19
Јаггу (Ubu-Roi), koji je dva veka skopčao strahovitim sar-
kazmom: »Merdre!«
I najzad, Guillaume Apollinaire dovodi nas do samog
početka posleratnog doba; njegova smrt na sam dan Pri-
mirja (11 novembra 1918) ima prilicno simbolično značenje.
Apollinaire je nesumnjivo u mnogome tačno osetTo smisao
one evolucije modernog duha čiji je bio jedan od presudnih
momenata, on je umeo da oseti važnost novoga u umetnosti
i poeziji (njegova ljubav za crnačku umetnost, njegovo
druženje sa Picasso-om, njegovo prihvatanje kubizma dok
je ovaj još značio skandal), mrzeo je svaku stagnaciju, i u
oblasti književnosti, iz koje nije mogao stvarno da izađe,
uneo je jedan duh slobode koji ne treba nipodaštavati (Les
11 mille Verges, Les Mammelles de Tiresias). Ali stvarne
moralne konsekvence svog r.ada na oslobođenju pesničkog
izraza, on nikad nije razumeo: njegov stav u životu, a na-
ročito njegovo držanje za vreme rata, najbolje to dokazuju.
Podvlačimo ipak da važnost Apollinaire-a, njegovih vrlo
nejednakih pesama (Alcools, Calligrammes), treba tražiti n&
sasvim drugoj strani nego što je ona koju hoće da obasja
buržoasko idealistička interpretacija, G. T. Manojlovića na
primer.
MORALNI SMISAO POEZDE
Apollinaire dosta dobro simbolizuje ono što se, već
pred Svetski Rat, podrazumevalo pod vrlo nepreciznim poj-
mom »modernog pesnika«. Neosporno je da su se već onda,
u toj »modernoj poeziji«, kao i u opštem raspoloženju
tadašnje umetničke avangarde pojavljivali prvi simptomi
one dezorganizacije »zdravog razuma«, racionalne logike,
pojma dobrog ukusa, estetičkih pravila pa i etičkih nor-
mi, koja je u dadaizmu dobila svoj pun izraz. U svojoj
unutrašnjoj evoluciji, determinisanoj, razume se socijalnim
faktorima, koje nam nije mogućno da ovde razčlanja-
vamo, u razvoju svojih mogućnosti izraza, poezija je,
u godinama koje odgovaraju početku Svetskog Rata,
bila već došla do jedne ivice na kojoj je, u sumnji,
.zastala: preći tu granicu značilo je za poeziju ili kapi-
tulirati, demantovati celokupnu svoju evoluciju, ili pot-
