23
anarhiji. Interesujući se doduše samo za destruktivnu vred-
nost te spontanosti, dadaisti su u stvari ukazali na meha-
nizam slobodne asocijacije misli, Prve pesme dobivene pu-
tem još rudimentarnog pisanja (Prva nebeska avantura Go-
spodina Ant\pyr\na, od Tristan Tzare), datira iz 1916 godine.
No prava priroda tog pisanja ne samo da nije bila ekspli-
citno razjašnjena — budući da se Dada protivio svakoj
eksplikativnosti —, nego čak nije bila ni uočena. Destruk-
tivni dadaizam mogao je negirati, i samo negirati, prevlast
svesti, ali toj svesnoj misli nije mogao protivstaviti pozi-
tivnu vrednost elemenata podsvesti, jer jednu pozitivnu
vrednost on uopšte nije mogao priznati: svaka afirmacija
bila mu je strana, izgledala mu je neprilična. (Negacija da-
daizma bila je bez stvarne sadržine, jer nije priznavala ni
onu sadržinu na kojoj se u stvari osnivala: ona nije bila di-
alektička negacija.)
Dadaizam je bio ipak jedan presudan momenat u uvi-
đanju te ogromne važnosti podsvesti, i jedan znak vre-
mena u pogledu širokog interesovanja za podsvest, koje
je posle Rata bilo obuzelo duhove. Nije nimalo stvar slu-
čaja što je svet prvi put u to doba obratio pažnju
na otkrića profesora Freud-a, o kojima se dotle uporno
ćutalo.
Dadaizam se javio kao eksplozija u jednoj teškoj i
»naelektrisanoj atmosferi« koja je posle rata nastala iz
bezbrojnih komponenata. U grozničavom previranju i ko-
mešanju ideja, parola i gestova, onaj pravi moralni revolt
koji je svakako bio pristupačan u tom brutalnom prodoru
podsvesti u poeziju i u život, nije se mogao u prvi mah
jasno izdvojiti i razlikovati od površnog bunjenja bez
stvarnih posledica. U većini slučajeva zaista se i radilo samo
o tom bezopasnom bunjenju, i ovo je, razume se, pred
zahtevima materijalnog života, vrlo brzo splaslo. Većina
dadaističkih larmadžija, neko pre neko posle, urazumila
se, legla na rudu, postala sastavni deo onog istog stanja
stvari koje je sa tolikom bukom napadala, i tako pokazala
da nije znala o čemu se stvarno radi.
