26 
U BEOGRADU, PRE 1930 
v 
U to vreme, jedan sasvim mali broj ljudi u Beogradu, 
polazeći iz oblasti tako zvane književnosti, bio je takođe 
došao do saznanja da književni postupak, da sam pojam 
pesničkog stvaralaštva preživljava jednu krizu iz koje će 
moći izaći samo pod uslovom da se u samim svojim osno- 
vama izmeni. Razume se, da istoriska podloga tog saznanja 
nije bila evolucija domaće književnosti, jer ni sama ta kriza 
pesništva nije bila uslovljena autohtonom evolucijom te 
književnosti. Jer ova uopšte nije imala nikakav autohtoni 
razvoj. Druge književnosti se razvijaju, pored svog unu- 
trašnjeg ulančavanja, i kroz međusobno uticanje; u ovoj 
zemlji, međutim, istorija književnosti samo je niz nakarad- 
nih kopija već davno preživelih momenata stranih knji- 
ževnosti. Ta književnost nikadanije učestvovalauonomešto 
se dešavalo u raznim intelektualnim i kulturnim centrovima 
Evrope; nju nikada nije zahvatila nijedna od idejnih struja 
koje, inače, tako lako prelaze granice; vrednosti koja je 
ona presađivala bile su ne samo neaktuelne, nego i drugo- 
razredne i nevažne. Posmatrana u svom stvarnom dešava- 
nju, ta imitatorska književnost inferiornija je čak i od 
umrtvljene slike ma koje od velikih stranih literatura po- 
smatranih kroz njihove najsuvlje udžbenike. 3 
Razume se da u toj književnosti nije bilo ni traga od 
ma kakvog postajanja morala kroz poeziju, da nije bilo 
ničega što bi ma izdaleka odgovaralo, ne pojavi jednog 
Lautreamont-a ili jednog Vache-a, no samo vrlo relativnoj 
ulozi jednog Mallarme-a ili jednog Apollinaire-a. Prirodno 
je da je, pod ovim uslovima, posleratna modernistička knji- 
ževnost u Beogradu, dobila izvesnu važnost koju sama po 
sebi nije imala. Ona je bez sumnje značila jednu negaciju 
celog onog predratnog mrtvila i nazadnjaštva; i, ma da ta- 
kođe neoriginalna, bila je našla daleko aktuelnije i zna- 
Čajnije uzore (Mallarme, Laforgue, Apollinaire, Walt Whit- 
man, italijanski futurizam, nemački ekspresionizam, mađar- 
ski aktivizam). U trenutku svog vrlo efemernog cvetanja,. 
beogradski posleratni modernizam predstavljao je dakle 1 * 
1 Ćirilo i Metodije, Dositej Obradović, Vojislav Ilić, Jovan 
Dučić, Rade Drainac, itd. itd.
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.