26
U BEOGRADU, PRE 1930
v
U to vreme, jedan sasvim mali broj ljudi u Beogradu,
polazeći iz oblasti tako zvane književnosti, bio je takođe
došao do saznanja da književni postupak, da sam pojam
pesničkog stvaralaštva preživljava jednu krizu iz koje će
moći izaći samo pod uslovom da se u samim svojim osno-
vama izmeni. Razume se, da istoriska podloga tog saznanja
nije bila evolucija domaće književnosti, jer ni sama ta kriza
pesništva nije bila uslovljena autohtonom evolucijom te
književnosti. Jer ova uopšte nije imala nikakav autohtoni
razvoj. Druge književnosti se razvijaju, pored svog unu-
trašnjeg ulančavanja, i kroz međusobno uticanje; u ovoj
zemlji, međutim, istorija književnosti samo je niz nakarad-
nih kopija već davno preživelih momenata stranih knji-
ževnosti. Ta književnost nikadanije učestvovalauonomešto
se dešavalo u raznim intelektualnim i kulturnim centrovima
Evrope; nju nikada nije zahvatila nijedna od idejnih struja
koje, inače, tako lako prelaze granice; vrednosti koja je
ona presađivala bile su ne samo neaktuelne, nego i drugo-
razredne i nevažne. Posmatrana u svom stvarnom dešava-
nju, ta imitatorska književnost inferiornija je čak i od
umrtvljene slike ma koje od velikih stranih literatura po-
smatranih kroz njihove najsuvlje udžbenike. 3
Razume se da u toj književnosti nije bilo ni traga od
ma kakvog postajanja morala kroz poeziju, da nije bilo
ničega što bi ma izdaleka odgovaralo, ne pojavi jednog
Lautreamont-a ili jednog Vache-a, no samo vrlo relativnoj
ulozi jednog Mallarme-a ili jednog Apollinaire-a. Prirodno
je da je, pod ovim uslovima, posleratna modernistička knji-
ževnost u Beogradu, dobila izvesnu važnost koju sama po
sebi nije imala. Ona je bez sumnje značila jednu negaciju
celog onog predratnog mrtvila i nazadnjaštva; i, ma da ta-
kođe neoriginalna, bila je našla daleko aktuelnije i zna-
Čajnije uzore (Mallarme, Laforgue, Apollinaire, Walt Whit-
man, italijanski futurizam, nemački ekspresionizam, mađar-
ski aktivizam). U trenutku svog vrlo efemernog cvetanja,.
beogradski posleratni modernizam predstavljao je dakle 1 *
1 Ćirilo i Metodije, Dositej Obradović, Vojislav Ilić, Jovan
Dučić, Rade Drainac, itd. itd.
