Full text: Zenit : internacionalna revija za novu umetnost (1 (1921), 7)

On vidi samo dva rcsenja covecanske historije: ili renesansa »Poslanica Zla« projekcija je golog naseg vremena. 
latinske Evrope pod duhovnim vodstvom Francuza i »mudrom T To je sumrak velicine 
moci Engleza« sa d u s o m j u g a, ili propast citave stare 
Evrope. A u novoj seobi rasa veruje u Ruse ako ne Japance 
kao gospodare zemlje. 
»Ali vi Nemci ne biste vise postojali, 
Vasa je sudbina — to prorice jedan koji uistinu zna 
— to je pad uzviscnih u blato gde 
gomila svojim prstima gusi i davi. 
Vreme je veliko ali ljudi su premaleni i niski da ga dokuce. 
Duh ie velik ali_ sitni su s ugojeni ograniceni mozgovi da ga 
osete. 
da ne Ideja je velika ali gomila je podla i slaba da je ponese. 
cete tako dugo trajati kao Slaveni, a zato i ne cete ni s njima Raspece je veliko i vecno/ 
nivma 
ziveo u 
nasoj 
To je predosecaj Pannwitza koji vole svoj narod i ima 
snage da to kaze. 
Pannwitz ima velike'*snage i smelosii, 
0 kad bi i jedan ovakav pesnik i filozof 
zemlji mi bi bili veci — bili bi blize suncu. 
P. S. Mi donasamo njegove dve neobjavljene pesme koje je 
poslao za »Zenit« i napominjemo da on pise starim nemackim 
pravopisom t. j. imenice bez velikih slova. Velika slova upo- 
trebljava samo na pocetku. 
Svako stolece je jedno veliko Raspece. 
Novi Hrist ciji je preteca Dostojevski na krstu je danas pred 
ocima gomila sviju naroda koji uzivaju u krvi mucenih. 
To je pesnikova «Poslanica Zla«, pesnika Carla E i n- 
s te i n a koji je licnost vremena a sa svojih dvadeset 
scena dao je patnju velikih od dvadeset vekova. 
Ljüdima je zivot i njegova svrha: Raspece. 
Coveku geniju religija je njihovo: Spasenje. 
Ne razapinjite svojih spasitelja! 
Cari Einstein: Die Schlimme Botschaft (Ernst Rowohlt. Berlin). 
èto vise covek u visinu to mu je dublji duh. 
Sto vise covek u dubinu to mu je visa dus a, 
Gomila mrzi i jedno i drugo: Gomila je dzelat. 
Raspeti su oni u visini i oni u dubini. To su dva protivna pola 
koja se privlace 
dopunjuju. Severni pol Du! 
juzni pol 
Du§a 
U ekvatoru negde stoji Covek. 
Znacajan je krik danasnjeg vremena, krik obaju polova duha 
i duse: covek! Vreme koje je zlocinacko i koje je gurnulo ljude 
u propast, izrigalo je na svoj krvavi i vatreni krater licnosti 
u visinu, koje snagom duha i dubinom duse (jer su izbaceni 
iz ponora) vape njegovo preobra2enje za buduce vreme boljih 
covecnijih pokolenja . Citava jedna generacija pesnika danas 
je zajednicki krik koji odjekuje iznad v u 1 k a n a vatre 
iznad g r o b o v a krvi. Oni su oni kojima je sudeno da budu 
patnici za sve — da budu zrcalo vremena, apostoli koji su 
napisali Jevandelja kad je zemljoni prosao Veliki Inkvi- 
zitor ili Krvavi Mesija. Oni su oni koji snagom du 
ha projiciraju sve u se ikroz sebe u sve. 
Tu je novi pesnik zrcalo za sve strane i sa sviju strana. Svi 
pravei i svi meridijani prolaze kroz pesnika. On je: ce n t a r — 
e k v a t o r. . 
Najtezi meridijan koji se zarezuje u meso 
Conrad Veidt i film kao projekcija umetnosti. 
duboko prore- Vrlo su retki veliki glumci. Mozda zato §to je glumac vrlo 
zuje mozak: covecje zlo. Ono je danas veliko kao vreme retko i umetnik ili zato sto je njihova »umetnost« pod- 
i jos vecc od vremena. 
redena t. j. sekundarna. 
Samo je jedan takav, od mnogih, koji je dao duboku sintezu Ovde nastaje prvo pitanje: da li je g lu ma uopste u m e t- 
zla vremena: pesnik Cari Einstein. n o s t? 
Njegovo delo je novo i neobicno, delo sugestije i siroke kon- Jer glumac imao ma kako jaku individualnu notu i licnost 
cepcije duha koji je revoltan i buntovan 
religijski mistican. 
u 
«Poslanica Zla« najnovije njegovo delo koje je napisao 
dvadeset scena gde su glavne licnosti: Ideja i Vreme. 
Ime i dolazak Isusa Hrista medu danasnje ljude (koji ga isto 
on je u ’ prvom redu r e p r o d u k t o r umetnika: pesnika. 
On mora da govori ili »igra« sto je umetnik stvorio. Dakle 
prvo je umetnost a drugo nije umetnost. 
Nemoze biti nikakove reproduktivne umetnosti! 
razapinju kao i prosli) samo je personifikacija ideje i vremena Glumac je na sceni samo sredstvo umetnika kao sto je 
u plastu Krvavog Mesije. U jednoj ruci: b a k 1 j a u film sredstvo umetnosti 
drugoj: ljubav. U sreu: mrznja na zlo, u dusi: ver a i Kod filma nastaje obrat. Glumac bez pesnika moze da bude 
fanatizam u spasenje onih koji su tako zli: »Da. Prvo sto umetnik. Moze da bude stvaralac ritma i pokreta 
coveka izdize, sposobnost je da dugo vremena ubija; drugo, neovisno. 
da ubistvo u svojoj svesti zastre; trece, da sposobnost ubijanja To je nesumnjivo, ako ne posve svesno a ono intuitivno osetio 
bezgranicno poveca. . 
jedan veliki glumac 
umetnik Conrad Veidt. Njegovoj 
To je tragiena spoznaja onih koji umiru za cavecanstvo. 
jakoj umetnickoj individualnosti bezuvetno je smetala scena 
Einstein je tako duboko zarezao kao umetnik duha da sve i pozornica danasnjeg pozorista koje je ograniceno i skuceno. 
to boli. 
Boli jer je jedna veena istina — veeni martirij. 
Pozornica sputava glunica u svom ogranicenom prostoru. 
Ona zahteva: jedinstvo mesta i prostora i radnje. Umetnost 
Hrist prolazi svuda. Svi se kupe oko njegovog raspeca. Go- ne podnasa takovu skucenost. 
mile uzivaju, lihvari i snobovi nàlaze: »Jednostavno ekspre- Ovdje nastaje drugo pitanje: dali su danasnja pozorista 
sionizam« kino-reziser treba: 
»vise 
mimike« a majku Mariju uopste umetnost? 
teraju od krsta jer »markira rdavo«. Treba bolja glumica 
Pissy Puçk, nego sto to cini Majka Bozja, Sve to boli 
t ** " * v* . . ' . 
Jer umetnost je prostorna i nezadruzna. 
Danasnja pozorista zahtevaju zadrugu ili konçentraciju gotovo 
12
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.