6 
kulture, koja prkosi (!) prostoru. Njega nije veselila monumen- 
talnost ni kao optički doživljaj. — Ne. — On je imao najviše- 
,,estetsko“ veselje. On se saživljavao u jednom času sa faktom 
kako bi to odista grandiozno bilo, videti takav objekat u mo- 
mentu rušenja! 
Sve je sagrađeno da bude urušeno! 
Ta je maksima veoma razveselila Nikifora Mortona. 
I večeri posle spoznanja ruže. 
• Vanredno! Koraci nisu običajno teški. Ključ nije škrinuo 
kao uvek. Sve je teklo mirnije i lakše. — Nikifor nije želeo da. 
bude tako. Ali elasticitet je bio daleko ugodniji od silne nape- 
tosti, koja je vladala njegovim fizičkim i metafizičkim telom. — 
Vedar je ušao u sobu. Zviždao je. Veseli mladić. Rasvetlilo se. 
Cveće je opet zamirisalo na vetru sa suprotnog pendžera. Gledao 
je na suprotno okno. Pred njim se događalo neverovatno preo- 
braženje. — Zar je to inoguće? — Pomisli Morton — Ja nisam 
Hristos! — Pred Mortonovim očima preobrazila se velika ruža u 
telo. Čudo. Veliko. Najveće. Sveže veselo telo mirisave mlade 
devojke. — To je telo mirisalo na sveže ruže. — Morton je 
osećao kako se vazduh pročišćava. Težak pritisak bolesne praši- 
njave ulice nestao je. Miris je opajao Nikiforovu svest. — Sveži 
vetar novoga mirisavog tela razvejavao je jato crnih istina, koje 
su čokotale po Mortonovoj lubanji 
Neka je slava Tebi, koja si procvala u staklenom 
pendžeru. — Moje vizije nisu sreća života. 
To su poslednje reči Mortonove te večeri pre sna. 
2 dana posle spoznanja ruže. 
• Nikifor Morton besno je poleteo u razživeli dan. San ga 
je mučio. Sanjao je da je sve crno. Bezmerno crno. Bez mirisa 
i smrada. Crno i ništa više. —To nepojmljivo crno požderalo je 
njegovo telo i dušu. Sve. — Zar neodređenost?! Bez propasti?! 
Bez triumfa?! Ne! Samo to пе!!! To ne sme biti! Crno ili belo. 
Belo ili crno. 
ili ili. 
2 večeri posle spoznanja ruže. 
• Nikifor Morton je ušao u Večnu ulicu broj 14. — Beše- 
kasno u noć. Mrak je lajao ulicom. U njegovoj duši ugašeno je 
i poslednje svetlo. Soba mu je danas bila prekamena. Tvrda. — 
Teška. Crna. Mračna. Bolesna. Idiotski mistična. 
U mrak je stao na okno. Mesec je sekao noć. — Ledena 
belina šumila je po krovovima. 
Morton podiže ruku i reče: 
Avaj! Zar nema puta kojim ću ja poći ? 
Avaj! Zar nema čaše iz koje ću ja piti?