i ••
—
— 4
30
publikacije ostale su u stadiumu projekta. Nepopuštanje
ukusu publike i efektivno neučestvovanje ove grupe u knji-
ževnom takozvanom životu, bila su svakako jedan simptom
da se za ove Ijude moralni problem i dalje akutno postav-
ljao, i jedan dokaz da su oni, u tom pogledu, znali da za-
uzmu jedno pravilno držanje. Ali u celini, moralan problem
postavljao se transcendentalno, i, mada je njegova osnova
bila konkretna, ostajao je apstraktan, a svaki pokušaj nje-
govog rešavanja inadekvatan stvarnosti, sve dok iz nje-
gove giaterialne osnovanosti nisu izvučeni pravilni dialek-
tićko-materialistički zaključci.
GODINA 1924 : MANIFEST NADREALIZMA
Osnova moralnog problemapostavljenognadrealizmom
i u isti mah polazna tačka samog nadrealizma to je svesno
dovođenje u kontakt poezije i podsvesti.
U svom članku Pojava Mediuma (1922) ii zatim u Mani-
festu Nadrealizma (1924), Andre Breton izlaže:
»Godine 1919, moju pažnju su privukle izvesne rečenice, manje
ili više nedovršene, koje, u potpunoj samoći, pre nego što čovek
zaspi, postaju primetljive za razum, a da nije mogućno otkriti šta
ih je prethodno odredilo.
Jedno veče, dakle, pre nego što sam zaspao, čuo sam jednu
rečenicu tako jasno izgovorenu da je bilo nemoguće promeniti ma
jednu reč, ali lišenu zvuka svakog glasa; jednu vrlo čudnu rečenicu
koja je dolazila do mene bez ikakvog traga u sebi od onih doga-
đaja u kojima sam svešću učestvovao u tom trenutku, rečenicu koja
mi se učinila nametljiva, koja je ako smem da kažem kucala na vrata.
Bio sam gotov da pređem preko nje, kada me njen organski ka-
rakter zadrža. U istini, ta me je rečenica čudila; nisam je na-
žalost do danas zapamtio, bilo je to nešto kao: »Jedan čovek pre-
sečen je prozorom na pola«, ali drugog smisla nije mogla imati, jer
je bila praćena slabom vizuelnom predstavom čoveka koji je koračao
presečen po sredini jednim prozorom, pod pravim uglom. Bez sumnje,
radilo se o ispravljanju jednog čoveka nagnutog kroz prozor. Ali
kako je taj prozor bio sledovao pokretu čoveka, uvideo sam da imam
posla sa jednom slikom dosta retke prirode i požurio sam se da je
uvrstim u svoje gradivo za poetsku konstrukciju. Tek što sam joj
bio pridao tu važnost, ona je ustupila mesto jednom gotovo nepre-
kidnom nizu rečenica koje me nisu manje iznenadivale i koje su
me ostavile pod utiskom jedne takve bezrazložnosti (gratuite), da
mi se sva moja vlast koju sam mogao imati nad samim sobom uči-
nila iluzorna..
Kako sam u to vreme bio još sav obuzet Freud-om i upoznat
