41
Тек pošto su ispunjeni ovakvi osnovni moralni uslovi,
postavlja se ideološka pozicija nadrealizma, koji u ideolo-
škom pogledu, anatogno dialektičkom materializmu, »po-
lazi od kolosalnog pobačaja hegelovskog sistema«. Jer, »i za
nas takođe radilo se o nužnosti da se raskrsti sa samim
idealizmom, o čemu nam svedoči već samo usvajanje izraza
nadrealizam«. Nema ničega idealističkog, razume se, u te-
žnji nadrealizma da obuhvati i ostvari već danas ono kon-
kretno iracionalno koje je sadržano u podsvesti, a koje
će se moći potpuno osloboditi i ostvariti tek posle korenite
izmene materialnih uslova življenja. I znajući to, nemoguće
je pogrešno razumeti, čak ni kad su izdvojene iz celine,
oVe Bretonove reči, koje će sasvim izdaleka, ali ipak poka-
zati izvesne daleke perspektive te kompleksne celine:
»Isto tako kao što ideja ljubavi teži da stvori jedno biće, kao
što ideja Revoiucije teži da dovede do dana Revolucije, bez čega
bi te ideje izgubile svaki smisao, napomenimo još jednom da ideja
nadrealizma teži prosto totalnom pribiranju naše psihičke snage,
jednim načinom koji nije drugo do vrtoglavi silazak u nas same,
sistematsko obasjavanje sakrivenih rnesta i postupno zamračivanje
ostalih mesta, neprestana šetnja u punoj zabranjenoj zoni, i da nema
nikakve ozbiljne mogućnosti da se njegova delatnost završi sve dok
čovek bude mogao da razlikuje jednu životinju od jedne vatre ili
od jednog kamena.«
Od Drugog Manifesta Nadrealizma počinje jedno sve
čvršće i određenije razrađivanje i produbljivanje nadreaii-
zma kao celine, i insistiranje na opravdanosti i na neopho-
dnosti sintetičkog karaktera nadreaiizma, to jest na organ-
skom dialektičkom jedinstvu svih njegovih vidova. Što
znači da su delovanje i rad ma u kojoj oblasti nadreali-
zma pravilni i od vrednosti samo pod uslovom da budu
vezani za rad u ostalim oblastima, a napuštanje i odbaci-
vanje jedne od njih znači napuštanje celog nadrealizma.
OBRAZOVANJE NADREALIZMA U BEOGRADU
Za poslednje tri godine, nadrealizam je u svakom po-
gledu dobio jednu sve veću ekstenziju. Kao u mnogim dru-
gim zemljama, na primer u Belgiji (Camille Goemans, Rene
Magritte, E. L. T. Mesens, Paul Nouge, Anđre Souris, itd.),
Engleskoj i Španiji, postojale su, kao što smo videli, i u
Jugoslaviji izvesne nadrealističke tendencije, ali one, sve
