20
111
—
puno, iz korena izmeniti se u samoj svojoj osnovi. Jer
samom evolucijom pesničkog izraza, celim zbirom uzastop-
nih postignuća koja sačinjavaju jeđno bespovratno stečeno
iskustvo, poezija je bila na delu pokazala da se samom
svojom suštinom protivi racionalnom uzakonjenju načina
osećanja, mišljenja i izražavanja kojim je dotle bila spu-
tavana. U tome smislu, svaki, ma i najmanji, ma i samo for-
malistički napredak u oslobađanju pesničkog postupka
(na primer »kubistička poezija« Pierre Reverdy-a ili čak i
ukidanje interpunkcije u pesmama koje je Apollinaire do-
sledno sprovodio), značilo je jedan simptom odbacivanja
nametnute misaone, pa dakle i društvene discipline, dakle
jedan stvarno moralan gestt Postepeno, poezija je bila đo-
spela do granice na kojoj je postala neporečna njena nepo-
dudarnost sa propisima lepote, razuma i društvenih kon-
vencija, sa odredbama dozvoljenog i nedozvoljenog. I sa-
mom unutrašnjom logikom svoga razvoja, poezija je bila
dovela do sumnje u osnovanost, u opravdanost tih pravila
i tih odredaba. Sa one strane te granice bio je još mrak:
nisu se još bili ukaizali ni pravi uzroci ni posledice te sumnje.
U pitanju je bilo jedino da li će pesnici imati hrabrosti ili
ne da tu granicu prekorače, da zađu u taj nedozvoljeni
mrak. Oni koji tu hrabrost nisu imali, oni koji je još ni
danas nemaju, jer je za njih smisao poezije još uvek zamra-
čen, ostali su da tapkaju u mestu, ili su se čak vratili na već
preživljene i prevaziđene načine poetskog stvaranja, pri-
morani pri tom da jednim nesvesnim ili namernim mrač-
njaštvom previde i zabašure i samo postojanje te evolucije
poezije. Oni koji su imali hrabrost da pođu u nepoznato,
mogli su, u prvi mah, i samim svojim pesničkim stvaranjem
čak, samo da negiraju, da slepo i totalno negiraju ceo taj
svet konzervatizma, zlatne sredine i građanskih vrlina којј
je za njih kroz poeziju bio dokazao svoju laž i svoju ko-
miku. Tako se rodio pokret DADA.
DADA
l
Kao i sve ono što mu je, u toj težnji ka slobodi, pret-
hodilo, dadaizam se na prvom mestu oborio na utvrđene
vrednosti i osnovne principe građanskog đruštva. Velika
