTA
ceM KoneKTHBHS naHHdbe>
cvauHje 3eHMTHCTH«iKor pyxa h reHMja — HnycTpoaaHa
HOPTpeTHMB CBMX aKTMBHMX 38HMTHCTB
Specijalna trgovina moderne
konfekciie za odrasle i decu
4S
X
0)
3
o
X
ro
Zagrebacki
*
M
X
X
3
o
X
fB
4*
X
X
3
0
X
ZAGREB
Ugao Petrinjske i Jurisiceve ulice
BEJ1HKA TPTOBMHA
JeBTa
M.
SlaBJiOBHb
KoMnaHHja
BEOrPAfl
Khcb MHxaj/iOBa 6p. 41
H
flpenopynyje Kynuwvia
noTpouiaqHMa B E JI H K H
M3EOP
CBaKOBpcHHx xap
THja 3a nHcaH>e, upTarte h
KaHuejiapHje
JaHoiueBHfe
Ja^ouieBMl«
•V ■ • i 'V • 'i • ■ t • V, • v
. 4
,4
• •
n>
o
•l
"o
p
3a
a
p
p
H
p
>
Ä
p
w
fD
s
SS
<T>
x
p
Ä
p
I
H
(b
m
to
X
E
3*
X
X
o
E
X
X
X
X
©
E
X
m
- -
* •
FIoiiiTapHHa I ruiabeHa
1921
1926
cinq
cinq
cinq
cinq
cinq
ans de......................ZENIT
ans de..................ZENITISME
ans de......................LUTTE
ans de.......... . . . BARBARITÉ
ans de . ............. RÉVOLUTION
pour
création nouvelle
sée independente
humanitaire.
pour
libre
barbarogenie
pour Tésprit nouveau^ et la pen-
pour
humanité
nom, je prie nos camarades et amies de participer avec quelques
mots dans
. janvier 1926.
Belgrade
10. Novembre 1925
numéro jubilaire
„Zenit“,
sera publié
Lioubomir MITZITCH
< <
H s s CO UQ X
X s O
H 10
CO X
• X
• •
# CO
o3 03 03 03 o3
G G G G G
s s s S S
et et et et er
O O O O O
E—i U . U C—t c-.
H H H H H
(U (U tu eu tu
G c G G K
BnacHHK m OAroBopHM ypeAHKK: lby6oMHp MhiihIi
LUTaMnapuja „3ALHTHTA“, CTyaemiMKa ya. 62. TeaeijjOH 2-24 BeorpaA.
M. JanKOBuh, T. /IeKah, J. CTOinufe.