50
Istina, iz toga ne izlazi da radnici ne učestvuju u toj izgradnji. Ali
oni u njoj ne učestvuju kao radnici; oni u njoj učestvuju kao teo-
retičari socializma, kao Proudhon i Weitling; drugim rečima oni u
njoj učestvuju u onoliko u koliko uspevaju da steknu manje ili više
savršeno znanje svoje epohe i da ga unaprede. Međutim, da bi oni
to češće uspevali, treba se truditi da se podigne nivo njihove svesti,
potrebno je da se oni ne zatvaraju u veštački suženi okvir »literature
za radnike« i da nauče da sve bolje razumu opštu iiteraturu. Uosta-
lom, ne može se reći da »se oni zatvaraju« u jednu specijalnu lite-
raturu, drugi ih u nju zatvaraju: oni sami čitaju i hteli bi da čitaju
sve što se piše za intelektualce, i samo izvesni bedni intelektualci
misle da je »za radnike« dovoljno govoriti o životu u fabrici i gnja-
viti o onome što oni i sami odavno znaju«...
Ja odbijam da osudim ma u kome od istraživanja koja su mu
svojstvena, nadrealizam, mada bi neki hteli politički da ga osudim,
i još uvek ne prestajem da očekujem od samog njegovog postajanja,
koje nas je i dovelo, moje prijatelje i mene, na revolucionarni plan
gde se danas nalazimo, ja očekujem i dalje od njega da svedoči na
videlu dana o našoj volji, koja je volja da pomognemo napretku
znanja naše epohe i u isti mah da služimo cilju proletarijata«.
★
Naučan duh nije a priori dat čoveku, on se postepeno
stvara savlađujući vrlo veliike teškoće, kroz celu istoriju čo-
večanstva. Moderni naučni duh je plod sume svih iskustava
stečenih u pojedinim granama nauke koje su vrlo često
postale nezavisno jedna od druge i kao rezultat evolucije
izvesnih u početku nenaučnih teorija i preokupacija. Te
preokupacije i te teorije ističu se time što su bile izuzetne,
što nisu bile sastavni deo normalnog i racionalnog života
društva. Tako je astronomija postala iz iracionalno-siste-
matske astrologije, hemija i medecina iz hermetičke alhe-
mije. Poznato je koliko naučni socializam duguje utopiskom
socializmu osamnaestog veka. Svaka od tih izuzetnih i sme-
liih koncepcija sadržavala je izvestan material koji je bio
sposoban da evoluira i da tom svojom evolucijom negira
svoje prolazno i nenaučno uobličenje. Ta transformacija
izvesnih izuzetnih i smelih koncepcija u naučne, vrši se
sasvim prirodno prvo u onim slučajevima gde je predmet
ispitivanja najdalje od samog čoveka. Tako se prvo saznalo
da zemlja nije centar sveta (Kopernik, Galilej); tek posle
dugog vremena, da čovek nije stvoren po obličju božjem,
već vodi svoje poreklo od životinja (Darwin); da društvena
organizacija u kojoj živi nije večna ni racionalna (Магх i
Engels); da njegov svestan život obuhvata samo jedan mali
