sa njegovim metođama pregleda, koje sam pomalo imao prilike da 
oprobam na bolesnicima za vreme rata, odlučio sam da postignem 
od sebe ono što se pokušava postići od njih, to jest jedan što brži 
monolog, o kome kritički duh subjekta ne donosi nikakav sud i 
koji, dakle, nije ometan nikakvim ustezanjem, i koji bi bio kolikogod 
je moguće govorena misao. 
U tom smislu, Philippe Soupault, kome sam bio saopštio te 
prve zaključke, i ja počeli smo da ispisujemo hartiju, ne hajeći ni- 
malo šta iz toga može izaći u literarnom pogledu. Lakoća realizacjie 
pobrinula se za ostalo. Na kraju prvog dana, mogli smo da proči- 
tamo jedno pedesetak strana na taj način dobivenih, da poredimo 
svoje rezultate. U celini, Soupault-ovi i moji rezultati imali su mnogo 
zajedničkih crta; isti nedostatak konstrukcije, slabosti iste vrste, 
ali i, kod obojice, jedan neobičan poiet, mnogo emocije, veliko bo- 
gatstvo slika takve vrednosti da nijednu od njih ne bismo mogii da 
sklopimo na uobičajen smišljen način, jedna sasvim naročita živo- 
pisnost i, ovde-onde, poneka rečenica puna oštre bufonerije. Jedine 
razlike između njegovog i mog teksta dolazile su, činilo mi se, isklju- 
čivo od razlika u našim naravima.« 
Konstatujući nepogrešivost misli u odnosu prema čo- 
veku koji je misli, Breton ističe izlišnost svakog naknadnog 
racionalnog poravnjanja tih tekstova, jer: 
»Vrlo je teško oceniti pravu vrednost raznih sastavnih eleme- 
nata, može se čak reći da je nemogućno oceniti ih pri prvom čita- 
nju. Vama koji pišete, ti elementi izgledaju isto tako strani kao i 
svakom drugom i vi ste nepoverljivi prema njima. Poetski govo- 
reći, oni se ističu naročito jednim visokim stepenom neposredne 
apsurdnosti', pri dubljem posmatranju, svojstvo je te apsurdnosti da 
ona ustupa mesto svemu što je na svetu primljivo i opravdano: to 
je obelodanjivanje izvesnog broja osobina i činjenica, u stvđri ništa 
manje objektivnih nego ostale.« 
Jasno je, dakle, da Breton nije došao do tehnike auto- 
matskog pisanja tražeći jedan nov način pesničkog istra- 
živanja, već da se njegovo otkriće osniva na nenamernom 
opažaju jedne realne činjenice. Pošto je, najpre, na samom 
sebi opazio postojanje, nametljivost, i jedinstvenu vrednost 
tog »magiskog diktata«, koji izvire iz dubokog i sakrivenog 
psihičkog kontinuuma, to jest podsvesti, Breton je to svoje 
opažanje doveo u vezu sa psihoanalitičkom metodom le- 
čenja i time, od jednog terapetskog sredstva, stvorio iedno 
univerzalno sredstvo izražavanja i saznavanja, Otkrivajući 
ponovo, i na svoj način, psihički automatizam, dajući mu 
jednu opštu važnost i primenu, Breton je implicitno stavio u 
pitanje sve uslovljene kriteriume vrednosti, što znači, na pr- 
vom mestu, kriteriume normativnog morala. 
Rezultat prve svesne i sistematske primene automat-
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.