kom; časopis 391 doneo je jednog dana sliku Marcel Du- 
champ-a LHOOQ, to je bila reprodukcija Leonardove Mona 
Lize, ukrašene lepim malim brčićima; na matineu časopisa 
Litterature, Picabia izlaže jedan crtež kiedom naslikan na 
crnoj tabli, i taj se crtež sunđerom briše pred publikom. Da- 
daisti su uložili jedan ogroman napor da unište sve što je 
bilo kriterijum lepog, dobrog i razumnog. Pesništvo je tre- 
balo razoriti njegovim sopstvenim sredstvima. Louis Ara- 
gon objavljuje ovu pesmu: 
SAMOUBISTVO 
A b c đ e f 
g h i j k 1 
m n o p q r 
S t U V w 
X у z 
t 
Objavljuju se pesme koje su sastavljene od isečaka iz no- 
vina, ili od izmišljenih reči, ili samo od slova i brojeva. A 
Gospodin Aa Antifilozof Tristana Tzare bezobzirno ismeva 
sam osnov svake metafizike. Primeri takvog destruktivnog 
aktiviteta su bezbrojni. Dadaisti su nemilosrdno trošili 
svoju inventivnost, bežeći stalno od dosade, ravnodušni i 
nasrtljivi u svom humoru, sumorni u svom prkosu, umorni i 
anarhistični u svojoj negaciji; težili su svom snagom Revo- 
luciji, ma kakvoj bilo, ali nisu u njoj videli nikakav stvarni 
izlaz iz tog sveopšteg bespuća, unapred u svemu razočarani,. 
uvereni u besciljnost i uzaludnost svega i svačega. Svi kri- 
teriumi su bili izgubili svoju vrednost i zaista se više nije 
znalo šta je to bolje, gore, pametnije, lepše, podnošljivije, 
srećnije... I uostalom, kada se sumnja u sve, kada se ima 
to »osećanje teatralne uzaludnosti svega«, čemu sve to? 
Kada je očevidno da ljudi nisu zato na zemlji da slave boga, 
koji ne postoji, kada možda uopšte ništa ne postoji, ili je 
bar svakako tako smešno i neizdržljivo? 
Logika nije vredela ništa; dosta je bio jedan neočeki- 
van upad apsurdnog i logična konstatacija je prskala kao 
mehur od sapunice. Dadaizam je bio skrenuo pažnju na Ia- 
koću kojom se razvijanje logične svesne misli može razbiti 
trenutnim opuštajem prirodnoj težnji misli ka apsurdnosti i