49 
gon piše u članku Nadrealizam i revolucionarno posta- 
janje: 
»Nadrealizam je suma intelektualnog iskustva, u stadiumu u 
kome smo to iskustvo zatekli, u oblasti mehanizma misli i odnosa izra- 
žavanja sa stvarnošću. Kao takav, on je izgradio jedan oblik dialektike 
na planu saznavanja tog mehanizma i tih odnosa, koji je jedan ob- 
lik materialističke dialektike, jer omogućava stvarno poznavanje 
rnisli, onakve kakva jeste, tih odnosa onakvih kakvi jesu. 
»Revolucionarna vrednost nadrealističke eksperimentacije sa- 
stoji se u tome što ona doprinosi napretku dialektičkog materializma 
u saznavanju sveta. I to je razlog zbog koga revolucionari treba 
da je primaju prvenstveno na isti način kao što primaju naučnu 
delatnost uopšte.« 1 
U svojoj brošuri Beda Poezije, Breton postavlja nad- 
realističku liniju u odnosu sa zahtevima socialne akcije, i 
tvrdi da ova, protivno tvrđenju izvesnih površnih levičar- 
skih intelektualaca, ne zahteva odbacivanje čisto nadreaii- 
stičkih metoda poetskog stvaranja, niti njihovu upotrebu u 
direktno propagandističke svrhe. On ističe da nadrealizam 
ne može da izbriše realne činjenice, da porekne čitavu evo- 
luciju prave poezije, i da se vrati na već preživele i re- 
akcionarne oblike pesničkog izražavanja za ljubav jednog 
veštačkog izgrađivanja proleterske literature, koje forsiraju 
izvesni intelektualci. Svestan da je njegova revolucionarna 
dužnost da n'e izneveri nužnu moralnu ulogu poezije koja 
se sastoji u obelodanjivanju istinitih čovekovih želja, tih 
presudnih kriteriuma vrednosti ili bezvrednosti jedne kul- 
ture, Breton zaključuje: 
»Ja odbijam da se pridružim svojim ćutanjem bestidnoj ne- 
gaciji ovih Lenjinovih reči: »Radničke mase su nesposobne da sebi 
izrade same jednu izvesnu ideologiju u toku njihovog pokreta... 
1 Interesantno je da je Aragon, na nepuna tri meseca posle 
objavljivanja ovog svog članka, u kome izlaže revolucionarnu 
opravdanost i osnovanost nadrealizma, smatrao za potrebno da 
Bretonovu brošuru Beda Poezije proglasi za antirevolucionarnu, i 
time indirektno demantuje samog sebe bez ikakvog stvarnog ob- 
razložavanja: ukoliko je nama poznato, Aragon do danas nije nigde 
opovrgnuo ovaj svoj članak, niti objasnio šta je stvarni srnisao 
njegove desolidarizacije od Bretona. Početak ovog razmimoilaženja 
datira još od Aragonovog puta na Kongres Revolucionarnih Pisaca 
u Harkovu (1930), a povod je bila »Afera Aragon« (sudska optužba 
protiv Aragona zbog njegove pesme Front Rouge, protest i apel 
nadrealista, zlonamerno tumačenje tog apela od strane izvesnih levi- 
čara, Bretonov odgovor u brošuri Beda Poezije).
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.