49
gon piše u članku Nadrealizam i revolucionarno posta-
janje:
»Nadrealizam je suma intelektualnog iskustva, u stadiumu u
kome smo to iskustvo zatekli, u oblasti mehanizma misli i odnosa izra-
žavanja sa stvarnošću. Kao takav, on je izgradio jedan oblik dialektike
na planu saznavanja tog mehanizma i tih odnosa, koji je jedan ob-
lik materialističke dialektike, jer omogućava stvarno poznavanje
rnisli, onakve kakva jeste, tih odnosa onakvih kakvi jesu.
»Revolucionarna vrednost nadrealističke eksperimentacije sa-
stoji se u tome što ona doprinosi napretku dialektičkog materializma
u saznavanju sveta. I to je razlog zbog koga revolucionari treba
da je primaju prvenstveno na isti način kao što primaju naučnu
delatnost uopšte.« 1
U svojoj brošuri Beda Poezije, Breton postavlja nad-
realističku liniju u odnosu sa zahtevima socialne akcije, i
tvrdi da ova, protivno tvrđenju izvesnih površnih levičar-
skih intelektualaca, ne zahteva odbacivanje čisto nadreaii-
stičkih metoda poetskog stvaranja, niti njihovu upotrebu u
direktno propagandističke svrhe. On ističe da nadrealizam
ne može da izbriše realne činjenice, da porekne čitavu evo-
luciju prave poezije, i da se vrati na već preživele i re-
akcionarne oblike pesničkog izražavanja za ljubav jednog
veštačkog izgrađivanja proleterske literature, koje forsiraju
izvesni intelektualci. Svestan da je njegova revolucionarna
dužnost da n'e izneveri nužnu moralnu ulogu poezije koja
se sastoji u obelodanjivanju istinitih čovekovih želja, tih
presudnih kriteriuma vrednosti ili bezvrednosti jedne kul-
ture, Breton zaključuje:
»Ja odbijam da se pridružim svojim ćutanjem bestidnoj ne-
gaciji ovih Lenjinovih reči: »Radničke mase su nesposobne da sebi
izrade same jednu izvesnu ideologiju u toku njihovog pokreta...
1 Interesantno je da je Aragon, na nepuna tri meseca posle
objavljivanja ovog svog članka, u kome izlaže revolucionarnu
opravdanost i osnovanost nadrealizma, smatrao za potrebno da
Bretonovu brošuru Beda Poezije proglasi za antirevolucionarnu, i
time indirektno demantuje samog sebe bez ikakvog stvarnog ob-
razložavanja: ukoliko je nama poznato, Aragon do danas nije nigde
opovrgnuo ovaj svoj članak, niti objasnio šta je stvarni srnisao
njegove desolidarizacije od Bretona. Početak ovog razmimoilaženja
datira još od Aragonovog puta na Kongres Revolucionarnih Pisaca
u Harkovu (1930), a povod je bila »Afera Aragon« (sudska optužba
protiv Aragona zbog njegove pesme Front Rouge, protest i apel
nadrealista, zlonamerno tumačenje tog apela od strane izvesnih levi-
čara, Bretonov odgovor u brošuri Beda Poezije).
