11 
Mirjanđeja! Do viđenja! 
U svilenim snovima ljubim te u tabane bele 
Zbogom. 
4 dana posle spoznanja ruže. 
• Nikifor Morton zajašio je svoje staro besno kljuse i po- 
jurio u dan. — Brzo. — Polagano. Strelovito. Bezumno. Tražio 
je. Zvernjao je. Vriskao je. Zvao je. Zaklinjao. — Uspeo se na 
toranj. Zvonio je. Kazaljku na katedrali vratio je za 777 časova 
natrag. Ništa! Još ništa. Nije mogao promeniti. Užas. — Paklena 
idiotska jednolikost. Novoga nema. Preobraženjaaaaaaaaaaaa. — 
Urlao je ulicama tiho. 
Uživeo se izmoren u juče. Veče. Juče na oknu. Pričinilo se 
kao da mu je na obrazima tanka ljuska saleđenog mraka. Pro- 
vidna. — Videlo se' lice..— Na tome licu čudan sklop linija. — 
Fantastična geometrija. 
Stara egipatska znanost —- kažu — otkrivala je budućnost 
po linijama na licu čovečjem. 
Na Mortonovom licu videlo se nešto čudno. To se nije dalo 
definisati. Bilo je vrlo lako zametiti na tome licu da će se 
sa tim čovekom bezuslovno dogoditi nešto naročito! Što? Bez 
objašnjenja. Nešto. Mora! 
I razarač Morton osećao je posve jasno, da vreme preobrata 
u drugu formu nije daleko. Kakova je ta forma? Tajna. Matema- 
tika budućnosti podneće precizan odgovor. 
Došiće! Dolazi! 
Nikifor Morton je prolazio ulicama. Smejao se. — Tako se 
znao smejati samo on Morton, cinik od neizmerne pradobrote. 
Taj smeh nije bio posve obično rastezanje usnica, da se pokažu 
zubi. Taj smeh bio je ubitačno silan. Elementaran. Verovatno, taj 
smeh ne mogu nikako podneti slabi ljiidi. Padaju na zemlju. — 
Vrte se na pupku. Kao elektrifikovani snagom smrtonosne napetosti. 
Nijedan konj nije prošao ulicom, a da Morton nije zajašio 
na njega uz poklik: Napred! Napred! 
Nijedno lice nije prošlo ulicom, a da Morton nije pljunuo 
na njega uz poklik: Odvratno! Odvratno! 
Kuda? 
Tamo! 
Da. Morton je bio uveren da taj ,,tamo‘ ! nije još daleko. 
Nije znao ni što je ni kakovo je to crno strašilo. — Osećao je 
samo da ga već hvata za lubanju kao železni polip. 
Marš! Pobedio je Morton taj strah u sebi. Čeinu predose- 
ćanje nečega što još nije ovde? Tu sam ja. To je sada važno. 
Srce mi još radi. Oči gledaju. Ruke vise. Noge me nose. Duša 
jadna misli na svoju stvarnost. Telo pliva sunčanim vazduhom. 
Ne pita se kako?! Kome? Kuda?
	        
Waiting...

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.