40 
realizma, objavljen u dvanaestom broju La Revolution Sur- 
realiste (decembar 1929), označava to veliko raščišćavanje 
u redovima nardealista (koji nije nikakvo cepanje nadrea- 
lizma, jer ne poštoji nikakva grupa nadrealističkih diside- 
nata), i, u isti mah, obeležava nov polet nadrealizma. 
Španjolci Luis Bunuel i Salvador Dali, prilikom pri- 
kazivanja njihovog filma Un Chien andalou, prilaze nadre- 
alizmu, u isto doba kada i Rene Char i Tristan Tzara, koji, 
objavljivanjem odlomka svoje pesme L’Homme approxi- 
matif u dvanaestom broju La Revolution Surrealiste mar- 
kira svoje pomirenje sa nadrealistima (jedan dugogodišnji 
nesporazum onemogućavao mu je rad u nadrealističkom 
pokretu). 
Moralne preokupacije zauzimaju prvo mesto u Breto- 
novom Drugom Manifestu Nadrealizma. Breton ističe da je 
jedan od osnovnih i bezuslovnih moralnih zahteva nadre- 
alizma nepopuštanje u revoltu protiv jednog nepodnošlji- 
vog uređenja života, ne zato što bi taj apsolutan revolti, 
koji nadrealizam veliča, bio sam po sebi jedno stanje u 
kome treba živeti, već zato što od njegovog intenziteta 
zavisi kolikom snagom i pouzdanošću će čovek težiti ka 
jednom podnošljivom, dakle materialno promenjenom, 
životu. Svestan da taj apsolutan revolt nema da bude di- 
iektno primenjen, nego da on daje moralnu vrednost čo- 
veku koji ga nosi, Breton kaže: »Najjednostavniji nadre- 
alistički čin je izaći s revolverom u ruci, na ulicu i pucati na- 
sumice u gomilu dok se god može«, što ovako tumači: 
»Da, prvo mi je stalo da znam da li je jedno biće obdareno 
besom, pa tek onda se pitam da li, kod tog bića, bes pristaje ili 
ne pristaje da se strpi. .. Jasno je da moja namera nije bila da 
među svima ostalim gestovima preporučim onaj koji je najje- 
dnostavniji... « 
Breton insistira na tome da je nemoguće i bez vredno- 
sti deliti sa nadrealistima njihovo »verovanje u onu svet- 
lost koju nadrealizam pokušava da razabere na dnu nas 
samih«, a ne deliti njihovo nepopustljivo očajanje pred 
poniženjima današnjeg života. 
»Sve treba učiniti, sva nam sredstva rnoraju biti dobra da bi se 
upropastile ideje porođice, otadžbine, religije... Mi napadamo, u 
svim njihovim oblicima, pesničku ravnodušnost, razonodu putem 
umetnosti, eruditska istraživanja, čistu spekulaciju; mi nećemo da 
imamo ničeg zajedničkog sa malim ni sa velikim štedišama duha.«