6 
kulture, koja prkosi (!) prostoru. Njega nije veselila monumen- 
talnost ni kao optički doživljaj. — Ne. — On je imao najviše- 
,,estetsko“ veselje. On se saživljavao u jednom času sa faktom 
kako bi to odista grandiozno bilo, videti takav objekat u mo- 
mentu rušenja! 
Sve je sagrađeno da bude urušeno! 
Ta je maksima veoma razveselila Nikifora Mortona. 
I večeri posle spoznanja ruže. 
• Vanredno! Koraci nisu običajno teški. Ključ nije škrinuo 
kao uvek. Sve je teklo mirnije i lakše. — Nikifor nije želeo da. 
bude tako. Ali elasticitet je bio daleko ugodniji od silne nape- 
tosti, koja je vladala njegovim fizičkim i metafizičkim telom. — 
Vedar je ušao u sobu. Zviždao je. Veseli mladić. Rasvetlilo se. 
Cveće je opet zamirisalo na vetru sa suprotnog pendžera. Gledao 
je na suprotno okno. Pred njim se događalo neverovatno preo- 
braženje. — Zar je to inoguće? — Pomisli Morton — Ja nisam 
Hristos! — Pred Mortonovim očima preobrazila se velika ruža u 
telo. Čudo. Veliko. Najveće. Sveže veselo telo mirisave mlade 
devojke. — To je telo mirisalo na sveže ruže. — Morton je 
osećao kako se vazduh pročišćava. Težak pritisak bolesne praši- 
njave ulice nestao je. Miris je opajao Nikiforovu svest. — Sveži 
vetar novoga mirisavog tela razvejavao je jato crnih istina, koje 
su čokotale po Mortonovoj lubanji 
Neka je slava Tebi, koja si procvala u staklenom 
pendžeru. — Moje vizije nisu sreća života. 
To su poslednje reči Mortonove te večeri pre sna. 
2 dana posle spoznanja ruže. 
• Nikifor Morton besno je poleteo u razživeli dan. San ga 
je mučio. Sanjao je da je sve crno. Bezmerno crno. Bez mirisa 
i smrada. Crno i ništa više. —To nepojmljivo crno požderalo je 
njegovo telo i dušu. Sve. — Zar neodređenost?! Bez propasti?! 
Bez triumfa?! Ne! Samo to пе!!! To ne sme biti! Crno ili belo. 
Belo ili crno. 
ili ili. 
2 večeri posle spoznanja ruže. 
• Nikifor Morton je ušao u Večnu ulicu broj 14. — Beše- 
kasno u noć. Mrak je lajao ulicom. U njegovoj duši ugašeno je 
i poslednje svetlo. Soba mu je danas bila prekamena. Tvrda. — 
Teška. Crna. Mračna. Bolesna. Idiotski mistična. 
U mrak je stao na okno. Mesec je sekao noć. — Ledena 
belina šumila je po krovovima. 
Morton podiže ruku i reče: 
Avaj! Zar nema puta kojim ću ja poći ? 
Avaj! Zar nema čaše iz koje ću ja piti?
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.