Full text: Zenit : internacionalna revija za novu umetnost (1 (1921), 7)

13 
sviju vrsti umetnosti a to je osnovna nemogucnost. 
Svaka umetnost samo z a s e može da bude umetnost! 
Film kao jedna od mogućnosti, koji će možda najjače izraziti 
pokret i ritam umetnosti, dobio je sa Conrad Veldtom 
svoje novo značenje možda pobedu. On mu je dao držim naj- 
jači umetmcki akcenat: pokret ritam unutrašnju 
duhovnu sugestivnu snagu. A ovi elementi temeljni sa~ 
stavni su deo nove umetnosti. Conrad Veidt je umetnik 
no v e g 1 u m e i on je prvi naznačio njene nove konture t. j. 
pravc konture. 
Da li je film kao takav umetnost ili šta vise: nova umetnoÉt 
to je opet treće pitanje, na koje ću kratko pokušati odgovoriy: 
lzgleda, da je film poslednja usavršena rezultanta leće i njev 
zine projekcije. Uzimam ga kao najjače sredstvo: s 1 i- 
kovni interpret ili reproduktor. Rekli smo da 
takove umetnosti nernože biti. Prema tome: film nije umetnost 
a kamo li nova umetnost. On je mehanika fotografskog 
aparata, električne struje i svetlosti i — caméra obscura. Isti 
zakon projekcije kao i svakog slicnog aparata. Aparat, slika, 
struja, platno nisu nikakova umetnost. Film je aparat a sve 
zajedno sto se zove Kino: PROJEKCIJA UMETNOSTI. 
Bez umetnosti film ne može da postoji. Obrnuto je moguće. 
Dakle sredstvo — ovisni materijal. A umetnost nije ovisna. 
Film je odlična tehnička mogućnost ili prometno sredstvo, da 
se projekcija (živa slika) umetnosti pruži mili- 
junima ljudi raznih jezika i naroda a to je njegova na j- 
v e ć a vrednost i realizacija. On je uza sve to svečovečji 
i budućnost mu je kao faktoru svekulture velika kao i elek- 
tricnoj struji kao svetlosti koja svima jednako gori. Oci su 
jedini svečovječji »jezik« a razni jezici raznih naroda su 
ogromna zapreka ideji čovečanstva. 
Svaka umetnost morala bi imati jedan jezdk za sve ljude 
i jedan doživljaj. 
Svaka kreacija Conrada Veidta je jedan umetnički doživljaj. 
Hvala projekciji i platnu. 
g n e t i- 
z o v a n j e nekog magičara. (Svaki umetnik naročito glumac 
mora da je sugestor i magičar.) 
Njegova gluma je (pogled, trzaj lica, pokret i linija koja je 
često ples živaca) elektriz o van j e i telepatija nekog 
okultnog čoveka (On je odličan medij i uvereni spiritista!) 
Conrad Veidt koji svaku unutrašnju bol, svaki metafi- 
zički doživljaj, svaki apstraktni fenomen prenaša samo 
pomoću materije svoga tela a najviše lica i okultnih očiju — 
velik je umetnik i nov kao glumac. On nosi novo 
vreme u sebi. 
Njegova gluma ima neku još nepoznatu mistiku duhovnog 
života koja je dana samo retkima i velikima. 
On se kreće na filmu kao neke bačene crne sene u prostor 
i nije nikako slučaj da su njegove haljine gotovo uvek i 
svuda crne i da su njegove kreacije sablasne i misticne. 
Conrad Veidt danas je: umetnik. Vrlo mlad i vrlo 
velik. 
P. S. roden je u Potsdamu kraj Berlina januara 1893. Bio je 
Reinhardov scenski glumac 1913/14. Za vreme rata ne ostaje 
pošteđen: g. 1917 bio je vojnik-glumac (Frontteater u Tilsitu). 
Njegove kreacije su: »Strašnc p r i č e« (film koji je dobio 
II. nagradu na internacionalnom natecanju) »N a k a z e« i prvi 
pokušaj ekspresionizma »C a 1 i g a r i« za koga je naročito za- 
Njegova gluma je sugestija nekog hipnotizera i m a 
služan zavod »Mosinger«, da ga je video bar jedan mali deo 
Zagreba. * 
Još nešto: držim da sam prvi koji svraćarn naročitu pažnju na 
Co nrada Veidta. Promatrao sam ga od prvog njegovog 
nastupa do danas. U prvom početku i ako malo nesigurnom 
osetio sam njegovu buduću snagu. Nisam se prevario. Danas to 
konstatujem sa naročitim zadovoljstvom. 
Nedavno bilo je reči o njemu u jednom dnevnom listu. 
Moji »prijatelji« bili su brži od mene, pošto sam ih ja na njega 
upozcrio kao i na to da se već dugo vremena spremam da pi- 
šem o njegovom novom značenju. Činim to nesmetano iza toga 
pošto smatram da je to prva ree o njemu. 
t Aleksander Blök. Umro je u jednoj bednoj petrogradskoj bol- 
nici pesnik »Dvanaestorice« — od gladi. On je jedan od pret- 
stavnika ruskog skitizma čiju smo mi pesmu »Skiti« doneli 
u trećem broju na ruskom. »Dvanaestorica« — pesma revolu- 
cije, prevedena je na više jezika. Na francuskom jeziku vrlo je 
luksusno sa crtežima Larionowa izdanje Powoloszkoga 
u Parizu. U idućem broju donećemo za »Zenit« pisani članak 
o B 1 o k u iz pera jednog ruskog književnika pesnika koji žive 
u Berlinu i koji je podržavao veze sa pokojnim pesnikom. 
»Težak Spomin« 
»Klub Mladih« u Ljubljani nije mogao biti reprezentativno za- 
stupan kako je bilo predviđeno, radi tehničkih zapreka, pošto 
nismo mogli u Zagrebu složiti kompoziciju muzicara Marija 
Kogoja. 
Donosimo samo reprodukciju Frana Kralja »Težak Spo 
min« koja po svojoj umetničkoj individualnoj koncepciji do- 
kazuje, da nova umetnost nije fraza i da Slovenac Fran 
K r a 1 j naročito sa ovom plastičnom skulpturom daje jednu 
duhovnu liniju i konture nove vajarske umetnosti u nas, 
»Težak Spomin« nije nikakovo modelovanje linija čovečje. 
glave, jer to nije za umetnost od nikakove važnosti, nego je 
u materiji ovaploćen jedan umetnički duhovni doživljaj. 
, Ne bi se moglo reći da je u nas videna i jedna ovakova skulp- 
tura. 
Češki slikari. Donosimo reprezentaciju najmlađe češke umet- 
ničke generacije koja se kupi oko revije »Veraikon«, koju 
u 
Češkoj zovu »levica«: Hoffmeister, Havlicek, 
Teige, Süss, Vanek, W 
i d r. Svi nisu 
mogli ući u ovaj broj, pošto je preopterećen, pa ćemo one izo- 
stale doneti u sledećem. 
30 dinar a 
15 dinara 
Pojedïni broj 3 dinara. 
Za inostranstvo u francima. 
Izlazi redovno svakog prvog u mesecu. 
Rukopisi se ne vraćaju. 
Vlasnik i odgovorni urednik LJUBOMIR MICIĆ. 
Tisak »TIPOGRAFIJA« d. d., Zagreb. 
3. HavIRek - Präs 
Arhitektura
	        

Note to user

Dear user,

In response to current developments in the web technology used by the Goobi viewer, the software no longer supports your browser.

Please use one of the following browsers to display this page correctly.

Thank you.