24 
OD DADAIZMA DO NADREAUZMA 
Konstatujući, već 1922 godine, da Dada nije imao onaj 
revolucionarni značaj koji mu je u početku davao, u jed'- 
nom predavanju održanom u Barceloni, Andre Breton je 
rekao: »Ako je Dada uzimao pod svoju zastavu ljude koji, 
u tom (revolucionarnom) pogledu, nisu bili spremni na sve, 
ljuđe koji nisu bili od eksplozivnog materijala, tim gore 
po njega. I neka se od mene ne očekuje da budem blaži 
no što treba za one koji su među nama nosili, radi jedne 
tako male slave, uniformu dobrovoljaca. Ne bi bilo rđavo 
da se ponovo ustanove za duh zakoni terora.« 
Samo jedna mala grupa Ijuđi, ona koja se bila okupila 
oko časopisa Litterature (1919—24 1 ), bila je stvarno razu- 
mela da se radi o odgovornosti pred nečim isto tako neumo- 
ljivim kao što su zakoni terora. Glavna komponenta tog 
uskomešanog stanja duha koje je uslovilo pojavu i »uspeh« 
dadaizma, bila je ipak ona linija beskompromisnosti stvarne 
poezije, koja ide od Sade-a, preko Ducasse-a i Rimbaud-a, 
do Vache-a. Nijedan od tih ljudi koji su bili u punom smislu 
nosioci te linije, nije dozvolio da duboki izvori njegove na- 
gonske želje i najspontanije misli buđu zatrpani i zaprljani 
oportunističkim obzirima ili racionalističkim prilagođava- 
njem na ponižavajuće uslove društvenog života. Kada se 
cela dadaistička buka stišala, kada se sve ono što je tu bio 
površan revolt pokorilo, ostalo je nekoliko ljudi čija je 
čvrsta rešenost da se ne prilagode bila dokaz da se ta linija 
pravog morala zaista probijala i kroz dadaizam, i da su u 
dadaizmu baš ti ljudi bili eksponenti njenog probijanja. 
Posle raspadanja pokreta Dada, od 1922—24 (le mou- 
vement flou), ostali su nepokolebljivi i čisti, ne razilazeći 
se svaki za svojom karijerom, znajući da moraju da iđu 
dalje na tom putu ka slobodi na kome nije dozvoljena ni- 
jedna koncesija, izvesni ljudi čija imena konkretno vezuiu 
Dada za nadrealizam: Louis Aragon, Andre Breton, Paul 
Lluard, Мах Ernst, Rene Crevel, Benjamin Peret, Man Ray, 
Tristan Tzara, Robert Desnos. 2 Ovi ljudi i, ovde onde po 
1 V. istoriju časopisa Litterature u A. B. Šimićevom Književniku 
(br. 3—4, 1924). 
2 O dadaizmu i o njegovoj transformaciji u nadrealizam, v. 
Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog (str. 25—42).
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.