25
Evropi, još nekolicina drugih, slutili su da su naslednici i
nosioci jedne moralne obaveze i da je umetnost i anti-
umetnost samo polazna tačka jednog moralnog procesa,
ne znajući ni razmere koje će on uzeti, ni ulogu koja će im
u njemu pripasti. U tom smislu značajne su reči koje je u
to doba (17 novembra 1922), izgovorio Andre Breton go-
voreći o karakteru moderne evolucije:
»U ovom času, luta po svetu nekoliko ljudi za koje je, na
primer,umetnost prestala da bude cilj. Samo se po sebi razume, da
ni za jednog od njih nije u pitanju da ma u najmanjoj meri razo-
nođuju tuđu dokolicu. Ako im se desilo da su, mešajući se sa umet-
nicima, na sebe privukli pažnju, ne treba zbog toga verovati da se
oni mogu pokazati samo kroz umetnost. Ta vrsta ljudi neće se sva-
kako skoro ugasiti i znaće u svim granama delatnosti, da pokaže
za šta je sposobna. Doći će dan kada će se i samoj nauci pristupiti
u tom poetskom duhu koji joj je na prvi pogle'd izgleda tako stran.
To je genije pronalazaštva koji polako počinje da razbija svoje
lance i koji se priprema da, na više strana uputi svoje dragoceno
razaranje.«
Ti ljudi su činioci jednog kontinuiteta u kome taj
»poetski duh« i to »pronalazaštvo« postaju jedna moralna
akcija kojoj je pre nadrealizma nedostajala još samo puna
svest o njenoj materijainoj uslovljenosti i o njenoj pravoj
ulozi u materialnom preobražavanju stvarnosti. A da ]e
nadrealizam zaista naslednik i nosilac tog kontinuiteta, a ne
jedan slučajni kapris dekadentstva, to se ne dokazuje samo
istoriskom analizom, nego najjasnije i najpre u praksi:
prostim ukazivanjem na upornost i borbenost nadrealizma.
Jer, sve što je bilo samo blazirani dekadentizam ili neozbi-
ljan prkos, i na toj bazi neki tobožnji revolt protiv buržo-
azije, pokazalo se kao prolazna parada i ubrzo je izvetrelo,
avortiralo. Isto tako, i oni koji su bez stvarne unutrašnje
nužnosti prišli nadrealizmu, nisu mogli u njemu da opstanu,
•abdicirali su pred suviše strogim zahtevima nadrealističke
»moralne asepsije«; i, zaostali ili izbačeni, nisu uspeli da se
održe i doskora su se izgubili u buržoaziji, u mnoštvu nje-
nih intelektualnih i artističkih, pomalo sentimentalnih,
pajaca.
Ч
Nadrealistički pokret organizuje se, u Parizu, u jesen
1924 godine. Njegov početak obeležava pojava Bretonovog
Manifesta Nadrealizma i prvog broja časopisa La Revolu-
tion Surrealiste.
