10 
zemlje) da nas proguta? Nije li možda jedan takav sudar 
ili iznenadni kosmički potop suviše tragična smrt za 
zemlju? Dođe li do propasti, nekoliko časaka 26. juna, bili 
bi ispunjeni najstrahovitijom borbom za opstanak. 5000 
milijuna ljudi (i koliko milijarda životinja?) boriće se i 
propašće. Zemlja će postati grobnica koju vuče sobom ko 
meta, rep komete kao triumfalni plen. Za zemljom lebdeće 
nekoliko stotina (recimo astralnih tela onog na zemlji, čija 
je duša bila u stanju da se oslobodi od tela za vreme ka 
tastrofe. A možda će otrovni gasovi uništiti i astralna tela. 
26. juna milioni pokajaće svoje grehove i misliti da je 
propast došla zbog pokvarenosti (čudnovato da crkva još 
nije iskoristila dolazak komete sa ružnim imenom za 
svoje svrhe.) 
2. 
Sve je to možda vizija. 
Razume se mi ljudi ne dozvoljavamo u svome pravom ili 
uobraženom ponosu ni samu ideju da zemlja može pro 
pasti. Možda bi zbog toga trebalo želeti da zemlja zbilja 
propadne. To bi naučilo nekoliko miliona uobraženih 
pameću. Samo što u stvari oni nebi ništa od toga imali, 
još manje drugi. 1 dobre i rđave kometa bi odnela sobom. 
Ljudi nemogu dozvoliti ideju da nas neka kometa, neki 
vasionski beskućnik koji traži svoje mesto po 
svemiru, svoj »socialni« položaj, može zbog toga pomeriti 
sa naša mesta. Moželi zar jedan purgar dozvoliti pomisao 
da će on propasti zbog nekog interplanetarnog 
anarhiste? Otuda, a to mi se desilo nekoliko puta 
kada sam hteo da povedem razgovor o kometi, jedan 
purgar neće ni da čuje da se govori o kometi. Većina 
ljudi ne dozvoljava da može biti stvaranja novog, da ga 
može biti van zemlje, a još manje to da mi budemo žrtva 
u tome stvaranju. 
3. 
Ako je kometa zbilja nov svet koji se stvara bilo bi zbilja 
dobro da svet propadne. Tek moglo bi se desiti da se 
najbolje ćelije, najbolje duše, najbolji fragmenti, ap 
straktna tela, sve ono što je bitno i sadržajno na 
zemlji, pa i sama zemlja stope sa telom komete pa da 
indirektno kroz milion godina učestvuju u stvaranju no 
voga sveta. Boljeg ili isto ovakovog? . .. 
Trebalo bi, tako ponekad govori filozofija, svest i neka 
etika — dali se sve to tiče komete — da se bar ono sa 
čuva što je najbolje. Tj. trebalo bi da živi astralno. U 
ostalom „vidićemo“ — qui vivra verra —- posle propasti 
dali će se astralna tela bar sačuvati. One će razgovarati 
dugo i dugo između sebe jureći na putu kroz svemir pra 
teći kometu koja traži svoje mesto. 
Biti ili ne biti? 
4. 
Rešiti pitanje može samo onaj čije bi biće obuhvatalo ceo 
kosmos spiritualno i fizički, psihički i materialno. Onaj 
koji obuhvaća ceo tok, sve delove, sav raspored, odnose 
i hierarhiju svega što je poznato i nepoznato. Onaj čija bi 
svest obuhvatala svest zemlje planeta i vasione. Pa i on 
dali može to. Jer, ako Pons-Winnecke treba zbilja da nas 
upropasti on onda nosi sobom, već sada, novi 
duh, nove zakone, nove svesti: Novu dina- 
miku, n o v u logiku, pred kojom je ništavilo 
sva naša svest, sva naša kozmičnost i di 
namičnost. 
5. 
Ne želimo da svet propane. Ne zato što mislimo da je on 
najbolji kako je to Leibnitz mislio, niti zato što bi ga na 
ročito cenili, nego jedino zato što mislimo da je on još 
u v ek material za gradnju, jer mislimo da se još može 
pokušati. Lično ne želim, jer volim život, pa makar živio 
samo još koju godinu. 
O svemu tome kometa ne vodi računa, nje se ništa naše 
želje ne tiču. 
Ona ima r e č! 
Vrlo je verovatno da će interplanetarni anarhista projuriti 
mimo nas, prezirno, ... i 27. juna, ako ga bude, svima će 
ljudima: purgarima, nitkovima, dobrim i lošim, hrabrim i 
bednim, stradaocima i vegetatorima, biće lakše. 
6. 
Zemlja će se i dalje okretati, ili ne okretati oko sunca. 
Život zemlje i naš biće prolongiran. »Biti ne biti« pitao je 
Hamlet. 
Desilo se ma kako, u oči 26. juna najveći, ogromni deo, 
čovečanstva postaće Hamleti, Tragikomični Hamleti. 
Es lebe der Zenitismus! 
Natürlich bin ich Z e n i t i s t und will unserem Organ in Euro 
pa eine erste Stelle schaffen. Euere Idee ist grossartig. 
Vive Zenit. 
Ivan Goll. 
MAKROSKOP 
KANDINSKI 
Lj, Micić. 
Čemu ponavljanje? 
U stvaranju nema ponavljanja. Stvaranje je uvek novo. Čak 
u prirodi koja verovatno ima manje duha od čoveka — nema 
ponavljanja: Ima stvaranja, varijacija i selekcija. Zašto da to 
onda čine ljudi, koji su viši od same prirode i umetnici, koji 
su viši od ljudi — koji su nadljudi. 
Stvaralac mora biti čovek _|_ umetnik! 
Nadčovek! 
Umetnik mora stvarati. 
Umetnik mora stvarati novo. 
Umetnikova afirmacija je fenomen. 
Umetnik je fenomen. 
Odreći se svega van sebe, odbaciti tradiciju — stvoriti 
novo iz sebe — to je čin i delo kreatora koji uvek stvara 
nove fenomene. 
Takav jedan umetnik fenomena, posve novih neovisnih od 
j u č e to je Rus 
Kandinski 
koji je početak nove umetnosti u celoj Evropi. 
On je prvi koji je smelo, uz smeh i porugu odbacio sve posto 
jeće forme. On je prvi apstraktni i duhovni umetnik. 
»Das geistige in der Kunst« njegova je prva zastava i — po- 
beda. 
On stvara nove umetničke fenomene van pri 
rode. Zato je on velik i dosada nenadmašen. Rus (a to baš 
nije sporedno!) Kandinski najjači je dokaz za mogućnost 
novoga bez ikakove veze sa prirodom i sa tradicijom, 
Umetnik nosi u sebi posebnu umetničku prirodu. Ta 
kova nadprirodna umetnička individuacija 
jedina je stvaralačka! 
Nadčovek! 
Fenomen! 
Kandinski je apsolutni stvaralac i apostol mistične čovekove 
stvaralačke duše. . 
Toliko možemo reći o njemu posle onog što smo videli samo 
u reprodukciji. »Ženi t« smatra ovo za naročitu dužnost. A 
kad slobodne kremaljske dveri budu i nama otvorene . .. (ve 
lika je to čežnja) — onda .... 
U Moskvi izdana je njegova monografija s vlastitim predgo 
vorom. (Naklada ruskog odelenja likovnih umetnika pučkog 
komesarijata 1918. Gotovo je indentična s onom što ju je još 
1913. g, izdao »Sturm« u Berlinu).
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.