Зенитизам
књижевни
пикавци
Споредно je, са којом ce реченицом почиње Сем завидниж признања и утицаја зенитизма,
неки напис. A нарочнто je то споредно, када y свету (од којих толико стрепе наши не-
је реч о књижевним пикавцима, којм су пријатељи) има данас много доказа за ово
према своме свромаштву и књижевни ка- мишљење. Али, да „сви наши књижевни по-
чаци и књвжевни параснти. Доиста, споредно крети, уколико ce као покретв могу да
je што пишу умни патуљци о уметности или издвајавају и расматрају, били су изазвани
што пишу лиајсторн „београдског стила“ о
нама као песницима или о зенитизиу као
светском покрету и новом поглављу наше
књижевности. Сва њихова неубројива бун-
с& стране“ — очагледна јенетачност, незнање
и обмана блажених и стрпљивих читаоца
С. К. Г." Од њнх ce савесно и систематски
крије зенитизам и зенитистичка поезија, дух
цања, рзгдо ћу да одбијем на чвст рачун зенитизма и његов геније као лепота хану-
незнања a још рађе на рачун њихове умишље- ме од жедних погледа живих људи. Упамтите
не величине, каја je својствена овима који незналице бзр ово, да je зенитизам (који je
су ce родшш сасвим импотентни. Најрађе постао светски покрет!) „домаћи производ“
праштам свима све заблуде y имс одсуства и да му je покретач чистокрвни Србин са
сваке мере неталептованкх песника, непи- Балкана Љубомир Мицић.
смених писзца или идеалних незналица — Уосталом, оставите ce ћорава посла сви
критичара! За зенитисте нвје ништа забав- књижевни пикавци. Има још много да
нвје, од парпиалног читања свих могућих учите и слушате, јер независно мислити
ђачких написа тог нашег свекултурног и зато ви нисте ни способни. Ваше профе-
аутохтоног тројства: во имја глупост
за
сорске бгјке, за малену децу о „недоврше-
висти и незнања!... И мн ce много смејемо нимннтелигенцијама“ и „збуњивању читаоца
јер, смех je најздравије млеко новиж песаика
над прастарим гресима и заблудама наших
савременика.
фразе су, неозбиљне и дечачке. To je ис-
кључиво взше право и ваша привилегија
уз помоћ „београдског стила“ и ваше све-
Српскн Књижевни Гласннк
тописмене штампе. Ви сте y мисткфикацији
ненадмашни и бројем сасвим надмоћни.
Зар вије смешно, кад неки безимени a пот- Ми смо вам много благодарни, јер донста
писани пнсац објави напис (у наставку!) драгоцени су документи »С. К. Г. а Ha ње-
^Оригиналност y књижевности“? (С. К. Г. говим странама може ce прочитати и ово:
16 окг. и 1. нов.) Из тога написа најјасније — „критика саманиједала неких нарочитих
да je конфузан, пошто je то оригиналности, али je она боље но икад код
произлаз
неизбежна последица, кад пише књижевни нас зашла по проблемима и тиме иза-
пикавац о оригиналностм. Према његовом зивала и стилска оригииална стварања«
На здравЈм! Илн оао: — »Садржипа умет-
ничког дела развија ce y организ ативној
„умном“ уопштавању, које je својствено
свима незналица^а „може да бкдне a мо-
же и да небидне“. (Није лако изражавати способности уметника, да сагледа, по-
одређена мишљења о сложеним и новим по« веже и собом обоји садржину. Ту je ори-
јавама y нашој новој књажевности, чијн je гиналност«. Ваистику орвглшалчо!
зачетник и борац часопис „Зенит“ и покрет A y једно& од старих бројева ^С. К. Г.“ (16.
зеемтизам!) — Споменутк напис je класичан јан.) пружило нам je уредништво тог акцио-
пример пвлећег мозга и кокошјег кокоца- нарског часописа нове документе-о празнини
II
кања на буњишту наше књижевности a јо
класнчнкји пример шарлатанске слободе,
благородног уваженог господина Богдана
Поповића. Његов напис „Валт Хвитман и
којок ce размеће непоменути писац, гово- Сзинбурн“ опет је ново разголићавање једне
усирене веовчине, што сио ми утврдили y
«
рећи о новоме y нашој књижевности. У
ствгри, он говори о епигонству новога код 22. свесци „Зеннта“ 1923. год. поводомње-
нас, о епигонству зекитизма, што нас ни&ало говог написа о црначкој нластици. Овај нов
не изненађује, јер, празно епигонство je наоис, немилосрдно потврђује нашг старо
заводљиво и ближе од магичне оригинзлно- жишљење о празнини ове умне уседелице.
сти. Није нам кн на крај паметн, да будемо Садржина тога написа, од прилике je ова:
незадовољнв: овај напжс je само доказ више, чујте браћо Срби, „Свинбурн, — аристо-
да ваш рад није бно узалудан и да утицај кратског порекла син оца аджирала из чу-
„Зенита“ и зенигмзма на савремену књ!зжев* вене породкце!... Свинбурн, који ce др^жво
ност није фзнтом, него огањ, који стално с најбољ@м људима свога времена y Енгле-
гори и.прети својом ватром — да сажеже ској и Француској.... чије je песништво
све мукЕфициране и ушкопљеве мозгове. пуно боје и музике — сјајпа оркестра-
