година VI ЗЕНИТ број 38 1924. У Београду 25. свеска ЗЕНИТА са каталогом Прве Међуна- родне Изложбе Нове Уметности. Изложба била отворена од 9- 19. априла y Београду. je реализована И и том приликом великих напора, да она варош где излази ЗЕНИТ равноправно заузме положај са свим осталим духовним центрима y свету, све je остало при старом. На тој изложби, сем зенитиста Јо Клека (са зенитистичким „арбос-сликама“) и Мих. С. Петрова, узело je активног учешћа са својим оригиналним радовима 12 држава, својим најизразитијим представницима нове уметности. Једина мана изложбе била je та, што je била ЗЕНИТ—ИЗ- ЛОЖБА и што je није отворио ниједан страни дипломата нити какав облигатни „књижевник и инспектор Министарства Про- свсте y Уметничком Оделењу“. Поводом ове прве светске изложбе код нас, нису ce писали ни памфлети, јер, да ce не би свезналице претрчале y незнању. Могли би да испаднемо нека некултурна земља (о боже нас сачувај !), када би ce шегачило са величинама, које je и Европа признала. НИТА - И да ce неби, болан, морало похвалити напоре ЗЕ- морало ce ћутати о том догађају, који ce не понавља на Балкану ни столећима. Бранко Лазаревић изјавио je уред- нику ЗЕНИТА, да je то најзначајнија изложба, која je y Бео- али то нигде није могло да ce прочита. Излази најзад дуго очекивана ^Паника под Сунцем“ граду икада била — „Муком муче ропске слуге“ књига стихова Бранка Ве Пољанскога: поводом које ce опет по плану и прописно пишу памфлети. Чаршија je одушевљема, како има паметне и писмене главе- шине. „Полшика“ предњачи, пошто треба грдити све што je ново, све што je културно и све оне људе који нису њени ак- Али чик! ЗЕНИТ ционари ce поново јавља, y опсегу, као никада досада. Запрепашћује мрзитеље, мајчин сине, да им пена иде на уста. Ko може да ce похвали са толиком мржњом као ЗЕНИТ и ЗЕНИТИСТИ? У ЗЕНИТУ манифестују ce нај- савременији проблеми y корак са целим светом и без задоцњења. Написи о Новој Уметности, студија о зенитизму и зенитозо- фији, која путује готово по целом свету под написом ,,/Vo Made in Serbia“. Taj манифест штампан je на француском, немачком, пољском и делимично на холандском језику. Ето и то je један злочин, кога Љубомиру Мицићу никако не могу да опросте његови савременици. Његовим трудом и y његовом преводу излази y наклади „Атоса“ чувени „Пролеткулт“ од Луначар- скога, чији je предговор преведен на бугарски. ЗЕНИТ надаље објављује есеј Троцкога (који je написан о Лењиновој петого- дишњици) са Лењиновим маузолејом y Москви. Сем тога чувено писмо Максима Горког „Поводом револуцијеКао и y свим прошлим годинама, ЗЕНИТ стално доноси репродукције из свих области ликовних уметности, из прве руке, са оригинала.