28 
tadašnjim potajnim i mutnim moralnim nespokojstvom, 
koje je polako počelo da se uvlači u život onih koje je 
dadaizam ostavio u stavu iščekivanja, posle raspadanja 
svake pouzdanosti i svakog poverenja izazvanog razornim 
dejstvom dadaističkog nihilizma. 
Putevi sada objavljuju fragmente iz članaka Andre Bre- 
tona, stranice iz Lafkadievog dnevnika od Andre Giđe-a, 
članak o Freud-ovoj psihoanalizi, reprođukciju crnačke 
skulpture, crtež Pabla Picasso-a, kombativne beleške u koji- 
ma se nazire trag dadaističke destruktivnosti. Razočarani 
poetski defetizam stihova i proze Aleksandra Vučo, Milana 
Dedinca, Dušanai Matića i Marka Ristića, odavao je jeano 
osećanje presićenosti, jednu potrebu da se izađe iz kruga 
usvojenih misaonih navika, da se ponovo stave u pitanje 
svi osnovi i razlozi ne samo pisanja nego i samog življenja. 
Kroz tu sumnju u utvrđene vrednosti, kroz to, nešto naivno 
i metafizičko ali iskreno, traženje smisla, za te Ijude u 
stvari se postavljao moralni problem. Jasno je da se nije 
radilo o nekom malom izletu u »novo«, jasno je da su tji 
ljudi bili pošli jednim putem gde »natrag« više ne postoji, 
i koji vodi sve dalje u saznavanju i izražavanju onoga što 
je u čoveku najdublje i najautentičnije, i traži jedno pot- 
puno i stalno moralno opredeljivanje. 
U isto doba kada je počeo nadrealistički pokret u Pa- 
rizu (krajem 1924), u Beogradu se pokreće časopis Svedo- 
čanstva, koji je bio izraz vanliterarnog interesovanja onih 
koji su ga pokrenuli, za izvesne duhovne i socialne pojave. 
Osim njegovih pokretača (Rastko Petrović, Milan Dedinac, 
Marko Ristić, Mladen Dimitrijević, Dušan Matić, Aleksan- 
dar Vučo), u tom časopisu sarađivao je samo Tin Ujević: 
posle jednog poslednjeg, neuspelog pokušaja zajedničkog 
rada sa raznim književnicima (.Putevi, leto 1924), smatrali 
su pokretači Svedočanstava da su raskinuli sa modernistič- 
kom literaturom. Najkarakterističnije teme pojedinih bro- 
jeva bile su: Pesničko odricanje (Ujević, Germain Nouveau), 
pesničko stvaralaštvo (Rimbaud, William Blake, mediumsko 
pisanje i automatizam), ludilo, poetsko stvaranje izvan knji- 
ževnosti, folklor, san, detinjstvo, i t. d. Svedočanstva do- 
nose zapise Maksima Gorkog o Lenjinu, privatna pisma 
ljudi iz naroda, pisma Rimbaud-a i Vache-a, crteže ili na- 
pise ludaka, gluvoneme i slepe dece, zatvorenika, javnih