43: 
nov časopis Le surrealisme au service de la Revolution, koji 
znači đelovanje sa jedne već obeležene platforme. Sa te iste 
platforrne izdaju francuski nadrealisti, u toku 1931 godine,, 
tri trakta: dva povodom Kolonijalne izložbe u Parizu, a je- 
dan povodom požara crkava i manastira u Španiji. Pored 
mnogih drugih manifestacija, ovde treba ubrojati i nedavno 
zajedničko pristupanje beogradskih i pariskih nadrealista 
Amsterdamskom Kongresu protiv rata i protiv imperijali- 
zma, uz ograđivanje od platonskog i oportunističkog paci- 
fizma malograđanskih intelektualaca. Manifestacije ove 
vrste nemaju nikakav specifičan nadrealistički karakter^ 
mada su posledice evolucije nadrealističkog iskustva i prema 
tome nerazdvojni sastavni deo celine nadrealističkog delo- 
vanja. 
Na planu nadrealističke eksperimentacije, to jest u pod- 
ručju specifično nadrealističkog saznanja i ostvarivanja,. 
nadrealizam postiže rezultate od neocenjive vrednosti. Po- 
red nadrealizmu već poznatih oblika te eksperimentacije, 
stvoreni su izvesni sasvim novi oblici. Najveća zasluga za 
novo veliko bogaćenje nadrealizma u tom pravcu, pripada, 
bez sumnje, Salvador Dali-u koji svojim slikama, pe- 
smama, budnim snovima, predmetima, filmovima, scenari- 
jima za filmove, teoriskim člancima pokazuje neverovatne 
mogućnosti razvoja, ostvarivanja i metamorfoza nadreali- 
stičkog aktiviteta misli. On stvara čitav jedan svet, koji ima 
svoje komplikovane, tesne i kompleksne odnose i haluci- 
natorsku, perverznu i nametljivu mitologiju. Dali je od pa- 
rajonačkog aktiviteta misli stvorio jedan ogroman i univer- 
zalno upotrebljiv način mišljenja, izražavanja i življenja. 1 
U smislu njegove izvanredne formule »da prava kultura 
duha ne može biti druga no kultura želje«, treba preživlja- 
vati Dalieve slike (Nevidljivi čovek, Obasjana uživanja, Ve- 
liki Masturbator, Wilhelm Tell, Postojanost pamćenja, Su- 
marna ličnost, Turobna igra, Uspavana žena konj lav... ne- 
vidljivi, Oskrvnjenje nafore, Nužno krvoliptenje, Simula- 
krum večeri, Mazohistička celina, Ambivalentna slika, Ose- 
ćanje brzine, itd.); njegove predmete (Mekani časovnik, Ci- 
pela i čaša, Zidni sat zasnovan na raspadanju tela, itd.); 
njegovo shvatanje »Modern-style-a« iz 1900; njegove pe- 
1 O Dalievom shvatanju paranoje, v. Nacrt, str. 50 i dalje.
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.