sa njegovim metođama pregleda, koje sam pomalo imao prilike da
oprobam na bolesnicima za vreme rata, odlučio sam da postignem
od sebe ono što se pokušava postići od njih, to jest jedan što brži
monolog, o kome kritički duh subjekta ne donosi nikakav sud i
koji, dakle, nije ometan nikakvim ustezanjem, i koji bi bio kolikogod
je moguće govorena misao.
U tom smislu, Philippe Soupault, kome sam bio saopštio te
prve zaključke, i ja počeli smo da ispisujemo hartiju, ne hajeći ni-
malo šta iz toga može izaći u literarnom pogledu. Lakoća realizacjie
pobrinula se za ostalo. Na kraju prvog dana, mogli smo da proči-
tamo jedno pedesetak strana na taj način dobivenih, da poredimo
svoje rezultate. U celini, Soupault-ovi i moji rezultati imali su mnogo
zajedničkih crta; isti nedostatak konstrukcije, slabosti iste vrste,
ali i, kod obojice, jedan neobičan poiet, mnogo emocije, veliko bo-
gatstvo slika takve vrednosti da nijednu od njih ne bismo mogii da
sklopimo na uobičajen smišljen način, jedna sasvim naročita živo-
pisnost i, ovde-onde, poneka rečenica puna oštre bufonerije. Jedine
razlike između njegovog i mog teksta dolazile su, činilo mi se, isklju-
čivo od razlika u našim naravima.«
Konstatujući nepogrešivost misli u odnosu prema čo-
veku koji je misli, Breton ističe izlišnost svakog naknadnog
racionalnog poravnjanja tih tekstova, jer:
»Vrlo je teško oceniti pravu vrednost raznih sastavnih eleme-
nata, može se čak reći da je nemogućno oceniti ih pri prvom čita-
nju. Vama koji pišete, ti elementi izgledaju isto tako strani kao i
svakom drugom i vi ste nepoverljivi prema njima. Poetski govo-
reći, oni se ističu naročito jednim visokim stepenom neposredne
apsurdnosti', pri dubljem posmatranju, svojstvo je te apsurdnosti da
ona ustupa mesto svemu što je na svetu primljivo i opravdano: to
je obelodanjivanje izvesnog broja osobina i činjenica, u stvđri ništa
manje objektivnih nego ostale.«
Jasno je, dakle, da Breton nije došao do tehnike auto-
matskog pisanja tražeći jedan nov način pesničkog istra-
živanja, već da se njegovo otkriće osniva na nenamernom
opažaju jedne realne činjenice. Pošto je, najpre, na samom
sebi opazio postojanje, nametljivost, i jedinstvenu vrednost
tog »magiskog diktata«, koji izvire iz dubokog i sakrivenog
psihičkog kontinuuma, to jest podsvesti, Breton je to svoje
opažanje doveo u vezu sa psihoanalitičkom metodom le-
čenja i time, od jednog terapetskog sredstva, stvorio iedno
univerzalno sredstvo izražavanja i saznavanja, Otkrivajući
ponovo, i na svoj način, psihički automatizam, dajući mu
jednu opštu važnost i primenu, Breton je implicitno stavio u
pitanje sve uslovljene kriteriume vrednosti, što znači, na pr-
vom mestu, kriteriume normativnog morala.
Rezultat prve svesne i sistematske primene automat-
