година ¥1
äpoj 42
отпџбине. Напр.: y обим земљама врапци имају крила. Обе земље
су краљевине. И обе по милости божјој и вољи народној. Само y
животу врабаца има битне разлике. Дарвинови земљаци скидају
шешире са својих глава. Једнако свакоме: према степену пошто-
вања кога појединац тражи за себе он га даје и другоме. (Изузеци
потврђују правило!) Зато Дарвинови земљаци (звани Енглези)
нису заробили ни једнога врапца под шеширом. У Дарвиновој
отаџбини једиии врапци имају слободе и ваздуха све док принц
велски не пође y лов. Али тужну судбину наших врабаца доживелм
су зато источни народи и далека острва. Они су заробљени под
шеширима енглесие поморске флоте и империјализма. Источни на-
роди заробљени су под шеширима европске цивилизације.
— Па ипак Теслини земљаци не скидају шешира са својих глава?
— Теслини земљаци не скидају шешире ваљда зато што су смер-
ни обожаваоци сељачке демократије и енглеског парламентаризма.
Л признаћете: то je за свако поштовање. To je највиднији доказ
високог политичког васпитања које ce устрајно црпе са извора
— испо/i коњских репова!
Најзад боје ce Теслини земљаци да ce ослобођени врапци не раз-
лете по свету — да ce не распричају о шупљим главама својих
господара — чије су главе пунили врапци својом пробављеном
храном годинама после уједињења и ослобођења.
И тако: највећа опасност тој балканској земљи прети од врабаца.
Од врабаца под шеширима! По схватању становника те земље —
револуција врабаца може да буде поразна a њене последпце не-
догледне. И доиста: док y тој земљи ни врапци немају слободе и
слободног ваздуха (које су силом заробили под својим шеширима)
дотле не може бити ни говора о било каквом добру људи којима
су врапци утекли испод шешира још y основној школи. Међутим
страх од врабачке револуције расте као поплава. Вође народа
боје ce да врапци не открију многе смрдљиве тајне о управља-
чима ове земље. Боје ce и вешања на крилима врабаца. Боје ce
песама о легендарном робовању једној неваспитаној европској
колоиији и тзв. херојској нацији.
»
Ослобођење врабаца испод ропства шешира може да буде по-
четак ренесансне епохе сваког унесрећеног народа. Па и српског
народа!....
Београд 25. јуна 1926.
Љубомир МИЦИЂ
Београд
