година VI ЗЕНИТ број 38 ПЕТОГОДИШЊИЦА БОРБЕ за друго магнетско средиште Непосвећена петогодишњица. Ти ме питаш, драга, зашто сам тужан? He, ja нисам тужан! Хоћеш ли веровати, да сам радо- стан, да ме je велики ветар радости испунио свега? Можешли схватити, да има радости подмукле и ћутљиве ? Има радости, која ce не изражава песмом и клицањем, која шта више, не открива ни јачи сјај y очима. Ћутљива радост прети изненађењем! Она човека чини и кротким и дивљим, јер y његовој унутрашњости формира злокобну напетост. Напетост y нама, легло je наше експанзивности и снага нашег отпора. Напетост je мера наше вредности. Можда Ти сада изгледам стран и далек? Ох да, сада сам Ти врло далек! Ja путујем, обилазим, хватам осамљене струје, да чујем ритам немог одушевљења. Док ме Ти радознало гледаш, можда и дрхтиш, врши ce процес очишћења на свима конти- нентима. Боје многих спектара спремају ce да прозборе истим тоном, да сложним таласањем поздраве највећу свечаност вре- мена: петогодашњацу борбе за друго магнешско средиите. Потцртавам важност не језика, него сагласности боја y њи- Без тамјана, без застава, без тамбура и таламбаса ховој чистоти, и таласања спектара. Чудновата свечаност! Нема миропомазања! Нема посвећења! Нема молитава, литија, ни литанија помазаних првосвештеника! зенити- сти и пријатељи зенитизма славе своју петогодишњицу. Не ће бити ни гурманског надувања, ни пијаних инспирација! Сваки зенитиста ушао je y циклон борбе као чисти елеменат, као окупана јединица. Све везе прекинуте су једним одлучним скоком. И род по крви престао je да саосећа због једног јединог дела a нико није убијен, и нико није опљачкан! Починили смо ду- ховно самоубиство, да можемо ући y други живот! Тешко je људима не сумњати y егзистенцију блажености и живота без успостављеног лажног стања равнотеже, које je једино при- знато као спасоносно. Равнотежа je највећи зликовац људи. За човека су значајна само два магнетска це.нтра: земља и зенат. Земља je наша маћеха. Природан закон равнотеже je један маћухински, нипошто матерински закон. Он je сигуран узрок укрућења, због чега природи не смемо бити захвални. Спас je инкарниран y стању супротном од равнотеже. Бити азван рав- нотеже, a опет стабалан y себа! Ko не разуме овај пара- докс, њему ће спознање остати затворено за сва времена. Ослобођење доноси друго магнетско средиште — ван земље, које делује на нашу душевност. Спас je y томе, да своју вољу ослободимо утицаја земаљског магнетизма (не земаљског ути- цаја — то je разлика!), и ако пуштамо да тај други магнет делује на нас.