24
OD DADAIZMA DO NADREAUZMA
Konstatujući, već 1922 godine, da Dada nije imao onaj
revolucionarni značaj koji mu je u početku davao, u jed'-
nom predavanju održanom u Barceloni, Andre Breton je
rekao: »Ako je Dada uzimao pod svoju zastavu ljude koji,
u tom (revolucionarnom) pogledu, nisu bili spremni na sve,
ljuđe koji nisu bili od eksplozivnog materijala, tim gore
po njega. I neka se od mene ne očekuje da budem blaži
no što treba za one koji su među nama nosili, radi jedne
tako male slave, uniformu dobrovoljaca. Ne bi bilo rđavo
da se ponovo ustanove za duh zakoni terora.«
Samo jedna mala grupa Ijuđi, ona koja se bila okupila
oko časopisa Litterature (1919—24 1 ), bila je stvarno razu-
mela da se radi o odgovornosti pred nečim isto tako neumo-
ljivim kao što su zakoni terora. Glavna komponenta tog
uskomešanog stanja duha koje je uslovilo pojavu i »uspeh«
dadaizma, bila je ipak ona linija beskompromisnosti stvarne
poezije, koja ide od Sade-a, preko Ducasse-a i Rimbaud-a,
do Vache-a. Nijedan od tih ljudi koji su bili u punom smislu
nosioci te linije, nije dozvolio da duboki izvori njegove na-
gonske želje i najspontanije misli buđu zatrpani i zaprljani
oportunističkim obzirima ili racionalističkim prilagođava-
njem na ponižavajuće uslove društvenog života. Kada se
cela dadaistička buka stišala, kada se sve ono što je tu bio
površan revolt pokorilo, ostalo je nekoliko ljudi čija je
čvrsta rešenost da se ne prilagode bila dokaz da se ta linija
pravog morala zaista probijala i kroz dadaizam, i da su u
dadaizmu baš ti ljudi bili eksponenti njenog probijanja.
Posle raspadanja pokreta Dada, od 1922—24 (le mou-
vement flou), ostali su nepokolebljivi i čisti, ne razilazeći
se svaki za svojom karijerom, znajući da moraju da iđu
dalje na tom putu ka slobodi na kome nije dozvoljena ni-
jedna koncesija, izvesni ljudi čija imena konkretno vezuiu
Dada za nadrealizam: Louis Aragon, Andre Breton, Paul
Lluard, Мах Ernst, Rene Crevel, Benjamin Peret, Man Ray,
Tristan Tzara, Robert Desnos. 2 Ovi ljudi i, ovde onde po
1 V. istoriju časopisa Litterature u A. B. Šimićevom Književniku
(br. 3—4, 1924).
2 O dadaizmu i o njegovoj transformaciji u nadrealizam, v.
Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog (str. 25—42).
