28
tadašnjim potajnim i mutnim moralnim nespokojstvom,
koje je polako počelo da se uvlači u život onih koje je
dadaizam ostavio u stavu iščekivanja, posle raspadanja
svake pouzdanosti i svakog poverenja izazvanog razornim
dejstvom dadaističkog nihilizma.
Putevi sada objavljuju fragmente iz članaka Andre Bre-
tona, stranice iz Lafkadievog dnevnika od Andre Giđe-a,
članak o Freud-ovoj psihoanalizi, reprođukciju crnačke
skulpture, crtež Pabla Picasso-a, kombativne beleške u koji-
ma se nazire trag dadaističke destruktivnosti. Razočarani
poetski defetizam stihova i proze Aleksandra Vučo, Milana
Dedinca, Dušanai Matića i Marka Ristića, odavao je jeano
osećanje presićenosti, jednu potrebu da se izađe iz kruga
usvojenih misaonih navika, da se ponovo stave u pitanje
svi osnovi i razlozi ne samo pisanja nego i samog življenja.
Kroz tu sumnju u utvrđene vrednosti, kroz to, nešto naivno
i metafizičko ali iskreno, traženje smisla, za te Ijude u
stvari se postavljao moralni problem. Jasno je da se nije
radilo o nekom malom izletu u »novo«, jasno je da su tji
ljudi bili pošli jednim putem gde »natrag« više ne postoji,
i koji vodi sve dalje u saznavanju i izražavanju onoga što
je u čoveku najdublje i najautentičnije, i traži jedno pot-
puno i stalno moralno opredeljivanje.
U isto doba kada je počeo nadrealistički pokret u Pa-
rizu (krajem 1924), u Beogradu se pokreće časopis Svedo-
čanstva, koji je bio izraz vanliterarnog interesovanja onih
koji su ga pokrenuli, za izvesne duhovne i socialne pojave.
Osim njegovih pokretača (Rastko Petrović, Milan Dedinac,
Marko Ristić, Mladen Dimitrijević, Dušan Matić, Aleksan-
dar Vučo), u tom časopisu sarađivao je samo Tin Ujević:
posle jednog poslednjeg, neuspelog pokušaja zajedničkog
rada sa raznim književnicima (.Putevi, leto 1924), smatrali
su pokretači Svedočanstava da su raskinuli sa modernistič-
kom literaturom. Najkarakterističnije teme pojedinih bro-
jeva bile su: Pesničko odricanje (Ujević, Germain Nouveau),
pesničko stvaralaštvo (Rimbaud, William Blake, mediumsko
pisanje i automatizam), ludilo, poetsko stvaranje izvan knji-
ževnosti, folklor, san, detinjstvo, i t. d. Svedočanstva do-
nose zapise Maksima Gorkog o Lenjinu, privatna pisma
ljudi iz naroda, pisma Rimbaud-a i Vache-a, crteže ili na-
pise ludaka, gluvoneme i slepe dece, zatvorenika, javnih
