46
■tanje drži ili ne, da mu pripišemo više no jednu samo simptoma-
tičnu ulogu, s revolucionarne tačke gledišta.«
Andre Thirion:
»Završni pesimizam, stvoren u samoj vladajućoj klasi razjedi-
njenjem njenog optimizma, postaje i sam jedno moćno sredstvo de-
kompozicije te klase, dobija vrednost jedne negacije afirmišući se
prvo u akciji anti-religioznoj, dakle revolucionarnoj budući da je
borba protiv religije u isti mah i borba protiv jednog sveta.
Prelaz pesimizma iz stanja u akciju determinisan je Ljubavlju,
koja je princip zla u buržoaskoj demonologiji, jer zahteva da joj se
žrtvuje sve: položaj, porodica, čast; a čiji poraz u društvenom ure-
đenju izaziva osećanje revolta.«
Film je prikazivan samo nekoliko dana: patriotska
omladina, antisemiti, italijanska ambasada, i desničarska
štampa uspeli su u tome da Zlatno Doba bude zabranjeno.
Nadrealističko stvaranje nastavlja se i u svojim prvo-
bitnim oblicima: prirodno je da se nadrealizam i dalje služi
prastarim oblikom pesme, izvan njega tako preživelim. Ne-
mogućno je uprostiti u nekoliko reči evoluciju, jasno indi-
vidualnu, pojedinih pesnika (Tzara, Breton, Eluard, Matić,
Koča Popović, Vučo, Dedinac, itd.); isto je tako nemogućno
obeležiti zajednički smisao tih evolucija, koji je pesmu do-
veo do jedne izuzetne tačke, gde je ona isto toliko iracio-
nalni znak jedne simulacije koliko i logaritam morala, to
jest do tačke gde se ukrštaju ono što je najličnije sa onim
što je najopštije: odatle se poezija upućuje, bez muza i bez
pegaza, za navek survana sa Parnasa, sudbinom slobode i
univerzalnosti. Treba istaći, kao prve te vrste, pesme za
decu koje je, pod pseudonimom Askerland, Aleksandar
Vučo, objavljivao u »Politici«, koje nisu ni moralizatorske,
ni starmale, nego jedno iskreno, fantastično, i detetu blisko
oživljavanje spontanog morala, dečje želje.
Pored teoriskog rada vezanog direktno za eksperimen-
taciju, zaključci izvučeni iz nadrealističkog iskustva izazi-
vaju sve veći broj dalekosežnih naučno-filozofskih studija,
u kojima materialistička dialektika nalazi sve šira područja
za svoju primenu. Treba spomenuti Aragonovu brošuru,
povodom izložbe collages-a, La peinture au defi (1930), Na~
crt za jednu fenomenologiju iracionalnog od Koče Popo-
vića i Marka Ristića, članke Aragona, Bretona, Crevel-a,
Dali-a, Мах Ernsta itd. u časopisu Le Surrealisme A. S. D.
L. R. (br. 1—4), zatim članke u časopisu Nadrealizam Danas
