ipak jedan izraz opšteg tadašnjeg nespokojstva, traženja 
jednog novijeg, životnijeg i slobodnijeg načina mišljenja 
i izražavanja (Crnjanski: Dnevnik o Čarnojeviću, Vinaver: 
Varoš zlih Volšebnika i Gromobran Svemira, Rastko Petro- 
vić: Burleska Gospodina Регипа Boga Groma i Otkrove- 
nje). x U koliko su ova negacija i ovo traženje bili trenutna 
manifestacija modernog duha, to jest odblesak izvesnog re- 
volta, od celog tog modernizma moglo se jednog trenutka 
očekivati jedno povlačenje moralnih posledica za koje, me- 
đutim, nikako nije bio dorastao. Buntoništvo modernizma 
zadržavak) se u granicama umetnosti. I ovog puta se doka- 
zalo da je takvo ograničavanje revolta, koje podrazumeva 
jednu oportunističku neutralnost u sudbonosnijim područ- 
jima života, da je takav jedan plitak i bezopasan revolt 
jalov i osuđen na brzu kapitulaciju. 
Modernistička literarna stremljenja pretrpela su slom; 
ona su daleko zaostala, posle svoje moralne kapitulacije, 
za stvarnim razvojem moderne misli i njenog neizbežnog 
moralnog i socialnog opredeljivanja. Istoriski posmatrana, 
međutim, ta modernistička stremljenja bila su ipak, poređ 
sve svoje nestvarnosti, jedan pomoćan stupanj u tom stvar- 
nom razvoju, jedna sporedna etapa u evoluciji svesti. Ona 
su ostala zatvorena u granicama literature, ali su ipak po- 
mogla da se te granice prekorače. Jer, baš usred tog čisto 
umetničkog modernističkog komešanja i bugarenja, pojavila 
se jedna grupa sasvim mladih ljudi, okupljenih od po- 
četka 1922 godine oko časopisa Putevi, koja je bila jezgro 
oko koga se, osam godina docnije, obrazovao nadrealistički 
pokret u Beogradu. U tom momentu još izmešana sa pređ- 
stavnicima modernističke umetnosti (tada ekstremističkim 
i žučno napadanim), ova grupa uskoro je osetila da ju njene 
stvarne težnje odvode od tog modernizma, koji je polako 
počeo da se prilagođava. Već u 1923 godini, ona pokreće 
novu seriju Puteva, gde se mogu nazreti simptomi prve 
tačne orientacije. Prvi put, u ovoj zemlji, izvesni ljudi ose- 
tili su šta je stvarno u pitanju, šta je stvarno na đnevnom 
redu; oni su obratili pažnju na najaktuelnija idejna stru- 
janja i saosetili, u momentu njegove pune aktuelnost'i, sa 1 
1 Treba još spomenuti zenitizam Ljubomira Micića (primer 
tvrdoglave negacije bez sadržine), i dadaovanje Dragana Aleksića.
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.