12 
LAŽNI I PRAVI ROMANTIZAM 
Romantizam kakav se ocrtava kroz gotovo sve istorije 
literature, kakav je nedavno veličan na grotesknim prosla- 
vama njegove stogodišnjice, samo je jedna lažna, nazad- 
njački deformisana slika onog pravog romantizma koji je 
bio hranjen fanatičnim nepristajanjem na date uslove ži- 
vota, deliriumom žudnje za zagonetnim i neizrecivim, stra- 
hovitim nespokojstvom, pobudom, grčevitim i očajničkim 
traženjem izlaza iz jednog života, skučenog sve racional- 
nijim pravilima i zakonima. 1 ) U ovim sastavnim elementima 
pravog romantizma prepoznajemo karakteristične crte one 
linije poetskih izraza revolta, onog postajanja morala kroz 
poeziju, čije glavne momente hoćemo ovde da obeležimo. 
U ovom konkretnom slučaju vidimo na delu kako se orga- 
nizuje represija tog strujanja, kako se deformiše pravi smi- 
sao jednog duboko zadirućeg revolta. Istinita i strašna uz- 
nemirenost Romantika tako se nepobitno snažno manife- 
stovala, da čak ni ona većina intelektualaca koja nije bila 
dorasla da je oseti i da je razume, nije mogla prosto da 
pređe preko nje, već je pokušala da joj podražava, de- 
gradirajući je na snobovsku pozu ili na bedni mal du siecle, 
iza kojih je sakrivala svoje moralno ništavilo. Rukovođena 
tim istim samoodbranbenim moralnim ništavilom, u službi 
prevlasti jedne klase, buržoaska misao obasjala je punom 
svetlošću slave gotovo samo te, u osnovi sasvim pripitom- 
ljene, iako na izgled malo razbarušene, podražavaoce neu- 
krotljivih Romantika. Tako dok deci pune glavu sa krete- 
nizmima Theophile Gautier-a i njakanjem Alphonse de La- 
martine-a, dotle se zabašuruju prave razmere i pravi smisao 
х ) »Ljubav za fantome, za vradžbine, za okultizam, za magiju, 
itd.; za porok (ukoliko je faktor raspadanja konvencionalne slike 
sveta, ili ukoliko je simbol slobode u oblasti seksualnog), ljubav za 
san, za ludila, za strasti, za pravi ili izmišljeni folklor, za mitologiju 
(pa i za mistifikacije), za socialne ili druge utopije, za stvarna ili 
imaginarna putovanja, za taj bazar čuda, pustolovina i običajia divljih 
plemena, i uopšte za sve ono što je prevazilazilo uski okvir u koji 
je bila stavljena lepota da bi se izjednačila sa duhom, ta ljubav je 
naravno pripremila Romantike da otkriju i nametnu izvesne prin- 
cipe na koje se još danas nadrealisti gordo mogu da pozovu.« 
(Tristan Tzara.)
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.