5
Која је tastvar?On to ni sam još ne zna. Samo bi morala
’biti. Sam?! Odmah bi zapovedio srcu, da ne kuca više. Smrt.
Osnova Nikifora Mortona nije uspela. Ali Nikifor nije poludeo.
Ne. Njegova volja je fanatički pobesnila od neuspeha. To je pozi-
tivnost neuspeha. On je zamislio novu još strašniju paklenu osnovu
Razoriti sve od početka do kraja
I — sada Morton živi u toj neobjašnjivoj kombinaciji.
Treba unapred napomenuti, da će paklena osnova Nikifora
Mortona posvema uspeti. On će jednim pokretom svoje ruke
Uniititi ceo svet
Veče. Morton je ušao u svoju sobu. Lice mu je doživelo vedrinu.
Nasuprot njegova prozora beše drugi prozor preko ulice nakući broj
13
Na suprotnom oknu video je bokor ruža. Cveće. To je ne-
•obično nežno dejstvovalo na njegovo mračno lice. Svidela mu se
jedna velika ruža. Sveža. Mirisala je silno. U njegovu sobu nava-
Ijivao je val mirisa. Čudo. Te večeri nije Morton napisao ni je-
dnoga slova o svome epohalnom delu:
Kako ćemo razoriti svet?
Kako bi život bio čudesan i velik, kad bi ljudi bili njegovi
gospodari! Ali! Ljudi su samo mizerne sirote:
SSugarti života!
To je strašan udes svih ljudi. — Tako je i meni određeno
foiti lakej?!! Uzviknuo je u sebe Nikifor Morton besno i divlje.
I dana posle spoznanja ruže.
• Užareni gong zaječao je nad horizontom. Prošla je noć.
Morton je sanjao. Strašan je bio san. Neobičan dogođaj. — Svet
je bio crven. Veseo. Sve je mirisalo. — Taj san je zaprepastio
Mortona. Paradoksalan san. Njemu je svet u stvarnosti bio sve
pre nego crven i mirisav. Smešno. Van njegove ličnosti.
Dan je prošao običajno.
Po danu je Nikifor Morton provađao svoje vreme u posma-
tranju. Sve je gledao sa tačke veselja za uništavanjem. Intereso-
vala ga je svaka i najmanja forma života. — Najvoleo je velike
arhitektonske objekte: hramove, berze, katedrale, tvornice, mošeje,
kraljevske palate, pozorišta, banke i ostale kamene kolose. —
Posmatrajući koji takav objekat uživao je Morton na svoj naročit
način. —- Njega nije veselila monumentalnost kao izraz čovečje
