25 
Evropi, još nekolicina drugih, slutili su da su naslednici i 
nosioci jedne moralne obaveze i da je umetnost i anti- 
umetnost samo polazna tačka jednog moralnog procesa, 
ne znajući ni razmere koje će on uzeti, ni ulogu koja će im 
u njemu pripasti. U tom smislu značajne su reči koje je u 
to doba (17 novembra 1922), izgovorio Andre Breton go- 
voreći o karakteru moderne evolucije: 
»U ovom času, luta po svetu nekoliko ljudi za koje je, na 
primer,umetnost prestala da bude cilj. Samo se po sebi razume, da 
ni za jednog od njih nije u pitanju da ma u najmanjoj meri razo- 
nođuju tuđu dokolicu. Ako im se desilo da su, mešajući se sa umet- 
nicima, na sebe privukli pažnju, ne treba zbog toga verovati da se 
oni mogu pokazati samo kroz umetnost. Ta vrsta ljudi neće se sva- 
kako skoro ugasiti i znaće u svim granama delatnosti, da pokaže 
za šta je sposobna. Doći će dan kada će se i samoj nauci pristupiti 
u tom poetskom duhu koji joj je na prvi pogle'd izgleda tako stran. 
To je genije pronalazaštva koji polako počinje da razbija svoje 
lance i koji se priprema da, na više strana uputi svoje dragoceno 
razaranje.« 
Ti ljudi su činioci jednog kontinuiteta u kome taj 
»poetski duh« i to »pronalazaštvo« postaju jedna moralna 
akcija kojoj je pre nadrealizma nedostajala još samo puna 
svest o njenoj materijainoj uslovljenosti i o njenoj pravoj 
ulozi u materialnom preobražavanju stvarnosti. A da ]e 
nadrealizam zaista naslednik i nosilac tog kontinuiteta, a ne 
jedan slučajni kapris dekadentstva, to se ne dokazuje samo 
istoriskom analizom, nego najjasnije i najpre u praksi: 
prostim ukazivanjem na upornost i borbenost nadrealizma. 
Jer, sve što je bilo samo blazirani dekadentizam ili neozbi- 
ljan prkos, i na toj bazi neki tobožnji revolt protiv buržo- 
azije, pokazalo se kao prolazna parada i ubrzo je izvetrelo, 
avortiralo. Isto tako, i oni koji su bez stvarne unutrašnje 
nužnosti prišli nadrealizmu, nisu mogli u njemu da opstanu, 
•abdicirali su pred suviše strogim zahtevima nadrealističke 
»moralne asepsije«; i, zaostali ili izbačeni, nisu uspeli da se 
održe i doskora su se izgubili u buržoaziji, u mnoštvu nje- 
nih intelektualnih i artističkih, pomalo sentimentalnih, 
pajaca. 
Ч 
Nadrealistički pokret organizuje se, u Parizu, u jesen 
1924 godine. Njegov početak obeležava pojava Bretonovog 
Manifesta Nadrealizma i prvog broja časopisa La Revolu- 
tion Surrealiste.
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.